Jedna od najkorišćenijih namirnica u sebi sadrži cijanid: Jede je gotovo pola milijarde ljudi

Svetska zdravstvena organizacija upozorava na opasnost, a slučajevi trovanja pokazuju da nepravilna priprema može imati tragične posledice.

Na prvi pogled reč je o običnoj biljci koja je milionima ljudi jedan od glavnih izvora hrane. Kasava, poznata i kao manioka, potiče iz Južne Amerike, ali se danas uzgaja u brojnim tropskim područjima sveta. Najveći proizvođač je Nigerija.

Za stanovništvo mnogih zemalja ona je mnogo više od jedne od brojnih namirnica. Oko pola milijarde ljudi oslanja se na kasavu kao važan deo svakodnevne ishrane.

Ipak, biljka istovremeno sadrži prirodne toksine koji, ako se ne uklone pravilnom obradom, mogu predstavljati ozbiljnu pretnju životu.

Prirodno sadrži supstance koje mogu osloboditi cijanid

Opasnost se nalazi u korenu, kori i listovima kasave. Oni sadrže cijanogene jedinjenja koja se mogu pretvoriti u cijanovodonik, izrazito otrovnu supstancu.

Poseban problem predstavlja činjenica da količina tih jedinjenja nije jednaka kod svih sorti. Slatkaste sorte, prema navedenim podacima, sadrže oko 20 miligrama cijanida po kilogramu, dok kod najgorčih sorti količina može dostići čak 1.000 miligrama po kilogramu.

Shutterstock/AntonSAN

Upravo zato naziv "kasava" sam po sebi nije dovoljan za procenu rizika. Vrsta biljke i način na koji je obrađena imaju ključnu ulogu u tome hoće li konačni proizvod biti bezbedan za jelo.

SZO upozorava na smrtne slučajeve

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, trovanje kasavom godišnje odnese oko 200 života.

Na prvi pogled taj broj može izgledati malen u poređenju sa približno 500 miliona ljudi koji se oslanjaju na ovu biljku. Međutim, problem postaje ozbiljniji kada se uzme u obzir da je reč o osnovnoj namirnici u brojnim siromašnim i tropskim područjima.

Rizik se posebno povećava tokom perioda nestašice hrane. Kada druge namirnice postanu nedostupne, ljudi mogu biti prinuđeni da posegnu za gorčim sortama kasave koje sadrže više potencijalno opasnih jedinjenja.

Potapanje je jedan od ključnih koraka

Kasava se zato ne sme posmatrati kao namirnica koju je dovoljno samo ubrati i pojesti. Bezbedna konzumacija zahteva odgovarajuću obradu kojom se smanjuje količina cijanogenih jedinjenja.

Jedan od navedenih postupaka uključuje potapanje biljke u vodi, koje može trajati do 24 sata. Takva obrada značajno smanjuje koncentraciju cijanida.

Ako se proces preskoči ili traje kraće nego što je potrebno, posledice mogu biti ozbiljne. Trovanje može izazvati teške simptome, a u nekim slučajevima ostaviti i dugotrajne neurološke posledice, među kojima se navodi ataksija, poremećaj koordinacije pokreta. U najtežim slučajevima može završiti smrću.

Nestašica hrane u Venecueli pokazala koliko opasnost može biti stvarna

Koliko nepravilna obrada može biti pogubna pokazao je slučaj iz Venecuele tokom velike nestašice hrane 2017. godine.

Kako je izvestio španski list "El Pais", stanovnici su, pokušavajući da obezbede hranu u izuzetno teškim uslovima, počeli da konzumiraju gorče sorte kasave bez odgovarajuće pripreme.

Posledice su bile smrtonosne.

Taj primer posebno je važan jer pokazuje da rizik povezan sa kasavom nije samo teorijski. U normalnim okolnostima pravilna obrada omogućava da ova biljka bude važan i bezbedan izvor hrane, no u kriznim situacijama, kada ljudi nemaju dovoljno hrane ili vremena za odgovarajuću pripremu, prirodni toksini mogu postati ozbiljna pretnja.

Kako je biljka postala temelj ishrane?

Kasava je vekovima važan deo ishrane u tropskim krajevima. Njena vrednost posebno dolazi do izražaja u područjima u kojima druge poljoprivredne kulture teže uspevaju.

Čovek je pritom kroz generacije razvio načine obrade kojima se smanjuje prisustvo prirodnih toksina. Upravo je sposobnost pravilne prerade omogućila da biljka sa potencijalno smrtonosnim svojstvima postane jedna od ključnih prehrambenih kultura.

Zbog toga kasavu nije ispravno posmatrati samo kroz njenu opasnost. Za stotine miliona ljudi ona je neprocenjiv izvor hrane i važan deo svakodnevnog života.

Namirnica koja istovremeno spašava živote i može ih ugroziti

Priča o kasavi zapravo pokazuje koliko način pripreme može promeniti bezbednost neke namirnice. Biljka koja hrani oko pola milijarde ljudi istovremeno sadrži prirodna jedinjenja iz kojih može nastati jedan od najopasnijih otrova.

Zato je pravilna obrada ključna. Posebno oprezni moraju biti oni koji koriste sorte sa većim udelom cijanogenih jedinjenja, odnosno gorče sorte.

Kasava zbog toga nosi svojevrsni paradoks. Za milione ljudi ona je temelj opstanka, ali u pogrešnim okolnostima može postati izvor ozbiljnog trovanja. Slučajevi koje navode SZO i "El Pais" podsećaju da se prirodno prisutni toksini u hrani ne smeju potceniti i da tradicionalni postupci obrade često imaju veoma važnu bezbednosnu ulogu.