Preminula Glorija Stajnem

Kako je navedeno, ona je preminula mirno, u sredu, u svom domu u Njujorku.

"Glorijin skoro stogodišnji boravak na zemlji bile su dobro proživljene godine i ona je nastavila da radi za jednakost do samog kraja. Živela je verna svom nezavisnom duhu, uvek sa znatiželjom i odličnim smislom za humor", navedeno je u objavi, prenosi En-Bi-Si njuz.

Glorija Stajnem je posvetila život ciljevima koji se kreću od reproduktivne slobode i prevencije nasilja u porodici do sprečavanja rodne nejednakosti na radnom mestu.

Bila je lice pokreta koji je radikalno promenio prava žena, od toga da mogu da podnesu zahtev za kreditne kartice bez muškog potpisa, da budu primljene u škole Ajvi lige, što ranije nisu mogle, do toga da mogu legalno da izvrše abortus u SAD.

Kao pionirka drugog talasa feminizma šezdesetih godina, Glorija Stajnem se zalagala za rešavanje društvenih pitanja, ali je i pisala o njima.

Nacionalnu slavu je stekla 1963. godine, kada se maskirala u Plejbojevu zečicu i napisala članak o lošim radnim uslovima koje su trpeli konobari u poznatim Plejbojevim klubovima Hju Hefnera.

Dobitnica je nekih od najviših mogućih priznanja, uključujući Predsedničku medalju slobode, najviše civilno odlikovanje u zemlji.

Rođena je 25. marta 1934. godine u Toledu, u Ohaju i veći deo detinjstva provela je putujući po zemlji sa roditeljima i sestrom.

Diplomirala je na Smit koledžu, ženskoj školi liberalnih umetnosti u Masačusetsu, a tokom boravka u Londonu izvršila je ilegalni abortus, što je na nju uticalo da se bori za reproduktivna prava žena.

Tanjug/AP Photo/Manu Fernandez, File

Osnovala je časopis "Njujork" i u njemu radila kao novinarka, kao i u časopisu "Ms", koji je postao prva nacionalna publikacija koja je na naslovnici istakla nasilje u porodici.

Veoma brzo izgradila se kao lider u borbi za legalizaciju abortusa, za rodnu ravnopravnost na radnom mestu, protiv zlostavljanja dece i u drugim oblastima.

Mnogi su smatrali da je "suviše lepa" za feminističku poruku koju je pokušavala da prenese i da mini-suknje iz sedamdesetih, koje je ponekad nosila za televizijske intervjue, rade protiv nje.

Godine 1971. bila je i saosnivač Nacionalnog ženskog političkog kluba koji se zalagao za povećanje broja žena u zakonodavstvu.

Obolela je od raka dojke 1986.

Na osnovu njenog života snimljen je i film "Mrs. America", kao i mini-serija FX-a koja se emitovala na Huluu 2020. godine.

Dobila je brojna priznanja u novinarstvu, uključujući Nagradu za životno delo u novinarstvu od Društva profesionalnih novinara.

U 66. godini se udala za advokata i preduzetnika Dejvida Bejla, oca glumca Kristijana Bejla, iako je dugo odbacivala brak kao instituciju koja uništava veze.

"Da sam se udala kada je trebalo, izgubila bih ime, legalno prebivalište, kreditni rejting i mnoga građanska prava. To više nije istina. Moguće je sklopiti ravnopravan brak", rekla je ona svojevremeno.

Njeni predstavnici nisu objavili od čega je preminula, kao ni vreme sahrane.