Uživo Pomoć najugroženijima nije pitanje izbora; Mali: Briga o ljudima je okosnica rebalansa budžeta VIDEO

Poslanici Skupštine Srbije završili su u 18 časova rad za danas, a objedinjenu raspravu o svih 59 tačaka dnevnog reda nastaviće sutra u 10.00 sati.

Pred poslanicima je Predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu, više zakona iz oblasti finansija, kao i Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, kao i predlog izmena Zakona o sprečavanju korupcije i predlog izmena Zakona o upisu nepokretnosti.

Pred poslanicima je i predlog za izmenu Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, kao i predlog za izmenu Zakona o javnom dugu.

Poslanici će razmatrati i predlog izmena Zakona o javnim medijskim servisima, kao i predloge za izmenu Zakona o crkvama i verskim zajednicama i Zakona o nacionalnom DNK registru.

Na dnevnom redu su i predlozi više zakona o zajmovima, kao i izveštaji o radu Agencije za sprečavanje korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije.

Poslanici Skupštine Srbije na vanrednoj sednici polemišu i o temema koje nisu na dnevnom redu, a u popodnevnom delu sednice šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije Milenko Jovanov i poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić polemisali su o izborima i rebalansu budžeta.

Aleksić i Jovanov imali su niz replika koji su se ticali izbora i rebalansa budžeta.

Odgovarajući na tvrdnju Aleksića da SNS na kraju mandata obećava puteve i novac socijalno ugroženim građanima i da je to "iluzija", Jovanov je istakao da SNS obećava i ispunjava obećanja.

Jovanov je takođe rekao da će izbori biti jer ih je opozicija tražila i podsetio da je opozicija prvo tražila prelaznu vladu. Ocenio je da opozicija nema program i dodao da su od nje "gori" samo studenti u blokadi, dodajući da je plan studentske liste da smanje plate i penzije i da povećaju vrednost evra.

"Nemate vi ideju, ne znate vi šta biste radili. Na kraju krajeva, pokazali ste šta ste radili kad ste vodili Trstenik. Pokazali ste šta znate. Jedini gori od vas su ovi studenti", rekao je Jovanov.

Dodao je da bi Dejan Šoškić, za koga se navodi da je na studentskoj listi, kaže da bi devalvirao dinar, da bi podigao evro, da bi smanjio plate.

"Znači sa manjim platama veća rata za kredit, pa vi građani vidite kakvu politiku bi oni vodili, a ovi bi im u toj politici pomagali. Vi ste, dakle, ta katastrofa. Niste prirodna, nego politička, a tu političku katastrofu će građani da reše vrlo brzo, olovkom, onako kako se političke katastrofe i rešavaju", rekao je Jovanov.

Osvrćući se na reči Aleksića da je to što radi vlast iluzija, Jovanov je rekao da će građani videti sami da li mogu da potroše novac od pomoći koju dobiju ili ne mogu.

"Ako možete da ih potrošite, nije iluzija i on laže. Ako ne možete da ih potrošite, mi lažemo, a on govori istinu. Evo, sami ćete videti za koji dan, kad pare legnu, da li mogu da se potroše i jesu iluzija ili nisu iluzija", rekao je Jovanov.

Aleksić je prethodno tvrdio je da vlast na kraju mandata obećava puteve, da obilazi privatne firme, da nudi novac socijalno ugroženim građanima i nudi novac penzionerima i postavio pitanje zašto se sada raspisuju izbori ako sve u Srbiji funkcioniše i svi su zadovoljni.

Prema njegovom mišljenju, vlast bi, da je bila odgovorna, izbore dala prošle godine, za vreme protesta. Tvrdio je takođe da se deficit u budžetu povećava i da se država zadužuje, kao i da se povećava udeo javnog duga u budžetu.

Poslanici Skupštini Srbije raspravljaju o predlozima zakona koji su na dnevnom redu vanredne sednice, a najviše o predlogu rebalansa budžeta i predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji.

Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski rekao je da je dobro što je rebalansom budžeta predviđeno više sredstava za Vojsku, kao i izdvajanje stredstava koja idu ugroženima, naročito penzionerima.

