Punomasni mlečni proizvodi ipak nisu "krivci" za visok pritisak? Naučnici iznenadili rezultatima

Dok neke zdravstvene organizacije, poput Američkog udruženja za srce, savetuju izbor proizvoda sa manjim udelom masti, novije smernice o ishrani ostavljaju prostor i za punomasne varijante, pod uslovom da ne sadrže dodat šećer.

Naučna zajednica još nema jedinstven stav, a nova istraživanja sve češće dovode u pitanje uvreženo mišljenje o štetnosti punomasnih mlečnih proizvoda. Jedna takva nova studija, objavljena u časopisu Journal of Nutrition, nudi novu perspektivu na ovu temu.

Metodologija istraživanja

Istraživanje je trajalo 12 nedelja i obuhvatilo 74 odrasle osobe sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću. Učesnici su nasumično podeljeni u tri grupe.

Prva grupa smanjila je dnevni unos za 500 kalorija i konzumirala isključivo mlečne proizvode sa manjim udelom masti.

Druga grupa je u ishranu uključila tri porcije punomasnih mlečnih proizvoda dnevno, ali je takođe smanjila ukupan unos za 500 kalorija.

Treća grupa konzumirala je tri porcije punomasnih mlečnih proizvoda dnevno bez bilo kakvog ograničenja kalorija. Učesnici koji su jeli punomasne proizvode konzumirali su mleko, grčki jogurt i sir.

Svi učesnici dobili su uputstva da slede kanadski vodič za ishranu, koji podstiče unos integralnih žitarica i biljne hrane, uz izbegavanje ultraprerađenih namirnica.

Rimma Bondarenko/Shutterstock

Rezultati studije

Nakon 12 nedelja, grupa koja je konzumirala nemasne mlečne proizvode uz kalorijsku restrikciju zabeležila je najveće smanjenje sistolnog krvnog pritiska – za oko 4,25 mmHg.

U grupi koja je jela punomasne proizvode uz kalorijsku restrikciju nije bilo značajnih promena krvnog pritiska, ali su učesnici održali stabilnu telesnu težinu. To ukazuje da se tri porcije punomasnih mlečnih proizvoda mogu uklopiti u ishranu sa kontrolisanim unosom kalorija bez negativnih posledica.

Zanimljivo je da je i treća grupa, koja je jela punomasne proizvode bez ograničenja kalorija, zabeležila pad sistolnog pritiska od oko 2,72 mmHg, iako učesnici nisu aktivno pokušavali da smanje unos kalorija. Kod njih je primećeno i blago smanjenje obima kukova.

Važno je napomenuti da se učesnici ni u jednoj od dve grupe koje su konzumirale punomasne proizvode nisu ugojili. Nije došlo ni do pogoršanja indeksa telesne mase (BMI), procenta telesne masti, nivoa holesterola ili šećera u krvi. Obe grupe zabeležile su veći unos proteina i kalcijuma.

Ograničenja i kontekst

Ovo istraživanje ima nekoliko ograničenja. Sprovedeno je na manjem uzorku od prvobitno planiranog zbog poteškoća izazvanih pandemijom bolesti COVID-19.

Period od 12 nedelja dovoljan je za praćenje kratkoročnih efekata, ali nije dovoljan za donošenje zaključaka o dugoročnom uticaju na zdravlje.

Takođe, budući da su učesnici bili Kanađani, rezultati se ne mogu nužno direktno primeniti na populacije u drugim delovima sveta.

Studiju su delimično finansirali kanadski proizvođači mleka (Dairy Farmers of Canada), ali su autori naveli da nemaju sukob interesa i da finansijeri nisu uticali na rezultate istraživanja.

Šta to znači za svakodnevnu ishranu?

Praktična poruka ove studije jeste da punomasni mlečni proizvodi, ukoliko se konzumiraju umereno i kao deo uravnotežene ishrane, mogu biti siguran i hranljiv izbor.

Istraživanje pokazuje da dodavanje tri porcije punomasnih mlečnih proizvoda dnevno – poput čaše mleka uz doručak, grčkog jogurta uz ručak i sira uz večeru – ne mora nužno dovesti do povećanja telesne težine niti do pogoršanja pojedinih zdravstvenih parametara.

Štaviše, rezultati ukazuju na mogućnost blagog snižavanja krvnog pritiska. Ipak, ovo je mala i kratkotrajna studija, pa njeni rezultati sami po sebi nisu dovoljni da promene postojeće preporuke o ishrani.