Mislite da 12 sati sna vikendom briše umor od cele nedelje? Stručnjaci imaju loše vesti

Međutim, ideja da se celonedeljni nedostatak sna može nadoknaditi jednim dugim spavanjem samo je mit. Lekari specijalizovani za medicinu spavanja objašnjavaju zašto naše unutrašnje rezerve ne mogu jednostavno da se "napune" poput rezervoara goriva i kako zapravo funkcioniše nadoknada sna.

Nedostatak sna se vremenom gomila

Nedostatak sna predstavlja razliku između količine sna koja je telu potrebna i one koju zaista dobija, objašnjava za The Washington Post Kimberli Fen, profesorka kognitivne neuronauke na Državnom univerzitetu Mičigen. Pojednostavljeno, reč je o ukupnoj količini izgubljenog sna koja se vremenom nakuplja.

Većini ljudi potrebno je između sedam i devet sati sna svake noći kako bi normalno funkcionisali, ističe Ulises Magalang, direktor Programa za medicinu spavanja na Državnom univerzitetu Ohajo. Dodaje da je idealna količina sna ona koja vam omogućava da se probudite odmorni i imate dovoljno energije za čitav dan.

Svaka noć sa nedovoljno sna povećava taj "dug". Na primer, ako vam je potrebno osam sati sna, a spavate samo šest, dan počinjete sa manjkom od dva sata. Ako se takav ritam nastavi tokom cele nedelje, do subote se može nakupiti čak deset sati izgubljenog sna.

Kratkoročne posledice uključuju umor, probleme sa koncentracijom, razdražljivost i slabije pamćenje, navodi Magalang. Dugoročno, istraživanja hronični nedostatak sna povezuju sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, poput oslabljenog imuniteta, visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, moždanog udara, upala, kognitivnih poteškoća i insulinske rezistencije. Postoje i dokazi da ljudi koji redovno spavaju manje od šest sati noću imaju kraći životni vek.

Zašto nadoknada sna vikendom nije dobra strategija?

Iako duže spavanje tokom vikenda kratkoročno može da pruži osećaj svežine, drastične promene u ritmu spavanja i buđenja zapravo mogu dovesti do još veće tromosti i umora.

"Doslednost je ključna za osećaj odmornosti, a velika odstupanja mogu poremetiti unutrašnji biološki sat", ističe Fen.

Posebno je važno odlaziti na spavanje približno u isto vreme. Ako ste nakupili „dug“ sna, a u krevet odlazite u uobičajeno vreme, možete sebi da priuštite da ujutru spavate oko sat vremena duže.

"Zbog snage cirkadijalnog ritma, većina ljudi ionako ne može da spava mnogo duže od uobičajenog, osim ako u jednačinu nisu uključeni faktori poput alkohola, lekova ili ekstremnog nedostatka sna", kaže Fen.

U zavisnosti od veličine „duga“ sna, zdravlje i dalje može biti ugroženo. Na primer, studija objavljena 2019. godine u časopisu Current Biology pokazala je da nadoknada sna tokom vikenda ne sprečava metabolička oštećenja nastala zbog hroničnog nedostatka sna.

Shutterstock/Rostislav_Sedlacek

"Znamo da je nedostatak sna povezan sa visokim krvnim pritiskom, ali ne postoji studija koja je potvrdila da će se pritisak normalizovati dužim spavanjem nakon što se problem već pojavio", dodaje Magalang.

Doslednost je za zdravlje jednako važna kao i sama količina sna. Održavanje redovnog rasporeda spavanja ključno je za unutrašnji biološki sat, koji reguliše hormone, metabolizam i varenje.

Jedna velika studija pokazala je da osobe sa najneredovnijim rasporedom spavanja imaju 26 odsto veći rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, uključujući srčani i moždani udar. Drugo istraživanje povezalo je neredovan san sa povećanim rizikom od prerane smrti.

Šta onda treba uraditi?

Lekari se slažu da je najbolji pristup spavati između sedam i devet sati svake noći. Fen ipak priznaje da to u praksi nije uvek izvodljivo.

Ako ste nekoliko noći zaredom loše spavali, kratka popodnevna dremka od oko 20 minuta može biti efikasan način da izdržite ostatak dana, a da pritom ne poremetite večernji ritam spavanja.

"To trajanje smatra se idealnim jer povećava nivo energije i poboljšava raspoloženje, a obično nije dovoljno dugo da se uđe u duboku fazu sna", kaže Fen.

Kod dužeg spavanja tokom dana povećava se verovatnoća da ćete se probuditi usred dubokog sna, što izaziva takozvanu inerciju sna – stanje omamljenosti praćeno smanjenim kognitivnim i motoričkim sposobnostima.

"Zato ljudi često kažu da su nakon popodnevnog spavanja umorniji nego pre njeg. Akumulirani dug sna dodatno pojačava taj osećaj omamljenosti, pa dugo dremanje nakon neprospavane noći može da postane još veći problem", objašnjava ona.

San je osnovna biološka potreba. Ako ga povremeno uskratite sebi, verovatno nećete pretrpeti dugoročne posledice, jer je organizam prilično otporan. Ipak, kako zaključuje Fen, višemesečni nedostatak sna može ozbiljno da naruši zdravlje i takav scenario svakako treba izbegavati.