"Nadam se da će u budžetu koji će doći, verovatno u sledećem sazivu, ta sredstva biti još veća, naročito za Vojsku, naročito za Srbe na Kosovu i Metohiji", naveo je Komlenski.

On je pozdravio izmene Zakona o crkvama i verskim zajednicama, kao i povećanje ulaganja u privredu, a kada reč o izmenama Zakona o sudijama i izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Komlenski je naveo da je poslanička grupa njegove stranke predložila nekoliko izmena kojima se za dve godine odlažu postavljeni rokovi za uvođenje Pravosudne akademije kao jedinog ulaza za pravosuđe.

Pozvao je takođe da se raspiše referendum o ulasku u EU. Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Muamer Bačevac ocenio je da je rebalans budžeta socijalno orijentisan i da se njime potvrđuje opredeljenje države da pomogne svim građanima. "Ovaj rebalans će biti takođe i razvojni, jako mi je drago što će se nastaviti trend izgradnje i gradnje naše države, nastaviće se ili će se čak odvojiti više sredstava za one investicije koje su započete i koje treba da krenu. Pre svega me raduje što nastavljamo ulaganje u zdravstveni sistem i rebalansom se obezbeđuju dodatna sredstva za izgradnju Tiršove 2. To je bitno za sve građane Srbije, bitno je čak i za građane koji nisu iz Beograda, jer je to tercijalna ustanova u kojoj se leči većina teško obolele naše dece", rekao je Bačevac.

Naveo je da je bitno što se nastavljaju investicije koje vode računa o ravnomernom regionalnom razvoju i dodao da je od izuzetnog značaja nastavak rada na izgradnji Kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru.

"Stanovnici Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Raške i svih drugih mesta jugozapadne Srbije moći će da koriste ovu ustanovu koja će imati velike potencijale, velike prostorne kapacitete. Nadam se da će pružati i najsavremenije zdravstvene usluge građanima koji žive u ovom delu Srbije", rekao je Bačevac.

On je ocenio da je Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji sličan francuskom nacionalnom modelu i da je cilj da se kroz jedinstvenu instituciju obezbedi ujednačen kvalitet znanja i eliminiše diskrecionalno pravo pri izboru na funkciju. Bačevac je ukazao i na neke, kako je naveo, nelogičnosti koje postoje u Novom Pazaru kada je reč o pravosuđu i ocednio da na pozicijama sudija i tužilaca nema dovoljno Bošnjaka.

Na to je ministar pravde Nenad Vujić odgovorio da je izbor sudija i tužilaca u nadležnosti Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

"Naravno, saveti su u obavezi, zakonskoj, da vode računa o nacionalnom sastavu, i to je neki maksimum koji piše u našem zakonu", objasnio je Vujić. Na predlog Bačevca da se u Novom Pazaru uspostavi Privredni sud, Vujić je odgovorio da država planira da uđe u duboku analizu celokupne mreže sudova i tužilaštva.

Poslanik "MI - Glas iz naroda" Dragan Stanojević je, govoreći o jednokratnoj pomoći građanima, ocenio da građani traže da njihova plata može da pokrije život. Na dnevnom redu vanredne sednice koja je danas počela je 59 tačaka, među kojima i predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.

Skupština nastavila rad

U Skupštini Srbije pauza do 15.00 časova

Ministar finansija Siniša Mali branio je, tokom rasprave o rebalansu budžeta, predlog rebalansa ističući da se njime ne ugrožava udeo javnog duga u BDP-u.

Mali je, odgovarajući poslaniku Srbija centar - SRCE Slobodanu Cvejiću, istakao da je Fiskalni savet naveo da "rebalans ne predstavlja neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti" i "javni dug bi trebalo da ostane ispod 45 odsto BDP-a". 

"Kada govorite o visini deficita, treba da imate u vidu da je visina deficita neposredno vezana za udeo javnog duga u BDP-u. I ako imate situaciju da se udeo javnog duga u BDP-u smanjuje iz godine u godinu, to vam dovoljno govori da ni na koji način niste ugrozili makroekonomsku stabilnost", ukazao je Mali.

