Ovo su prvi simptomi niskog pritiska koji može biti fatalan: Ne čekajte i ne ignorišite ih dugo

Nije toliko opasan kao što je visoki pritisak, ali svakako morate voditi računa i o njemu, btačnije, morate otići kod lekara.

Sistolički (gornji) pritisak je onaj koji srce stvara kad pumpa krv kroz arterije

Dijatolički (donji) pritisak je onaj kada srce miruje između dva otkucaja. Normalne vrednosti gornjeg pritiska su od 115 do 120 mmHg, a donjeg od 75 do 80 mm Hg. Vrednost 90/60 mmHg uglavnom se smatra niskim krvnim pritiskom, iako mnogi ne osećaju nikakve simptome.

Krvni pritisak uvek varira, a stvari od kojih zavisi su položaj tela, ritam disanja, hrana, piće, lekovi i stres.

Simptomi niskog krvog pritiska

Simptomi niskog krvnog pritiska uključuju glavobolju, slabost, osećaj mučnine, vrtoglavicu, oslabljenu koncentraciju, zamućenost vida, ubrzano i plitko disanje, hladnu i bledu kožu i žeđ. Osim hroničnog krvnog pritiska, može se desiti da vam naglo padne pritisak.

To se dešava kada padne gornji pritisak sa 110 na 90, kada možete da osećate blagu vrtoglavicu ili kratkotrajnu nesvesticu jer mozak iznenada ostaje bez kiseonika.

Mnogi ljudi podnose nizak pritisak bez nekih većih tegoba. Ako imate uobičajeno niske vrednosti visokog i niskog krvnog pritiska, dovoljne su vam povremene kontrole kod lekara.

U slučaju da vam nizak krvni pritisak remeti svakodnevni život, obratite se lekaru kako biste poboljšali kvalitet svog života, ali i zbog toga jer je moguće da se iza niskog krvnog pritiska krije neko ozbiljno zdravstveno stanje i problem.

Nizak pritisak može biti posledica nekoliko zdravstvenih problema, od banalnih do ozbiljnih:

1. Dehidratacija, koja dovodi do niskog pritiska jer se zbog smanjene količine tečnosti smanjuje i volumen cirkulirajuće krvi

2. Trudnoća

3. Hormonski poremećaj, kada štitna žlezda luči manje ili više hormona

4. Srčane tegobe kao što su spor puls, srčani udar ili otkazivanje srca koji takođe mogu dovesti do niskog pritiska

Kako da ublažite tegobe?

Ako je uzrok niskog krvnog pritiska nepoznat ili nemate tačno određenu terapiju, za povećanje krvnog pritiska preporučuje se svakodnevno uzimanje što više vode, biljnih čajeva i sokova.

Izbegavajte obilna jela, pogotovo ona bogata ugljenim hidratima. Jedite više manjih, raznovrsnih obroka.

Uključite u jelovnik voće i povrće, peciva od integralnog brašna, ribu, krtu piletinu i ćuretinu.

Kod niskog pritiska lekari preporučuju i redovno vežbanje. Korisni su šetnja, plivanje, voženje i druge aerobne vežbe. Izbegavajte vežbe s naglim promeenama položaja tela i one u kojima je glava ispod nivoa srca.