Da li je kraj dinosaurusa ovako izgledao? Naučnici otkrili zastrašujući trag

Ovo se ukazuje u najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu "JGR Biogeosciences".

Od sedamdesetih godina prošlog veka, i otkrića kratera Čiksulub koji je ostavio udar asteroida, preovlađujuće naučno mišljenje bilo je da je prašina koja je blokirala sunčevu svetlost dovela do dugotrajne zime izazvane sudarom, što je uzrokovalo kolaps lanaca ishrane i izumiranje dinosaurusa.

Nova studija, međutim, ukazuje na to da je katastrofa počela mnogo burnije, već u prvim satima nakon udara asteroida.

Studiju su sproveli istraživači sa američkog Univerziteta Perdju u Indijani, predvođeni planetarnim naučnikom Brendonom Džonsonom.

Istraživanje pokazuje da se asteroid, prečnika oko 10 kilometara, sudario sa Zemljom ogromnom brzinom, uzrokujući da veliki deo stena na mestu udara ispari i pretvori se u izuzetno vrelu paru.

Kako se deo te pare hladio, formirale su se sićušne kamene kuglice koje su se raširile širom sveta pre nego što su ponovo pale kroz atmosferu brzinama od nekoliko kilometara u sekundi.

Prethodni modeli su ukazivali na to da je trenje tih čestica o atmosferu oslobađalo snažan toplotni talas koji je mogao da ubije životinje sa tankom, izloženom kožom, ali nije bio dovoljno jak da izazove masovne požare u vegetaciji.

Međutim, istraživači smatraju da su ovi modeli prevideli ključni element, a to je debeo sloj sitne silikatne prašine nastale od isparenih stena, koja se nije pretvorila u pomenute kamene sfere.

Nakon što je ova faza prošla, ista ta prašina je godinama blokirala sunčevu svetlost, što je dovelo do naglog pada temperatura i prekida fotosinteze, čime je započela zima izazvana sudarom asteroida sa Zemljom, pri čemu se ova  pojava dugo smatrala glavnim uzrokom izumiranja dinosaurusa, prenosi Al Džazira.

Okviri nove hipoteze počeli su da jačaju 2023. godine nakon otkrića veoma tankog sloja prašine nastale udarom na fosilnom nalazištu Tanis u Severnoj Dakoti, smeštenog neposredno iznad sloja kamenih sfera. 

Sličan sloj je zatim pronađen na granici između perioda krede i paleogena u basenu Raton, na granici Kolorada i Novog Meksika.

Istraživači ističu da je ova prašina delovala kao ogromno toplotno ćebe, sprečavajući veliki deo toplotnog zračenja da ode u svemir i preusmeravajući ga ka površini Zemlje.

Prema njihovim proračunima, toplotni talas na površini bio je oko 3,5 puta jači u odnosu na prethodne procene.

Studijom je objašnjeno da toplotno zračenje koje je nastalo možda nije bilo dovoljno da direktno zapali debela stabla drveća, ali je premašilo granice neophodne za paljenje trave, lišajeva i borovih iglica, obezbeđujući tako prirodno gorivo za požare velikih razmera koji su se širili ogromnim područjima.

Proračuni takođe ukazuju na to da su divlje životinje možda bile izložene toplotnoj dozi koja je 17 puta veća od one koja je smrtonosna za ljude, što znači da su mnoga stvorenja mogla da uginu u veoma kratkom roku nakon sudara.

Uprkos argumentima za novu hipotezu, naučnici ističu da su dokazi o globalnim požarima i dalje nepotpuni, budući da su direktni dokazi o tim požarima do sada pronađeni samo u Severnoj Americi.