Naučnici otkrili mogući "sat katastrofa" Zemlje; Da li se velike krize ponavljaju?

Nova studija ponovo je otvorila pitanje koje dugo deli geologe: da li Zemlja prolazi kroz dugoročne cikluse koji određuju kada dolazi do velikih poremećaja u planetarnim sistemima?

Analiza objavljena u časopisu Evolving Earth ukazuje da bi veliki geološki događaji mogli da se ponavljaju u približno pravilnim vremenskim intervalima od oko 27,5 miliona godina.

Istraživanje je sproveo geolog sa Univerziteta u Njujorku Majkl Rampino, koji je ponovo analizirao ranije objavljene geološke podatke koristeći savremenije vremenske skale i statističke metode.

Analizirano 89 velikih događaja iz poslednjih 260 miliona godina

Rampino je proučio ukupno 89 velikih geoloških događaja koji su se dogodili tokom poslednjih 260 miliona godina.

Kada su svi događaji upoređeni, istraživanje je pokazalo izražen obrazac koji odgovara periodu od približno 27,5 miliona godina.

Pored toga, primećen je i slabiji ciklus od oko 8,9 miliona godina.

Naučnici ipak naglašavaju da ovo ne znači da jedna katastrofa direktno izaziva sledeću. Umesto toga, moguće je da različiti sistemi na Zemlji povremeno reaguju na isti duboki proces koji deluje tokom desetina miliona godina.

Cinefootage Visuals/Shutterstock

Šta bi moglo da pokreće ovaj drevni ciklus?

Najveća misterija ostaje pitanje: šta bi moglo da bude uzrok ovakvog ritma?

Jedna od mogućnosti nalazi se duboko ispod površine Zemlje.

Promene u unutrašnjosti planete

Zemljin omotač (mantl) stalno se kreće kroz izuzetno spore konvekcione tokove. Iako su ti procesi gotovo neprimetni u ljudskim vremenskim okvirima, tokom miliona godina mogu imati ogroman uticaj.

Promene u kretanju mantla ili stvaranje velikih dubinskih izvora magme poznatih kao mantlni plitovi mogli bi da utiču na vulkansku aktivnost, pomeranje tektonskih ploča, stvaranje planina, promene klime, stanje okeana i biosfere.

Drugim rečima, poremećaji duboko unutar Zemlje mogli bi vremenom da se prošire do površine i izazovu globalne posledice.

Da li je za sve kriv položaj Zemlje u galaksiji?

Rampino već dugo istražuje i mogućnost da događaji u svemiru imaju određenu ulogu u geološkoj istoriji Zemlje.

Naša planeta zajedno sa čitavim Sunčevim sistemom kruži oko centra Mlečnog puta. Tokom tog kretanja, Sunčev sistem povremeno prolazi iznad i ispod galaktičke ravni.

Neki istraživači smatraju da bi ti prolazi mogli da budu povezani sa periodima velikih geoloških promena na Zemlji.

Jedno moguće objašnjenje jeste da gravitacioni uticaj pri prolasku kroz galaktičku ravan može da poremeti udaljena tela u Oortovom oblaku - ogromnom rezervoaru kometa na rubovima Sunčevog sistema.

Takvi poremećaji mogli bi povećati verovatnoću velikih udara asteroida ili kometa. Međutim, ova ideja je i dalje veoma kontroverzna.

Triff/Shutterstock

Zašto je ovo otkriće i dalje predmet rasprave?

Pronalaženje pravilnih obrazaca u geološkoj prošlosti izuzetno je teško.

Geološki zapisi nisu potpuni. Mnogi drevni događaji imaju neprecizno određene datume, a što se ide dalje u prošlost, greške u procenama postaju veće.

Takođe, statističke analize ponekad mogu da pronađu prividne cikluse koji nestanu kada se dodaju novi podaci.

Zbog toga istraživači naglašavaju da novi rad ne predstavlja konačan dokaz da Zemlja zaista ima "geološki sat".

Ipak, činjenica da se obrazac od oko 27,5 miliona godina pojavljuje i nakon novih analiza i preciznijih vremenskih skala čini ovu ideju ponovo zanimljivom za naučnu zajednicu.

Ako se potvrdi, promeniće način na koji gledamo istoriju Zemlje...