Kako klimatske promene utiču na promenu dužinu dana? Nova studija otkriva šokantne podatke

Svakog dana, a da to i ne primećujete, Zemlji je potrebno malo vi&scaron;e vremena da zavr&scaron;i svoju rotaciju. Promena se meri samo delovima milisekunde, ali sile potrebne da bi do nje do&scaron;lo gotovo su nezamislivo velike.Pema novoj studiji, brzina kojom se na&scaron;i dani produžavaju sada je &quot;bez presedana&quot; u poslednjih 3,6 miliona godina geolo&scaron;ke istorije.Nalazi pokazuju da se, kako se polarni ledeni pokrivači i glečeri tope usled klimatskih promena, voda koja je nekada bila zarobljena na visokim geografskim &scaron;irinama sliva u okeane i &scaron;iri ka ekvatoru.To pomera masu dalje od Zemljinih polova i, poput umetničke klizačice koja tokom okreta ispruži ruke - usporava rotaciju.Prethodne studije već su pokazale da klimatske promene imaju neobične efekte na rotaciju na&scaron;e planete. Sada je tim sa Univerziteta u Beču i ETH Ciriha proučavao geolo&scaron;ku pro&scaron;lost kako bi utvrdio da li se ne&scaron;to slično dana&scaron;njoj brzini promena ikada ranije dogodilo.Odgovor je, nedvosmisleno, ne.Dužina dana nikada nije bila potpuno nepromenljiva. Na Zemljinu rotaciju neprestano utiču gravitaciona sila Meseca, procesi duboko u unutra&scaron;njosti planete i promene u atmosferi.Te sile deluju u različitim pravcima i tokom geolo&scaron;ke istorije izazivale su oscilacije u dužini dana. Ono &scaron;to su naučnici sada ustanovili jeste da su klimatske promene postale dovoljno snažna sila da stanu rame uz rame sa svim tim uticajima - i da ih vremenom nadma&scaron;e.Da bi zavirili milionima godina unazad, istraživači su se okrenuli fosilizovanim ostacima jednoćelijskog morskog organizma koji je živeo na morskom dnu, poznatog kao bentoske foraminifere.Cinefootage Visuals/ShutterstockHemijski sastav njihovih lju&scaron;tura beleži drevne promene nivoa mora. Analizom tih promena istraživači mogu izračunati kako se Zemljina rotacija morala menjati.Posebno razvijen algoritam ma&scaron;inskog učenja, osmi&scaron;ljen da obradi nesigurnosti u ovako starim podacima, omogućio je dono&scaron;enje pouzdanih zaključaka iz materijala koji potiče jo&scaron; iz kasnog pliocena, pre 3,6 miliona godina.Kroz čitav taj vremenski period jedan podatak se posebno izdvaja: sada&scaron;njost.Trenutna brzina produžavanja dana izazvana klimatskim promenama 1,33 milisekunde po veku - zvuči beznačajno. Ali kada se uzmu u obzir sile koje su uključene, preraspodela mase je ogromna.&quot;Takva promena dužine dana zahteva zapanjujuću preraspodelu mase: reda veličine 1.000 gigatona koje se pomeraju sa polova u okeane&quot;, kaže profesor Benedikt Zoja sa ETH Ciriha, koautor studije.&quot;Da biste vizuelizovali tu količinu, zamislite čvrstu kocku leda postavljenu iznad Njujorka. Bila bi visoka 10 kilometara, vi&scaron;a od Mont Everesta&quot;, obja&scaron;njava profesor.Kada je reč o energiji potrebnoj da izazove takvu promenu, doktor Mostafa Kijani &Scaron;ahvandi sa Univerziteta u Beču, glavni autor studije, obja&scaron;njava:&quot;Promena rotacione energije Zemlje ekvivalentna je zemljotresu magnitude 9,0. Ne po razaranju, već po sili planetarnih razmera&quot;.Veće od uticaja Meseca do 2100. godineIstraživači su prona&scaron;li jedan trenutak u geolo&scaron;koj istoriji, pre otprilike dva miliona godina, kada je brzina promena bila približna dana&scaron;njoj. Ali to je bio izuzetan događaj.&quot;Savr&scaron;ena oluja&quot; nestabilnih ledenih pokrivača i prirodnog skoka nivoa CO₂ izazvala je masovno topljenje polarnih ledenih masa&quot;, kaže Zoja.&quot;Taj redak događaj od tada se nije prirodno ponovio, a ljudska aktivnost sada dostiže istu planetarnu silu za ne&scaron;to vi&scaron;e od jednog veka&quot;, dodaje on.Pa, &scaron;ta nas očekuje dalje? U scenariju visokih emisija, uz nastavak velike zavisnosti od fosilnih goriva, predviđa se da će klimatske promene do kraja veka postati najveći faktor promena dužine dana, nadma&scaron;iv&scaron;i čak i gravitacioni uticaj Meseca.Praktične posledice ovoga su suptilne, ali stvarne.&quot;Iako milisekunda deluje beznačajno, ovaj efekat je presudan za ultraprecizno merenje vremena potrebno za GPS navigaciju na Zemlji i navigaciju svemirskih letelica &scaron;irom Sunčevog sistema&rdquo;, kaže Zoja.Triff/Shutterstock&Scaron;tavi&scaron;e, planetarne promene koje izazivamo u Zemljinoj rotaciji odraz su ogromnog uticaja koji imamo na čitav Zemljin ekosistem. Ta velika preraspodela mase ide ruku pod ruku sa ekstremnijim vremenskim prilikama i rastom nivoa mora, &scaron;to će imati ogromne posledice po mesta na kojima će ljudi moći bezbedno da žive u budućnosti.&quot;Najvažnija poruka je da je ljudski uticaj na Zemljin sistem postao toliko dubok da sada menjamo i sam način na koji se Zemlja okreće&quot;, kaže Zoja.&Scaron;to se tiče narednih istraživanja, tim sada proučava i druge načine na koje ljudska aktivnost preraspodeljuje masu na planeti, posebno iscrpljivanje podzemnih voda i promene u kruženju vode izazvane klimatskim promenama.Prema prvim proračunima, kaže Zoja, ti efekti su znatno manji od uticaja topljenja leda i glečera, ali njihovo potpuno razumevanje pomoći će da se preciznije utvrdi kako i koliko brzo menjamo Zemljinu rotaciju.

Kako klimatske promene utiču na promenu dužinu dana? Nova studija otkriva šokantne podatke

0 Komentari