Umor, suva usta, tamna mokraća...: Ovo su prvi znaci dehidratacije koje mnogi ne prepoznaju na vreme

Jedan od prvih znakova dehidratacije je osećaj žeđi, ali kada se on pojavi organizam je već počeo da gubi potrebnu količinu tečnosti. Uz žeđ se često javljaju suva usta, ispucale usne, suv jezik, kao i tamnija mokraća i ređe mokrenje, što ukazuje da telu nedostaje voda.

Mnogi osećaju izražen umor, manjak energije, glavobolju, vrtoglavicu i slabiju koncentraciju. Kod nekih osoba mogu se javiti razdražljivost, grčevi u mišićima, suva koža i osećaj omamljenosti.

Kod beba i male dece simptomi mogu biti manje uočljivi, ali vrlo ozbiljni. Suve pelene, plač bez suza, uvučena fontanela i neuobičajena pospanost mogu ukazivati na ozbiljan manjak tečnosti.

Kada dehidratacija postaje opasna?

Ako organizam nastavi da gubi tečnost, stanje može postati ozbiljno. U težim slučajevima dolazi do ubrzanog rada srca, ubrzanog disanja, gotovo potpunog prestanka mokrenja, zbunjenosti, izražene slabosti, pa čak i gubitka svesti ili napada.

Kod dece se mogu javiti upale oči, veoma suva i naborana koža, kao i nagli gubitak telesne težine, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Simptomi koje mnogi zanemare

Neki znaci dehidratacije lako se mogu pomešati sa drugim tegobama. Loš zadah, suva i osetljiva koža, glavobolja, slabija koncentracija ili osećaj gladi često su posledica nedovoljnog unosa tečnosti, a ne nekog drugog zdravstvenog problema.

Kako se pravilno hidrirati?

Najvažnije je tečnost nadoknađivati postepeno. Vodu treba piti u manjim gutljajima tokom celog dana, a ne odjednom u velikim količinama. Kod većeg gubitka tečnosti korisni su napici sa elektrolitima ili oralne rehidracione otopine koje pomažu nadoknadu izgubljenih minerala.

Tokom oporavka preporučuje se izbegavanje alkohola i većih količina kofeina jer mogu dodatno doprineti gubitku tečnosti. Ako je dehidratacija nastala zbog visokih temperatura, osobu treba skloniti u hlad ili klimatizovan prostor.

Ko je najugroženiji?

Najveći rizik imaju bebe i mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa dijabetesom ili bolestima bubrega, kao i svi koji dugo borave na suncu ili obavljaju težak fizički posao.

Kako sprečiti dehidrataciju?

Najbolja zaštita je redovan unos tečnosti tokom celog dana, čak i kada ne osećate žeđ. Tokom vrućina i fizičke aktivnosti potrebno je piti više vode, a hidrataciji doprinose i voće i povrće bogato vodom, poput lubenice, krastavca i dinje.

Ako se uz simptome dehidratacije pojave nesvestica, jaka slabost, zbunjenost, krv u stolici ili povraćanju, ili osoba gotovo uopšte ne mokri, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.