Kako preskakanje obroka utiče na nivo šećera u krvi?

Posebno se ističe doručak, a istraživanja pokazuju da vreme obroka može imati važnu ulogu u načinu na koji telo reguliše glukozu.

Kada se doručak redovno preskače, telu može biti teže da reguliše šećer u krvi tokom ostatka dana.

Istraživanje iz 2019. godine na zdravim mladim muškarcima pokazalo je da im je nivo šećera nakon ručka bio znatno viši kada nisu doručkovali.

Olga Miltsova/Shutterstock

Studija iz 2020. godine povezala je preskakanje doručka i sa lošijom kontrolom šećera kod osoba sa dijabetesom tipa 2, dok istraživanja ukazuju i na povećan rizik od predijabetesa i dijabetesa tipa 2, piše "Health".

Preskakanje obroka nije isto što i povremeni post

Za razliku od nasumičnog preskakanja obroka, povremeni post je strukturisan način ishrane sa unapred određenim periodima bez kalorija. Neka istraživanja pokazuju da pravilno sproveden povremeni post, uključujući rano vremenski ograničeno hranjenje, može poboljšati kontrolu glukoze.

Međutim, druge studije nisu pronašle prednost u odnosu na standardne dijete, pa su potrebna dodatna istraživanja.

Za stabilniji nivo šećera preporučuje se dosledan raspored obroka, posebno osobama sa dijabetesom. Doručak bogat proteinima i vlaknima, kao i kombinovanje ugljenih hidrata sa proteinima i vlaknima, mogu usporiti varenje i pomoći u održavanju stabilnijeg nivoa glukoze.

Istraživanja takođe ukazuju da može biti korisno sve dnevne obroke pojesti u periodu od 12 sati i izbegavati jelo neposredno pre spavanja. Osobe koje imaju problema sa regulacijom šećera ili žele da isprobaju povremeni post trebalo bi prethodno da se posavetuju sa lekarom.

Drhtavica, slabost, hladan znoj, jaka glad, zbunjenost, vrtoglavica, zamućen vid, izrazita žeđ i učestalo mokrenje mogu ukazivati na prenizak ili previsok nivo šećera.

Teška hipoglikemija može dovesti do napada, gubitka svesti i kome i zahteva hitnu medicinsku pomoć.