Spavate sa dodatnim jastukom? Lekari upozoravaju da to možda nije samo navika

Dr Aleks Viberli kaže da navika spavanja sa dodatnim jastukom, kako bi se lakše disalo ili udobnije spavalo, ponekad nije samo pitanje komfora. U nekim slučajevima može biti znak stanja poznatog kao ortopneja.

Ortopneja je otežano disanje koje se javlja kada osoba legne, a prestaje čim sedne ili ustane. Neki ljudi pritom osećaju i suv kašalj ili šištanje u grudima. Mnogi pokušavaju da ublaže simptome tako što spavaju sa jednim ili više dodatnih jastuka, ne razmišljajući o mogućem uzroku.

Na svom Jutjub kanalu dr Viberli objašnjava da takvi simptomi mogu biti jedan od ranih znakova srčanih problema koje ljudi često zanemaruju. U pozadini se, kako kaže, često nalaze promene na krvnim sudovima koje vremenom dodatno opterećuju srce.

Zašto se rani znaci lako previde

Kada srce mora da radi pod većim opterećenjem, vremenom se prilagođava tako što njegov mišić postaje deblji. Iako tada još uvek može efikasno da pumpa krv, može imati poteškoće sa opuštanjem između otkucaja.

"Takve promene često se ne vide na rutinskom EKG-u niti tokom uobičajenog pregleda kod lekara opšte prakse, ali mogu uticati na svakodnevni život", objašnjava lekar.

Dodaje da su prvi znaci kardiovaskularnih bolesti često veoma suptilni, pa ih ljudi lako pripišu umoru, lošijoj kondiciji ili starenju.

"Na primer, neuobičajen umor nakon penjanja samo jednog sprata mnogi će jednostavno prihvatiti kao normalan deo starenja", kaže on.

Dodatni jastuk može biti znak za pregled

Kao primer navodi upravo spavanje sa više jastuka.

"Ljudi često počnu da spavaju sa dodatnim jastukom, a da ni sami ne primete kada se to dogodilo. Jednostavno im je udobnije kada su u malo uspravnijem položaju", kaže.

Objašnjava da se tokom ležanja tečnost koja se tokom dana nakuplja u nogama može preraspodeliti prema grudnom košu, što kod osoba sa srčanom insuficijencijom može otežati disanje.

"Na hitnom prijemu to je važan znak koji može ukazivati na srčanu insuficijenciju. Kod kuće to mnogima izgleda samo kao još jedan jastuk, ali lekarima može biti važna informacija", ističe.

fizkes/Shutterstock

Dobre navike mogu napraviti veliku razliku

Dr Viberli naglašava da prepoznavanje ranih simptoma pruža priliku za pravovremenu reakciju.

"Za promenu životnih navika nikada nije prerano, a rezultati se mogu videti već nakon nekoliko nedelja", kaže.

Redovna fizička aktivnost, poput brzog hodanja, vožnje bicikla, plivanja ili veslanja, može poboljšati zdravlje krvnih sudova. Tokom vežbanja povećava se proizvodnja azot-monoksida, supstance koja pomaže opuštanju krvnih sudova, snižava krvni pritisak i pozitivno utiče na zdravlje srca.

Pored redovne fizičke aktivnosti, preporučuju se uravnotežena ishrana, održavanje zdrave telesne težine i kontrola krvnog pritiska. Britanska zdravstvena služba NHS takođe ističe da su upravo ove navike među najefikasnijim načinima za smanjenje rizika od srčanih bolesti.

Ako imate poteškoće sa disanjem dok ležite ili primetite nove simptome ili njihovo pogoršanje, potrebno je da se obratite lekaru radi procene uzroka.