Dinamičke cene: Novi zakon snižava cenu taksi prevoza u Beogradu?

Time bi se omogućilo da se cene fleksibilnije prilagođavaju promenama u potražnji i broju dostupnih vozila.

Takva promena mogla bi u proseku da dovede do nižih cena, veće dostupnosti taksi vozila tokom dana i kraćeg vremena čekanja za putnike.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slobodan Aćimović rekao je da bi ovakav pristup dinamičkom formiranju cena mogao da predstavlja „pozitivan korak napred“, zasnovan na tržišnim principima.

Taksi tarife bi i dalje utvrđivale lokalne samouprave.

Važno je istaći da bi predloženi okvir jasno definisao parametre u okviru kojih bi cene mogle da se prilagođavaju promenama u potražnji i dostupnosti vozila, dok bi putnicima cena uvek bila prikazana pre nego što potvrde vožnju.

Aćimović je istakao da je taksi tržište poslednjih godina prošlo kroz značajne tehnološke promene.

Digitalne platforme unapredile su interakciju između putnika i taksi vozača, olakšale naručivanje vozila, omogućile veću transparentnost cena i doprinele kraćem vremenu čekanja.

Međutim, sama tehnologija ne može da reši sve izazove koji i dalje postoje na tržištu.

„Ono što i dalje predstavlja problem jeste činjenica da je ovom tržištu potreban značajno veći broj taksi vozača, posebno u vreme saobraćajnih špiceva, noću i u ranim jutarnjim satima, kao i tokom velikih događaja, kada pada kiša ili su vremenski uslovi loši. Upravo tada je veoma teško pronaći taksi. Istovremeno, cene taksi prevoza u Beogradu relativno su visoke u poređenju sa drugim gradovima koji imaju razvijena tržišta taksi i drugih usluga prevoza putnika. Postoji prostor da se cene snize kroz efikasnije korišćenje vozila“, rekao je Aćimović.

Problem je još izraženiji izvan centra grada.

Kao primer, Aćimović navodi Mirijevo, gde je, prema njegovim rečima, znatno teže pronaći taksi nego u centralnim delovima Beograda.

Situaciju dodatno komplikuju specifičnosti beogradskog saobraćajnog sistema - grad još uvek nema metro, zbog čega je potreba za drugim vidovima prevoza još veća.

"Jedini način da se ublaže problemi u saobraćaju u gradu kakav je Beograd, dok se ne izgradi metro, jeste efikasniji javni prevoz, ali i veći broj taksija. Kao ekonomisti, zakon ponude i tražnje mi je izuzetno važan. Konkretnije, unapređenjem ponude javnog prevoza, uključujući efikasnije korišćenje postojećih taksi vozila, kao i povećanjem njihovog broja, ponuda bi mogla da se približi tražnji, posebno u periodima najvećeg opterećenja, kada je saobraćajni sistem pod najvećim pritiskom“, naveo je Aćimović.

U praksi, to znači da bi u periodima povećane potražnje trebalo da bude dostupno više vozila.

Fleksibilno formiranje cena moglo bi tome da doprinese tako što bi vozačima pružilo dodatni podsticaj, mogućnost veće zarade, da prihvataju vožnje upravo onda kada je potražnja najveća i kada je tržištu potrebno više vozila na ulicama.

Istovremeno, isti mehanizam mogao bi da funkcioniše i u suprotnom smeru kada je potražnja manja.

Niže cene mogle bi da podstaknu tražnju i motivišu veći broj ljudi da koristi taksi, dok bi vozačima omogućile da ostvare više vožnji u periodima kada bi njihova vozila inače duže ostajala bez putnika.

Aćimović je ukazao na to da su cene taksi prevoza u Beogradu trenutno relativno visoke u poređenju sa drugim gradovima sa razvijenim tržištima taksi i drugih usluga prevoza putnika.

Istovremeno, tokom većeg dela dana na ulicama ima dovoljno dostupnih vozila, od kojih mnoga mogu provesti značajan deo vremena bez putnika, čekajući na taksi stajalištima.

Prema njegovom mišljenju, fleksibilnije formiranje cena moglo bi da omogući efikasnije korišćenje postojećih kapaciteta.

Kada je potražnja manja, cene bi mogle da budu niže od regulisane tarife, čime bi vožnje postale pristupačnije putnicima, dok bi vozači imali više prilika da dobiju nove zahteve za vožnju.

Kada potražnja naglo poraste, više cene mogle bi da pruže vozačima dodatni podsticaj da budu na ulicama upravo onda kada su najpotrebniji.

To bi moglo da poveća broj dostupnih vozila i skrati vreme čekanja.

Za putnike bi glavna korist bile niže cene u periodima kada na ulicama ima dovoljno dostupnih vozila, dok bi bolja ravnoteža između ponude i potražnje mogla da olakša pronalaženje taksija u periodima najveće potražnje.

Za vozače bi ovakav model mogao da znači više vožnji i veću zaradu, uključujući i periode kada bi inače duže čekali na putnike.

Taksi tržište u Srbiji tradicionalno se oslanja na jedinstvenu tarifnu politiku i visok stepen regulatorne kontrole.

Aćimović je naveo da su lokalne samouprave do sada bile relativno oprezne kada je reč o uvođenju veće fleksibilnosti.

"Naše lokalne vlasti imaju nešto stroži pristup ovom pitanju. One žele jedinstvenu politiku cena", rekao je Aćimović.

Predložene izmene bi stoga uvele nešto veći stepen fleksibilnosti unutar postojećeg regulatornog okvira, dok bi taksi tarife i dalje utvrđivale lokalne samouprave.

Aćimović je rekao da promena dugo ustaljenog pristupa neće biti jednostavna i naglasio da predloženo rešenje ne treba posmatrati kao odgovor na svaki problem sa kojim se taksi tržište suočava.

"To je naša dugogodišnja praksa i biće je veoma teško promeniti, ali na tome treba raditi. Čini mi se da ovaj predlog ne rešava svaki problem, ali svakako predstavlja pozitivan korak napred", naveo je Aćimović.

Omogućavanjem efikasnijeg korišćenja vozila koja su već na ulicama, ovakav model mogao bi da doprinese nižim cenama u periodima slabije potražnje, a istovremeno i većoj dostupnosti taksija kada je potražnja najveća.

Za putnike bi to, u krajnjoj liniji, moglo da znači taksi uslugu koja je istovremeno pristupačnija i pouzdanija.