On je dodao da uvek treba porediti stopu rasta BDP-a i stopu rasta udela javnog duga u BDP-u, jer se na taj način može viditi kako se koriste pozajmljena sredstva iz kredita.

"Ni na koji način ne ugrožavamo udeo javnog duga u BDP-u, smanjuje se iz godine u godinu, i do kraja ove godine, uprkos povećanom deficitu, nećemo imati više od 44, 45 odsto, mnogo manje od nivoa Mastrihta, duplo manje nego prosek evrozone. Srbija je nisko zadužena zemlja, a ono što ne znate je da već naredne godine planiramo, naravno zavisi od volje građana, deficit od 2,75 odsto. Podsetiću vas takođe da smo prošle godine planirali deficit u budžetu od 3 odsto, ostvareni deficit bio je 2,4 odsto", naveo je Mali. 

Mali je rekao da BDP raste zbog rasta u više privrednih delatnosti i naveo da je u drugom kvartalu ove godine industrijska proizvodnja rasla 1,5 odsto, građevina 8,2 odsto, poljoprivreda porasla 15,7 odsto, a usluge su porasle 3,3 odsto. Ukazao je da zato ne treba vezivati rast BDP-a samo za rast poljoprivrede. 

Mali je dodao da je sve vreme govori o realnom rastu BDP-a i da je razlika između nominalnog i realnog rasta to što jedan uključuje inflaciju, a drugi ne uključuje inflaciju.

"U ovom slučaju, kada govorimo o 3,6 odsto rasta, govorimo o realnom rastu, dakle rastu iznad nivoa inflacije", istakao je Mali.

Mali je rekao da Cvejić  pripada školi bivšeg guvernera NBS Dejana Šoškića i svih ostalih koji su, kako je rekao, "ubili" dinar od 2008. do 2012. godine.

"To je, ako pogledate ovu blokadersku studentsku listu, to je njihova politika. Slušali ste i profesora Šoškića kada je predstavio blokadersku studentsku politiku, šta će oni i kako će da urade sa ekonomijom ako i kada dođu na vlast, rekao je veoma precizno sledeće - 'prva mera, smanjenje plata', za razliku od naše politike gde rastu i plate, penzije i sve ostalo. 'Druga mera, devalvacija dinara'. Isto ono što je uradio od 2008. do 2012", naveo je Mali.

Dodao je da je 2008. kurs bio oko 82, 83 dinara a da je 2012., kada je Šoškić otišao, kurs bio 120 dinara za 1 evro. Mali je takođe rekao da bi se takvom logikom moglo očekivati da bi u slučaju pobede opozicije dinar devalvirao na 180 dinara za evro.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da država u kontinuitetu, godinama, pomaže građanima i da jednokratnu pomoć isplaćuju i članice Evropske unije i odbacio kritike opozicije da država isplaćuje finansijsku pomoć građanima zbog izbora.

Mali je, tokom rasprave u Skupštini Srbije, odgovarajući poslanici Ekološkog ustanka Danijeli Nestorović, rekao da je ova vlast uvek bila usmereno prema građanima Srbije i prema njihovim potrebama. 

"Vratiću vas samo pet ili šest godina unazad. Desila se korona, desio se COVID, kako je država reagovala? Ogromna pomoć i privrednicima, dakle i mikro i malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. Ogromna pomoć građanima i kada su lekovi bili u pitanju, i nove COVID bolnice, i nove vakcine, ali takođe isplata 100 evra svim punoletnim građanima, koju smo isplatili upravo kako bi ljudi videli da država stoji iza svega, da je stabilna, jaka i da je tu da pomogne", podsetio je Mali.

Kako je dodao, nakon toga je isplaćeno i zdravstvenim radnicima po 10.000 dinara, onda penzionerima krajem te godine je isplaćeno još 5. 000 dinara.

"Time pokazujemo ne samo brigu nego koliko smo stvarno stabilni i jaki, jer u tom trenutku Srbija postaje zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, uprkos svim problemima sa kojima se suočava globalna ekonomija", rekao je Mali.

