Zašto nam nedostaje "sunčani vitamin" čak i tokom leta?

Ipak, mnogi ljudi imaju nedostatak ovog važnog nutrijenta čak i tokom leta. Oko 60 odsto svetske populacije ne unosi dovoljno vitamina D, tvrdi dr Majkl Holik, profesor medicine na Medicinskom fakultetu "Čobanijan i Avedisijan" Univerziteta u Bostonu.

Nedostatak vitamina D može proći bez simptoma, iako neki ljudi osećaju slabost mišića, bolove u kostima ili promene raspoloženja.

"To zapravo nije samo vitamin, već hormon koji održava kosti snažnim i zdravim, a uz to ima ulogu i u funkciji mišića", objasnila je za "HafPost" dr Kendal F. Mozli, medicinska direktorka Centra za metaboličke bolesti kostiju i osteoporozu "Džons Hopkins".

Istraživanja se bave i ulogom vitamina D u prevenciji raka, jačanju imuniteta, borbi protiv kardiovaskularnih bolesti i demencije. Lekari objašnjavaju zbog čega njegov nivo može biti nizak čak i kada je napolju sunčano.

Teško ga je uneti dovoljno hranom

"U pravilu, zdravom ishranom dnevno unosimo samo oko 100 do 400 međunarodnih jedinica (IU) vitamina D, što prema većini standarda nije dovoljno", rekla je Mozli.

Namirnice koje sadrže vitamin D su masna riba, poput tune, lososa i skuše, žumanca, goveđa jetra i ulje jetre bakalara. Može se naći i u obogaćenom mleku, jogurtu i žitaricama, ali stručnjaci ističu da je i dalje teško uneti dovoljne količine isključivo hranom.

Shutterstock/Natalya Bardushka

Koža nije dovoljno izložena direktnom suncu

Kada UVB zraci pogode kožu, pokreću proces proizvodnje vitamina D. Ipak, brojne stvari mogu da spreče da do kože stigne dovoljno UVB zračenja.

Zimi ili u područjima sa mnogo oblaka izloženost suncu je manja, ali čak ni tokom sunčanih dana ljudi ne moraju dobiti dovoljno vitamina D.

Dr Holik posebno ističe da je doba dana veoma važno.

"Čak i leti, ako izađete napolje u 8 ili 9 ujutru, nećete proizvesti značajnu količinu vitamina D", kaže on. Isto važi i za period nakon 15 časova.

"Sve zavisi od ugla pod kojim sunčevi zraci dolaze do Zemlje", dodao je.

Ulogu ima i kvalitet vazduha. Ako živite u gradu sa velikim zagađenjem, čestice u vazduhu mogu apsorbovati UVB zrake i smanjiti sposobnost tela da proizvodi vitamin D.

Istovremeno, zbog sve veće svesti o riziku od raka kože, ljudi se manje izlažu suncu. Dermatolozi preporučuju boravak u hladu, korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom najmanje SPF 30 i nošenje zaštitne odeće.

"Važno je koristiti kremu za sunčanje radi prevencije raka kože, ali ona definitivno može smanjiti proizvodnju vitamina D", istakla je dr Lejla Kan, endokrinološkinja na klinici "Klivlend".

Ona dodaje da ljudi danas provode manje vremena na otvorenom jer većinu dana rade u zatvorenim prostorijama ili se voze automobilom.

Sa godinama telo proizvodi manje vitamina D

Kako starimo, koža sve teže proizvodi vitamin D, čak i kada je izložena sunčevim zracima.

"U normalnim uslovima, UVB zraci na koži pokreću hemijsku reakciju koja pretvara jedinjenje slično holesterolu, poznato kao 7-DHC, u vitamin D", objasnila je dr Mozli.

"Sa godinama koža postepeno gubi zalihe tog jedinjenja. Starija koža je ujedno tanja i manje efikasno reaguje na UV svetlost."

Dr Holik dodaje da dvadesetogodišnjak može da proizvede dva do tri puta više vitamina D nego sedamdesetogodišnjak pri istoj izloženosti suncu.

Imate tamniju kožu

Osobe sa tamnijom kožom imaju više melanina, pigmenta koji koži, očima i kosi daje boju.

Melanin apsorbuje UV zrake i tako pruža određenu zaštitu koži, ali istovremeno smanjuje proizvodnju vitamina D.

"Kako leto odmiče i koža tamni, preplanulost deluje kao svojevrsni zaštitni faktor", kaže Holik.

"Da biste proizveli istu količinu vitamina D, tada biste morali da budete napolju dva do četiri puta duže."

Shutterstock/megaflopp

Imate hroničnu bolest ili uzimate određene lekove

Određena zdravstvena stanja mogu da ometaju apsorpciju vitamina D, uključujući celijakiju, poremećaje rada creva ili stanje nakon bariatrijske operacije, objašnjava dr Kan.

Na nivo ovog vitamina mogu uticati i masna jetra, ciroza ili hronično oštećenje jetre.

"Jetra pretvara vitamin D u oblik koji se naziva 25-hidroksivitamin D", objasnila je dr Mozli.

"Ako jetra ne funkcioniše dobro, taj korak pretvaranja može biti poremećen, pa manje iskoristivog vitamina D dospeva u krvotok."

Povećan rizik imaju i osobe sa bolestima bubrega.

"Bubrezi preuzimaju vitamin D obrađen u jetri i pretvaraju ga u kalcitriol, hormon koji pomaže apsorpciju kalcijuma i zdravlje kostiju", rekla je ona.

Kada funkcija bubrega oslabi, ovaj proces može biti poremećen.

Dr Holik dodaje da pojedini lekovi, poput onih koji se koriste za sprečavanje epileptičnih napada, mogu ubrzati razgradnju vitamina D i tako smanjiti njegov nivo u organizmu.

Kako obezbediti dovoljan unos?

Pošto je vitamin D teško dobiti isključivo hranom, a kožu je važno zaštititi od prekomernog izlaganja suncu, nekim ljudima mogu biti potrebni suplementi.

Vitamin D dolazi u dva glavna oblika – D2, koji potiče iz biljaka, i D3, koji se nalazi u namirnicama životinjskog porekla i nastaje izlaganjem sunčevoj svetlosti.

Dr Kan kaže da se generalno preporučuje D3 jer obezbeđuje stabilniji nivo vitamina D u organizmu.

Većini ljudi potrebno je oko 1.000 do 2.000 IU dnevno, ali pojedincima mogu biti potrebne i veće količine.

Pošto potrebe zavise od osobe do osobe, dr Mozli savetuje da se o suplementaciji razgovara sa lekarom.

"Veoma je važno ne uzimati suplemente na svoju ruku bez konsultacije", upozorila je dr Kan.

Previše vitamina D takođe može biti štetno. Predoziranje može dovesti do problema sa bubrezima i previsokog nivoa kalcijuma u krvi.

"Mnogi pacijenti se osećaju veoma loše zbog previše vitamina D, jer mogu da se jave ‘moždana magla’ i umor", rekla je dr Mozli.

"Zato svakako ne želimo da jedan problem zamenimo drugim."