Toplotni talas ljudima donosi veći psihički stres: Pojačana anksioznost i napadi panike

Ekstremne vrućine ne predstavljaju samo fizički izazov, već sve če&scaron;će i ozbiljan psihički teret, o kojem se, kako navode stručnjaci, jo&scaron; uvek nedovoljno govori.Sve vi&scaron;e Evropljana na dru&scaron;tvenim mrežama deli svoja iskustva sa nesnosnim temperaturama, opisujući stanje kao izrazito stresno i iscrpljujuće. Mnogi priznaju da se osećaju upla&scaron;eno, anksiozno i preopterećeno, dok pojedini navode i osećaj sličan &quot;zarobljenosti&quot; ili &quot;života u kavezu&quot;.Deo korisnika tvrdi i da su zbog ekstremnih vrućina doživeli napade panike.Oglasila se psiholo&scaron;kinjaPrema savetnici L. J. Džons, registrovanoj pri Britanskom udruženju za savetovanje i psihoterapiju (BACP), takve reakcije su uobičajene i razumljive.&quot;Toplotni talas može značajno da utiče na mentalno zdravlje. Ljudi tokom perioda ekstremnih vrućina često postaju anksiozniji, razdražljiviji, emocionalno i fizički iscrpljeni&quot;, istakla je za Metro.Dodaje da su osobe koje se već bore sa anksiozno&scaron;ću, depresijom ili senzornom osetljivo&scaron;ću posebno ranjive u takvim uslovima.&quot;Tada se često pojačavaju postojeće pote&scaron;koće, a mnogi opisuju i osećaj zarobljenosti, naročito kada ne mogu da napuste dom, da se bave aktivnostima na otvorenom ili da održavaju rutine koje im inače pomažu&quot;, obja&scaron;njava Džons.Za&scaron;to vrućina utiče na psihu?Stručnjaci obja&scaron;njavaju da je jedan od ključnih razloga fiziolo&scaron;ki stres koji visoke temperature stvaraju u organizmu. Povi&scaron;ena telesna temperatura, ubrzan rad srca, dehidracija i poremećaj sna mogu izazvati reakcije koje se lako preklapaju sa simptomima anksioznosti.Kada se tome doda nedostatak kvalitetnog sna i dugotrajna fizička nelagodnost, emocionalna otpornost prirodno slabi. Osim toga, vremenski ekstremi kod mnogih stvaraju osećaj gubitka kontrole.Brige o zdravlju, sigurnosti članova porodice i kućnih ljubimaca, kao i &scaron;ire zabrinutosti oko klimatskih promena, dodatno pojačavaju psiholo&scaron;ki pritisak. U nekim zemljama situaciju otežava i nedovoljna prilagođenost infrastrukture visokim temperaturama, uključujući manjak klimatizacije i rashladnih javnih prostora.&quot;Kada ljudi nemaju mogućnost da se efikasno rashlade ili pobegnu od vrućine, lako se javlja osećaj zarobljenosti&quot;, obja&scaron;njava Džons. &quot;Psiholo&scaron;ki teret ne proizlazi samo iz temperature, već i iz osećaja da nemamo kontrolu nad situacijom i da ne možemo normalno da funkcioni&scaron;emo.&quot;Upozorenje za osobe koje uzimaju antidepresiveStručnjaci upozoravaju i na dodatni rizik za osobe koje koriste određene lekove, uključujući antidepresive. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), koji se često koriste u lečenju depresije i anksioznosti, mogu uticati na sposobnost tela da reguli&scaron;e temperaturu.&quot;Ne znači da se leto ne može normalno preživeti, ali oprez je neophodan tokom ekstremnih vrućina&quot;, ističe dr Asim Čima, specijalista interne medicine i kardiologije.&quot;Neki lekovi utiču na termoregulaciju ili smanjuju znojenje, &scaron;to povećava rizik od dehidracije, iscrpljenosti ili toplotnog udara.&quot;Dodaje da se takvi efekti mogu javiti kod pojedinih SSRI lekova poput sertralina i fluoksetina, ali i SNRI lekova i tricikličnih antidepresiva. Sličan efekat mogu imati i neki antipsihotici, beta-blokatori, diuretici i antihistaminici.Kako ublažiti anksioznost tokom toplotnog talasaStručnjaci savetuju fokusiranje na ono &scaron;to je pod ličnom kontrolom. To uključuje redovnu hidrataciju, rashlađivanje prostora, laganiju ishranu i prilagođavanje dnevne rutine, posebno kada je reč o snu i fizičkoj aktivnosti.Preporučuje se i zadržavanje aktivnosti koje doprinose mentalnoj stabilnosti, ali u prilagođenom obliku &ndash; na primer vežbanje u ranim jutarnjim satima ili boravak u rashlađenim prostorima. Takođe se savetuje umereno praćenje vesti i vremenskih prognoza, bez prekomernog izlaganja informacijama koje mogu pojačati stres.&quot;Važno je zapamtiti da su razdražljivost i nelagodnost u ovakvim uslovima normalne reakcije&quot;, poručuje Džons.&quot;Ali ako anksioznost postane dugotrajna ili počne da ometa svakodnevno funkcionisanje, potrebno je potražiti stručnu pomoć.&quot;

Toplotni talas ljudima donosi veći psihički stres: Pojačana anksioznost i napadi panike

0 Komentari