Da li se zaista možemo razboleti od klime? Stručnjaci objašnjavaju da li je ovo mit ili istina

U jeku leta i voskih temperatura, stručnjaci preporučuju da se najtopliji deo dana provodi u zatvorenom prostoru. Međutim, i u zatvorenim prostorima vrućina može biti nepodnošljiva, zbog čega mnogi ne mogu da zamisle leto bez klima-uređaja.

Ipak, postoji i druga strana – gotovo svako poznaje barem jednu osobu (ili se i sam prepoznaje u tome) koja ne može da podnese ni pola sata u klimatizovanom prostoru. Već nakon desetak minuta javljaju se glavobolja, a već sledećeg jutra moguće su grlobolja, ukočen vrat ili slični simptomi.

Zbog toga se postavlja pitanje: da li se zaista možemo "razboleti" od klime ili je reč o još jednom mitu, poput onog da treba izbegavati promaju?

Možemo li se razboleti od klime?

Prema stručnjacima, u ovim tvrdnjama ima određene istine.

"Više studija pokazuje da predugo zadržavanje u klimatizovanim prostorima može dovesti do učestalijih respiratornih simptoma", objasnio je za magazin Time dr Vilijam Čekli, pulmolog i specijalista intenzivne medicine i profesor na Johns Hopkins School of Medicine.

Grebanje u grlu, suve oči, usne i koža među najčešćim su tegobama koje ljudi prijavljuju nakon boravka u klimatizovanim prostorima. Uzrok je često suv vazduh – dugotrajno korišćenje klime smanjuje vlažnost u prostoriji, što dovodi do isušivanja sluzokože nosa i grla, kao i kože, pa prirodna zaštitna barijera organizma postaje osetljivija na iritacije.

Zbog toga se simptomi poput peckanja, nelagodnosti i osećaja prehlade često pogrešno pripisuju samoj klimi, iako je zapravo reč o reakciji tela na promenjene uslove u vazduhu.

Ipak, klima sama po sebi ne može izazvati virusne infekcije poput prehlade, gripa ili upale grla – za njih su odgovorni virusi. Dakle, ne možemo se zaraziti samo zato što sedimo u hladnom vazduhu.

Prljavi filteri – najveći problem

Ipak, postoji još jedan važan faktor. Iako hladan vazduh ne izaziva bolesti, čest problem su prljavi i neodržavani filteri. Ako se ne čiste redovno, u njima se mogu nakupljati prašina, polen, buđ i drugi alergeni, koji se potom cirkulacijom šire prostorijom.

Kod osetljivih osoba to može izazvati ili pogoršati simptome poput kijanja, zapušenog nosa, kašlja, iritacije očiju i otežanog disanja. Posebno su ugroženi ljudi sa alergijama ili astmom, kod kojih prljavi filteri dodatno opterećuju disajni sistem. Zbog toga je redovno čišćenje i servisiranje klime važno ne samo za rad uređaja, već i za zdravlje.

Klima i temperaturni šok

Osim samog hladnog vazduha, problem može biti i nagla promena temperature. Kada iz spoljašnjih 35–37 °C uđemo u prostor koji je rashlađen na 18–19 °C, organizam mora brzo da se prilagodi novim uslovima kako bi održao stabilnu telesnu temperaturu.

Takav temperaturni šok kod nekih ljudi može izazvati glavobolju, umor, vrtoglavicu, pa čak i napetost u mišićima. Još izraženiji efekat može imati obrnuta situacija – izlazak iz snažno klimatizovanog prostora na spoljašnjih 37 °C, što posebno može biti rizično za decu i starije osobe.

Kako koristiti klimu bez rizika po zdravlje

Stručnjaci savetuju da se klima nikada ne podešava na preniske temperature. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je tokom toplotnih talasa cilj održavati unutrašnju temperaturu ispod oko 32 °C tokom dana, a idealno u nižem rasponu koji ne stvara preveliki stres za organizam.

Preporučuje se da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude veća od 6 do 8 °C, kako bi se telo lakše prilagodilo i izbegao temperaturni šok. Dakle, ako je napolju 35 °C, unutrašnja temperatura ne bi trebalo da bude niža od oko 27 °C.

Na kraju, jasno je da je klima jedan od najvažnijih saveznika tokom letnjih vrućina. Iako sama po sebi ne može izazvati bolesti, kod osetljivijih osoba treba je koristiti umereno, uz redovno održavanje i izbegavanje prevelikih temperaturnih razlika. Kombinacija pravilne upotrebe klime, provetravanja noću i zaštite od sunca i dalje je najbolji način da se lakše prebrode letnji talasi vrućine.