Svaki dan umre 26.000 ljudi: Strašne prognoze SZO, broj slučajeva raka će drastično rasti

Sa procenjenih 20,6 miliona novih slučajeva i gotovo 10 miliona smrtnih ishoda godišnje, rak ostaje drugi vodeći uzrok smrti u svetu, odmah nakon kardiovaskularnih bolesti.

Za preokret ovog trenda biće potrebna suštinska promena ka pristupu usmerenog na čoveka, koji odgovara na zdravstvene potrebe i stvarna životna iskustva obolelih osoba i njihovih zajednica. Bez hitnog delovanja, procenjuje se da će broj novih slučajeva raka do 2050. godine porasti na gotovo 35 miliona godišnje.

Globalni izveštaj SZO o stanju u oblasti raka za 2026. godinu, izrađen u saradnji sa Međunarodnom agencijom za istraživanje raka (IARC), pruža sveobuhvatnu analizu napretka u ključnim oblastima, kao što su politička posvećenost, prevencija raka – posebno kroz kontrolu duvana i programe vakcinacije – kao i ulaganja u lečenje.

Nismo svi jednaki kad je lečenje u pitanju

Međutim, izveštaj takođe ukazuje na trajne i sve veće nejednakosti u pristupu prevenciji, dijagnostici, lečenju i podršci obolelima, zbog čega milioni ljudi ostaju bez zdravstvenih usluga koje su im potrebne. Analiza pokazuje da u zemljama sa visokim prihodima 87% žena obolelih od raka dojke preživi najmanje pet godina nakon postavljanja dijagnoze, dok je taj procenat u zemljama sa niskim prihodima svega oko 42%. Manje od jedne trećine država trenutno uključuje lečenje raka u svoje pakete univerzalne zdravstvene zaštite.

"Rak je duboko lična bolest koja na neki način dotiče gotovo svakoga od nas. Međutim, to da li će neko preživeti rak nikada ne bi smelo da zavisi od mesta rođenja ili visine prihoda", izjavio je generalni direktor SZO, dr Tedros Adhanom Gebrejesus.

"Nejednakosti dokumentovane u ovom izveštaju nisu neizbežne – one su posledica donetih odluka i mogu biti prevaziđene snažnijim i usklađenijim delovanjem", dodao je.

Većina ljudi će se u nekom trenutku života suočiti sa rakom, bilo kroz sopstvenu dijagnozu ili dijagnozu bliskog člana porodice. Pored zdravstvenih posledica, rak ostaje jedan od finansijski i društveno najtežih izazova sa kojima se jedno domaćinstvo može suočiti.

Prvo globalno istraživanje SZO među osobama pogođenim rakom pokazalo je da najmanje 45% njih trpi finansijske teškoće, više od polovine prijavljuje probleme sa mentalnim zdravljem, dok gotovo svi negovatelji navode da su izloženi velikom opterećenju, uključujući neplaćeni rad i društvenu izolaciju.

Shutterstock/Jo Panuwat D

Stope obolevanja od raka u različitim regionima

Opterećenje rakom značajno se razlikuje među regionima sveta. Tokom 2024. godine Azija je imala najveći udeo u ukupnom broju slučajeva raka (50,7%) i smrtnih ishoda (56,5%), što odražava brojnost njenog stanovništva.

Evropa je nosila nesrazmerno veliki teret bolesti, sa 21% svih slučajeva i 20% svih smrtnih ishoda, iako u njoj živi svega oko 9% svetske populacije. Nasuprot tome, mnoge zemlje Afrike i pojedini delovi Azije beleže nižu učestalost obolevanja, ali znatno višu stopu smrtnosti.

Gotovo četiri od deset slučajeva raka u svetu povezani su sa faktorima rizika koji se mogu sprečiti, naročito infekcijama poput humanog papiloma virusa (HPV), hepatitisa B i C i bakterije Helicobacter pylori, kao i konzumacijom alkohola, upotrebom duvana, povećanom telesnom masom i nedovoljnom fizičkom aktivnošću, što naglašava ključnu ulogu prevencije.

"Iako beležimo pad učestalosti pojedinih vrsta raka u zemljama koje su sprovele efikasne preventivne politike, napredak je i dalje prespor", izjavila je dr Elizabete Vajderpas, direktorka Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC).

"Profil raka se menja i sve više ga oblikuju rastuće stope gojaznosti, fizička neaktivnost, nezdrava ishrana i zagađenje vazduha. Prevencija raka mora ostati politički prioritet", istakla je.

Značajan napredak, ali i dalje postoje veliki nedostaci

Izveštaj beleži značajan napredak u ključnim oblastima zdravstvene politike. Upotreba duvana smanjena je za 27% od 2010. godine, što je doprinelo smanjenju broja slučajeva raka pluća i smrtnosti u pojedinim regionima. Broj karcinoma povezanih sa infekcijama takođe opada zahvaljujući širenju obuhvata vakcinacijom, unapređenju vodosnabdevanja, sanitacije i higijene (WASH), kao i merama prevencije i kontrole infekcija.

Politička posvećenost je ojačala – 82% država danas ima nacionalne planove za kontrolu raka, u poređenju sa 50% iz 2010. godine. U zemljama sa visokim prihodima programi ranog otkrivanja omogućavaju da se većina slučajeva raka dojke dijagnostikuje u ranoj fazi, dok je 74% žena obuhvaćeno skriningom za rak grlića materice. Naučne inovacije ubrzano napreduju – broj registrovanih kliničkih ispitivanja rastao je prosečnom godišnjom stopom od 7,3% u periodu od 2005. do 2021. godine.

Shutterstock/ aslysun

Ipak, ovaj napredak se ne pretvara u spasavanje života brzinom koja je potrebna. Osnovni lekovi za lečenje raka i dalje su nedostupni velikom broju ljudi – dostupnost 20 prioritetnih onkoloških lekova kreće se od svega 9% do 54% u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima, u poređenju sa 68% do 94% u zemljama sa visokim prihodima. Posledice ovih razlika najteže pogađaju obolele od raka i njihove porodice.

"Rak nije samo medicinska dijagnoza – on duboko i dugoročno utiče na svaki aspekt života obolele osobe, ali i njene porodice", izjavila je Klarisa Šilstra, osoba koja je preživela rak u detinjstvu i jedna od vodećih autorki istraživanja SZO.

"Pozivamo donosioce odluka da na smislen način uključe ljude koji imaju iskustvo života sa rakom. Naša iskustva mogu doprineti stvaranju pravednijih i efikasnijih rešenja koja će štititi i unapređivati živote i dobrobit budućih generacija", dodala je.

Ka pristupu u kontroli raka usmerenom na čoveka

Ovaj izveštaj predstavlja važnu priliku da se osobe pogođene rakom stave u središte svih aktivnosti u oblasti kontrole raka. U njemu se pozivaju vlade, međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva, akademska zajednica, privatni sektor i SZO da zajednički rade na razvoju sveobuhvatnog, na čoveka usmerenog pristupa brizi o obolelima i njihovim porodicama.