Možemo li da se naviknemo na vrućine?

Rekordno visoke temperature u Evropi su zabeležene u Francuskoj, Španiji, Velikoj Britaniji, Holandiji, Švajcarskoj i Nemačkoj. Nemačka meteorološka služba (DWD) saopštila je da zemlja nikada ranije nije tako rano u godini imala tako dug period ekstremnih vrućina.

Toplotni talasi s dnevnim temperaturama iznad 30 stepeni i tropskim noćima tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 stepeni, predstavljaju ozbiljno opterećenje za ljudski organizam. Posebno su ugrožena mala deca, trudnice, starije osobe, hronični bolesnici, kao i ljudi koji obavljaju težak fizički posao ili rade na otvorenom.

Da li ljudi iz toplijih krajeva bolje podnose vrućinu?

"Ljudsko telo ima sposobnost prilagođavanja, a te sposobnosti su razvijenije kod ljudi koji su neprekidno izloženi visokim temperaturama", kaže lekarka i univerzitetska profesorka Klaudija Trajdl-Hofman.

Ona je direktorka Instituta za medicinu životne sredine pri Univerzitetu u Augzburgu, gde leči pacijente sa zdravstvenim problemima izazvanim uticajem okoline.

Trajdl-Hofman je istovremeno i direktorka Instituta za medicinu životne sredine pri Helmholc Minhen centru, gde istražuje bolesti povezane sa životnom sredinom. Kao članica Naučnog savetodavnog odbora nemačke vlade učestvuje i u savetovanju donosilaca političkih odluka.

U svojoj knjizi "Medicina budućnosti – Lečenje u promenjenom svetu" navodi da je za prilagođavanje organizma novim uslovima potrebna veoma duga vremenska skala – ne godine, već vekovi.

Šta se dešava u organizmu kada je vruće?

"Već pri spoljašnjoj temperaturi od 23 stepena telo počinje da aktivira mehanizme za rashlađivanje", objašnjava Trajdl-Hofman.

Krvni sudovi se šire kako bi telo lakše oslobađalo toplotu, dok znojenje dodatno doprinosi hlađenju organizma. Na taj način telo pokušava da održi stabilnu unutrašnju temperaturu.

Ako ti mehanizmi više ne funkcionišu dovoljno efikasno, posledice mogu biti ozbiljne – od kardiovaskularnih problema i moždanog udara, do otkazivanja više organa. Do toga dolazi kada organizam izgubi sposobnost da održava normalnu telesnu temperaturu.

"Kada temperatura tela raste, svi procesi u organizmu se ubrzavaju, a na 42 stepena počinje proces umiranja", upozorava doktorka.

Vrućina opterećuje i pluća. Iako naučnici još nisu u potpunosti razjasnili sve mehanizme na molekularnom nivou, postoje indicije da udisanje vrućeg vazduha podstiče upalne procese.

"Pluća se lakše zapale i postaju podložnija infekcijama", kaže Trajdl-Hofman.

Šta treba raditi tokom velikih vrućina?

Prema njenim rečima, većina ljudi o posledicama vrućina počinje da razmišlja tek kada problemi već nastanu – kada se deformišu železničke šine, asfalt počne da puca, a hitne službe budu preopterećene.

Zato svojim pacijentima savetuje da se za letnje vrućine pripremaju već tokom zime.

To podrazumeva razgovor sa lekarom o eventualnom prilagođavanju terapije i doza lekova.

Pošto vrućina može da pojača upalne procese, alergijske bolesti trebalo bi na vreme tretirati specifičnom imunoterapijom. Isto važi i za neurodermatitis, koji se često pogoršava tokom toplih perioda.

"Svaka hronična bolest treba da bude pod kontrolom pre nego što nastupe vrućine", ističe doktorka.

Kada toplotni talas već počne, savetuje se:

•     unos dovoljno tečnosti, pre svega vode
•     lagana ishrana, uglavnom biljnog porekla
•     izbegavanje alkohola i cigareta
•     dovoljno sna i odmora

Kvalitetan san pomaže organizmu da se makar delimično oporavi od toplotnog stresa kojem je bio izložen tokom dana.

Hoćemo li se vremenom navići?

Upravo tu, smatra Trajdl-Hofman, leži jedan od najvećih problema.

Mnogi ljudi tokom velikih vrućina loše spavaju, pa organizam brže ulazi u stanje takozvane dekompenzacije – trenutak kada više ne može uspešno da nadoknadi poremećaje i održava normalne funkcije.

Koliko će neko moći da podnese posledice vrućine zavisi od njegove individualne otpornosti.

Doktorka to objašnjava slikom bureta: kod starijih osoba, hroničnih bolesnika i ljudi koji uzimaju lekove, „bure“ se tokom toplotnog talasa mnogo brže napuni.

Mlađi i fizički aktivniji ljudi, kao i oni koji su navikli na visoke temperature, imaju veću otpornost, ali ni ona nije neograničena.

"Ovako brz i eksponencijalan rast broja ekstremno toplih dana, kao i ovako ubrzane klimatske promene, predstavljaju izazov kojem ni ekosistemi ni ljudi ne mogu dovoljno brzo da se prilagode", zaključuje Trajdl-Hofman.