Blokada kod Tel Aviva zbog vojnog roka: Ultraortodoksni Jevreji ponovo na ulicama VIDEO

Demonstracije su izbile nakon hapšenja osobe koja je ranije ove nedelje odbila regrutaciju, a demonstranti su blokirali saobraćaj kako bi iskazali svoje potpuno protivljenje služenju u izraelskoj vojsci.

Protestom su ponovo izrazili kategorično protivljenje služenju u Izraelskim odbrambenim snagama (IDF), dok je pitanje regrutacije ultraortodoksnih muškaraca poslednjih godina postalo jedno od najosetljivijih političkih i društvenih pitanja u Izraelu.

Posebno je dobilo na značaju nakon početka rata u Gazi, kada je izraelska vojska mobilisala veliki broj rezervista i suočila se sa povećanim potrebama za ljudstvom.

Zašto ultraortodoksni Jevreji odbijaju vojsku?

Ultraortodoksna, odnosno haredska zajednica, decenijama ima poseban status kada je reč o vojnoj službi. Koreni tog aranžmana sežu u prve godine postojanja Izraela, kada je tadašnji premijer i ministar odbrane David Ben-Gurion odobrio odlaganje služenja vojnog roka za nekoliko stotina učenika ješiva, jevrejskih verskih škola.

Ideja je bila da se omogući obnova verskog obrazovanja nakon Holokausta. Broj muškaraca obuhvaćenih takvim aranžmanom tokom decenija značajno je porastao.

Za veliki deo haredske zajednice proučavanje Tore nije samo obrazovanje, već verska dužnost i način služenja jevrejskom narodu.

Zbog toga njihovi verski lideri smatraju da bi obavezno služenje u vojsci muškarce udaljilo od učenja Tore i izložilo ih sekularnom načinu života. Deo lidera takođe strahuje da bi vojna služba mogla da ugrozi stroga verska pravila i tradicionalni način života zajednice.

Protivnici regrutacije zato ne govore samo o izbegavanju vojne obaveze, već je predstavljaju kao odbranu verskog identiteta i opstanka ultraortodoksnog načina života.

Rat u Gazi dodatno zaoštrio sukob

Ovaj problem postao je još izraženiji nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i rata koji je usledio u Gazi.

Dok većina izraelskog društva učestvuje u odbrani zemlje kroz redovnu ili rezervnu vojnu službu, haredska zajednica u velikoj meri i dalje odbija vojnu službu.

Zbog dugotrajnog rata i velikog opterećenja rezervnog sastava, u Izraelu se sve snažnije postavlja pitanje zašto bi jedna velika grupa građana bila izuzeta od obaveze koju drugi moraju da ispunjavaju.

Upravo je to izazvalo snažno nezadovoljstvo među sekularnim i drugim verskim Izraelcima koji služe u vojsci. Prema agenciji Asošiejted pres, manje od deset odsto muškaraca iz ultraortodoksne zajednice koji ispunjavaju uslove trenutno se odaziva regrutaciji.

Izrael se tako suočava sa dubokom podelom: dok jedni smatraju da bi "teret odbrane države" trebalo da dele svi građani, ultraortodoksni lideri tvrde da se od njihove zajednice ne može zahtevati odustajanje od verskog načina života.

Sud ukinuo dosadašnji sistem izuzeća

Pitanje se poslednjih godina dodatno zakomplikovalo na pravnom nivou. Izraelski Vrhovni sud je 2024. godine ukinuo dotadašnji sistem opštih izuzeća, nakon čega su desetine hiljada ultraortodoksnih muškaraca u vojnom uzrastu postale potencijalno podložne regrutaciji.

Politička borba oko toga traje i dalje. Kneset je u julu 2026. godine doneo privremenu meru kojom se do 30. novembra 2026. suspenduje hapšenje određenih učenika ješiva čije je "zvanje" proučavanje Tore.

Za tu meru glasalo je 58 poslanika, dok je 54 bilo protiv.

Uprkos tome, deo ultraortodoksnih grupa smatra i takve aranžmane nedovoljnim i zahteva potpuno odbacivanje vojne službe za učenike ješiva.