Ne ignorišite zaboravnost: Ovi rani znaci mogu ukazivati na demenciju

Zato je važno znati razlikovati uobičajene promene povezane sa starenjem od simptoma koji zahtevaju lekarsku pažnju.

Upravljanje rizicima i prevencija

Postavlja se pitanje da li se demencija može sprečiti. Dr Nikolas Doher, neurolog specijalizovan za kognitivnu i bihevioralnu neurologiju, objašnjava za Parade da genetika i starenje ostaju glavni faktori rizika.

"Svaki slučaj demencije nije moguće sprečiti promenom ishrane i načina života, ali istraživanja jasno pokazuju da kontrola nad promenljivim faktorima rizika tokom života može odložiti veliki broj slučajeva", kaže dr Doher.

On dodaje da promene životnih navika ne garantuju zaštitu od bolesti, ali mogu smanjiti rizik i odložiti pojavu simptoma.

Među najvažnijim navikama ističe brigu o zdravlju srca. Izbegavanje gojaznosti, visokog holesterola i visokog krvnog pritiska direktno smanjuje rizik od demencije, što je potvrdila i velika studija iz 2025. sprovedena u 204 zemlje. Drugi ključni faktor je nepušenje, jer pušači, prema istraživanju iz 2025. objavljenom u časopisu BMC Public Health, imaju oko 31 odsto veći rizik od razvoja demencije.

Dr Doher kao važne preventivne mere navodi i redovnu fizičku aktivnost, kvalitetan san, ishranu zasnovanu na biljkama i nezasićenim mastima, ograničavanje alkohola, zaštitu sluha i vida, kontinuirano učenje i održavanje društvenih kontakata.

LightField Studios/ Shutterstock

Zaboravnost kao prirodni deo starenja

Postoji jasna razlika između prolazne zaboravnosti i simptoma neurodegenerativne bolesti.

"Kako ljudi stare, može im biti potrebno više vremena da se sete nekog imena ili nauče novu veštinu, ali informacija je i dalje prisutna. Demenciju, s druge strane, uzrokuju bolesti koje oštećuju mozak i ometaju svakodnevno funkcionisanje", objašnjava dr Doher.

Na primer, nema razloga za brigu zbog povremenog zaboravljanja imena kojeg se kasnije setite, gubljenja ključeva ili naočara. Normalnim se smatra i ako uđete u sobu i zaboravite zašto, ali se ubrzo prisetite, kao i korišćenje podsetnika za organizaciju ili sporije usvajanje novih veština.

"Takve promene mogu frustrirati, ali uglavnom ne ometaju samostalan život i najčešće nisu znak neurodegenerativnih bolesti", dodaje lekar.

Simptomi koji mogu ukazivati na demenciju

Kako objašnjava dr Doher, ključna razlika je u tome što demencija narušava sposobnost svakodnevnog funkcionisanja. Rani znaci demencije mogu uključivati ponavljanje istih pitanja jer se odgovori ne pamte, zaboravljanje čitavih razgovora ili nedavnih događaja, kao i poteškoće u upravljanju finansijama i uzimanju lekova.

Osoba se može početi gubiti na inače poznatim mestima, imati problema sa praćenjem recepata ili uputstava, kao i pokazivati primetne promene u rasuđivanju i ponašanju. Poteškoće u pronalaženju reči i praćenju razgovora takođe su jedan od simptoma, a često članovi porodice prvi primete kognitivni pad kojeg sama osoba nije svesna.

Kada potražiti lekarsku pomoć

Ako primetite takve znakove kod sebe ili bliske osobe, dr Doher preporučuje odlazak kod lekara. „Rana procena danas je važnija nego ikad pre“, ističe on. Lekarskim pregledom i kognitivnom procenom utvrđuje se tačan uzrok, a važno je ne donositi preuranjene zaključke.

"Simptome mogu izazvati lekovi, depresija, poremećaji spavanja, bolesti štitne žlezde, nedostatak vitamina, infekcije ili druga stanja koja se mogu lečiti", objašnjava dr Doher. Ako se potvrdi dijagnoza demencije, postoje terapije za ublažavanje simptoma, a kod nekih pacijenata u ranoj fazi Alchajmerove bolesti određeni tretmani mogu usporiti napredovanje bolesti.

"Rana dijagnoza pacijentima i porodicama daje vreme za planiranje budućnosti, povezivanje sa sistemima podrške, rešavanje pitanja bezbednosti i uključivanje u klinička istraživanja dok osoba još može samostalno donositi odluke", naglašava lekar.

Za kraj poručuje da promene ne treba ignorisati.

"Ne odbacujte probleme samo zato što ‘starite’. Ako primetite trajne promene u pamćenju, razmišljanju ili ponašanju, reagujte. Mnoga stanja koja utiču na kogniciju su izlečiva, a za ona koja nisu, rana dijagnoza omogućava bolju negu, planiranje i pristup novim terapijama koje mogu promeniti tok bolesti", zaključuje dr Doher.