Ovaj mali plod čini čuda za zdravlje: Utiče na srce, probavu i mozak

Njihova redovna konzumacija može da doprinese zdravlju srca i sistema za varenje, a može da pomogne i u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi, piše Health.com.

Pistaći sadrže rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna, koja imaju važnu ulogu u zdravlju sistema za varenje. Nerastvorljiva vlakna doprinose redovnoj probavi, dok rastvorljiva hrane korisne bakterije u crevima.

Razgradnjom vlakana, crevne bakterije stvaraju kratkolančane masne kiseline, među kojima je i butirat. Ova jedinjenja važna su za zdravlje ćelija debelog creva i normalno funkcionisanje digestivnog sistema.

Ishrana bogata vlaknima generalno se povezuje sa manjim rizikom od zatvora i pojedinih bolesti sistema za varenje.

Mogu doprineti zdravlju srca

Pistaći su dobar izvor kalijuma, vlakana i nezasićenih masti, zbog čega mogu da budu koristan deo ishrane za očuvanje zdravlja srca. Kalijum učestvuje u regulaciji krvnog pritiska, dok vlakna i nezasićene masti mogu da pomognu u održavanju poželjnih vrednosti masnoća u krvi.

Istraživanja su pokazala da redovna konzumacija pistaća može povoljno da utiče na krvni pritisak i nivo holesterola. Pregled 34 studije pokazao je da je ishrana koja uključuje pistaće povezana sa smanjenjem ukupnog i LDL (lošeg) holesterola, kao i triglicerida.

Pored toga, kombinacija proteina, vlakana i masti čini ih zasitnim međuobrokom, što može olakšati kontrolu apetita i održavanje zdrave telesne težine.

Bogati su antioksidansima

Prepoznatljivu zelenu i ljubičastu boju pistaći duguju biljnim pigmentima i antioksidansima. Posebno su bogate luteinom i zeaksantinom, karotenoidima koji pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Shutterstock/MSPhotographic

Sadrže i druge antioksidanse, među kojima su flavonoidi, fenolna jedinjenja i vitamin E. Upravo zbog raznovrsnog sastava, pistaći mogu biti vredan deo ishrane bogate namirnicama biljnog porekla.

Mogu doprineti zdravlju mozga

Pistaći sadrže flavonoide, lutein i zeaksantin, jedinjenja koja se istražuju zbog njihove moguće uloge u očuvanju zdravlja mozga.

Lutein i zeaksantin prisutni su i u moždanom tkivu, a veći unos karotenoida kroz ishranu povezuje se sa boljim pamćenjem i drugim kognitivnim sposobnostima. Ipak, nijedna namirnica sama po sebi ne može da sprečiti slabljenje kognitivnih funkcija – važni su celokupna ishrana i način života.

Mogu da pomognu u kontroli šećera u krvi

Zbog kombinacije proteina, vlakana i masti, pistaći mogu da pomognu da nivo šećera u krvi sporije raste nakon obroka. Pregled šest istraživanja pokazao je da je konzumacija pistaća kod osoba sa dijabetesom tipa 2 bila povezana sa nižim nivoom šećera u krvi natašte i manjom insulinskom rezistencijom.

Shutterstock/New Africa

To ne znači da pistaći leče dijabetes, ali mogu biti deo uravnotežene ishrane prilagođene osobama koje moraju da vode računa o nivou šećera u krvi.

Šta sadrži jedna šaka pistaća?

Porcija od oko 28 grama, odnosno jedna manja šaka pistaća, sadrži približno 160 kalorija, šest grama proteina, tri grama vlakana i 13 grama masti.

Pistaći su posebno dobar izvor vitamina B6 i bakra, a sadrže i kalijum, fosfor, gvožđe, mangan, cink i vitamin E. Vitamin B6 važan je za normalno funkcionisanje nervnog i imunog sistema, dok bakar učestvuje u brojnim procesima u organizmu, uključujući proizvodnju energije.

Na šta treba obratiti pažnju?

Iako su veoma hranljivi, pistaći su i kalorični, pa ni sa njima ne treba preterivati. Jedna šaka sasvim je dovoljna za međuobrok. Takođe, treba obratiti pažnju na količinu soli. Slani pistaći mogu da sadrže znatno više natrijuma od prirodnih, pa su neslani ili sirovi pistaći bolji izbor za osobe koje treba da ograniče unos soli.

Osobe koje su alergične na pistaće ili druge orašaste plodove trebalo bi da ih izbegavaju.

Kako ih uključiti u ishranu?

Pistaći mogu da se jedu sami kao međuobrok, ali se lako uklapaju i u druga jela. Mogu da se dodaju u jogurt, ovsenu kašu i salate, usitne i koriste kao hrskavi omotač za piletinu ili ribu, kao i dodaju u pesto, kolače i druge deserte.

Od njih se može da se napravi i namaz od pistaća, a odlično se slažu sa svežim voćem, sirevima i različitim jelima od povrća.