Istakao je da pomoć ni na jedan način nije ugrozila javne finansije i dodao da je prioritet poboljšanje kvaliteta infrastrukture jer tako Srbija postaje atraktivnija za investicije i utiče se na rast BDP-a.

"Samim tim imate više novca i u budžetu za ovakve jednokratne pomoći, podizanje plata, podizanje penzija, minimalne zarade, i tako dalje. I to pokazuje i analiza Međunarodnog monetarnog fonda, i Svetske banke, i kreditnih rejting agencija", rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, najveći i najvažniji pokretački motor je rast  BDP-a, rast plata, rast penzija, rast minimalne zarade. 

Navodeći da je plata u periodu januar-maj u proseku u Srbiji bila 1.016 evra, u nominalnom iznosu veća za 11,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, Mali je kazao da, s druge strane, postoje kategorije stanovništva koje imaju niža primanja i dodao da takvim kategorijama država želi da pomogne.

Podsetio je da se to radilo i u godinama kada nisu bili izbori i istakao da i vlade u Evropskoj uniji pružaju jednokratnu pomoć svojim građanima, gde niko nikad nije spominjao da je to zbog izbora. Naveo je primere Danske, Grčke, Poljske, Francuske, gde su takođe isplaćivane pomoći.

Mali je istakao da vlast u Srbiji daje kontinuirana podršku i pomoć građanima Srbije. 

"Ove jednokratne pomoći koje sam naveo, dakle, svake godine, kada god imamo neki višak ili neku mogućnost, mi izdvajamo jednokratne pomoći za one koji su najugroženiji", istakao je ministar finansija.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će u narednih 10 do 15 dana biti doneta odluka o nivou povećanja plata i penzija koje će, kako je rekao, biti veće od decembra ili januara naredne godine. 

On je to rekao na sednici Skupštine Srbije, obrazlažući rebalans budžeta, dodajući da je cilj države da ove godine rast ekonomije bude 3,3 odsto i bude u top tri rasta ekonomije u Evropi, a da sledeće godine, zajedno sa Ekspom, Srbija bude broj jedan ekonomija Evrope kada je stopa našeg rasta i razvoja u pitanju. 

Mali je rekao da je cilj države da ove godine rast ekonomije bude 3,3 odsto i bude u top tri rasta ekonomije u Evropi, a da sledeće godine, zajedno sa Ekspom, Srbija bude broj jedan ekonomija Evrope kada je stopa našeg rasta i razvoja u pitanju. 

Podsetio je da će od 1. januara naredne godine minimalna zarada biti podignuta sa 550 na 600 evra.

"Podignuta je minimalna zarada za 9,2 odsto, na 70.470 dinara. Poređenja radi, 2011. godine ta minimalna zarada bila je 15.700 dinara. Evo, sada će biti preko 70.000 dinara, 600 evra. Mi time ispunjavamo i obećanje koje smo dali, a to je da ćemo do kraja naredne godine, a to je deo programa 'Srbija, skok u budućnost 2027', imati minimalnu zaradu od 650 evra. Dakle, od 1. januara naredne godine smo već na 600 evra", rekao je Mali.

Naveo je da država preuzima najveći deo tereta ovog povećanja minimalca na sebe. 

"Taj zakon je, takođe, ovde pred vama, porez na dohodak građana, idemo i sa povećanjem od 9,2 odsto, dakle isto procentualno povećanje kao i povećanje minimalne zarade neoporezivog dela dohotka, što je za naše poslodavce veoma važno", rekao je Mali.

Naveo je da je tržište rada stabilno i da stopa nezaposlenosti iznosi 8,9 odsto, te je podsetio da je Srbija jedina zemlja u regionu koja ima investicioni kreditni rejting.

"Sve što radimo - povećanje plata, penzija, minimlca, pomoć države - usmerena je ne samo da ljudima bude bolje  sada, nego je osnova za ubrzaniji rast i razvoj kako bi nam plate i penzije rasle ubrzano u godinama koje dolaze", rekao je Mali.