Indijska koralna ostrva Lakšadvip privukla su veliko interesovanje turista, ali se postavlja pitanje da li ovo krhko okruženje ostrva može da izdrži rast turizma?
Plave nijanse
Dok se pripremate da sletite na indijski arhipelag Lakšadvip u Arapskom moru, 490 km zapadno od najbližeg indijskog grada Kočija, videćete razne nijanse plave svuda okolo. Uska traka najbliža beloj plaži, oivičena stotinama kokosovih stabala, svetlo je plave boje. Malo dalje, voda je tirkizna, dok je duboko more smaragdno plavo.
"Zaista je fascinantno", rekao je Šrada Menon, geolog sa Indijskog tehnološkog instituta, koji je posetio ostrva tri puta u poslednje dve godine da bi proučio njihovu sedimentaciju ugljenika. Svaki put je bila jedna od nekolicine autsajdera u avionu sa 36 sedišta od Kočija do Lakšadvipa, prevozeći tamo ostrvljane i vladine zvaničnike.
Veće interesovanje
Međutim, sve je veće interesovanje indijskih putnika za ova ostrva nakon što je premijer Narendra Modi posetio Lakšadvip u januaru 2024. Njegove fotografije kako šeta po belim plažama i roni u kristalno čistim vodama objavljene su na njegovom zvaničnom nalogu na X mreži. Njegov Jutjub kanal time je prikupio stotine hiljada pregleda. On je u poruci javnosti rekao da se lepota Lakšadvipa ne može opisati rečima. Od tada je arhipelag gurnut u centar pažnje. Gugl pretrage za "Lakshadveep" porasle su na najviši nivo u poslednjih 20 godina, navodi The Economic Times. Članci o putovanjima iznenada su se pojavili u mejnstrim medijima, a Jutjub video snimci i Instagram priče su preplavile internet. MakeMiTrip, jedan od najvećih indijskih portala za rezervacije putovanja, prijavio je povećanje od 3.400% u pretragama na platformi za Lakshadveep nakon Modijeve posete.
Uzgoj kokosa
Lakšadvip ima 36 ostrva u Arapskom moru, uključujući 12 atola, tri grebena i pet potopljenih obala. Njegovih 10 naseljenih ostrva ima oko 70.000 stanovnika, koji se uglavnom oslanjaju na ribolov i uzgoj kokosa. Netaknuta ostrva sa belim peskom za razliku od bilo koje druge plaže na indijskoj obali. Lakšadvip, što na sanskrtu znači lakh (100.000) ostrva, jedini su atoli u Indiji i leže tik iznad nivoa mora, objasnio je Vardhan Patankar, koji je radio u Lakšadvipu 15 godina i direktor je konzervacije u GVI, koji olakšava projekte očuvanja širom zemlja sveta.
Ovi atoli su ostaci drevnih vulkana koji su eruptirali, a zatim postepeno potonuli malo iznad nivoa mora, zaštićeni koralnim grebenima.
Klimatske promene
Kao i većina ostrva u svetu, Lakšadvip je pogođen klimatskim promenama. Prema The Lakshadveep Research Collective, kopneni pokrivač arhipelaga brzo se smanjuje zbog erozije obale, uz gubitak čitavih ostrva. Ostrva su bila svedoci četiri velike temperaturne anomalije povezane sa ENSO (klimatski fenomen koji izaziva varijacije u vetrovima i temperaturama površine mora) u poslednje dve decenije, zajedno sa tri katastrofalna ciklona u poslednjih nekoliko godina, što je rezultiralo široko rasprostranjenim izbeljivanjem korala.
Shutterstock/sixpixx
Potonuće ostrva
Prema sadašnjim, konzervativnim predviđanjima naučnika, Lakšadvip će potonuti do 2050. godine. Kako bi ublažili uticaj povećanog broja turista koji se očekuju na ostrvima, SPORTS kaže da će nastaviti da ograničavaju broj turista korišćenjem sistema dozvola. Pozivaju i kruzere i jahte da isplove na ostrvo, tvrdeći da će to smanjiti broj ljudi koji će prenoćiti i tako kontrolisati količinu nastalog otpada i sačuvati ionako ograničene podzemne vode. Međutim, naučnici veruju da se ne mogu zanemariti šanse da veliki brodovi oštete osetljivi zid koralnog grebena ostrva, koji sprečava olujne udare, kao ni visok ugljenični otisak koji stvaraju luksuzne vile koje se grade na ostrvu ili oštećenja na grebenu.
Takođe, postoji opravdana bojazan da će, kada se izgrade odmarališta na kopnu, obim komercijalnog ribolova, koji je trenutno minimalan na ostrvu, takođe porasti kako bi se zadovoljile potrebe turista za hranom. Lakshadveep je jedno od najboljih mesta za ronjenje u Indiji zbog plitkih voda atola i obilja morskog života i korala. Dok su pod vodom, možete videti škarpine, škarpine, murine. Zelene morske kornjače je takođe lako uočiti, ponekad čak i sa plaža. Zatim tu je fascinantna riba hirurg sa žutim maskama, koja menja boju od žute do ljubičaste kako raste.
Lakšadvip je prelepo, spokojno ostrvo na kome se čini da vreme staje i na kome se spušta nadrealni osećaj mira. Nebo noću je još jedan jednistveni spektakl.
Velika pravoslavna svetinja manastir Tumane, u nedelju, 24. maja 2026. godine obeležava dva velika jubileja - 90 godina od obretenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i 10 godina od obnove velike tumanske litije i presvlačenja moštiju.
Letovanje u Grčkoj ove godine za mnoge podrazumeva i pažljivo planiranje troškova, a među informacijama koje turiste najviše zanimaju svakako su cene ležaljki na popularnim plažama.
U srcu Toskane nalazi se Sijena, grad koji se često opisuje kao jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova Evrope. Za razliku od mnogih italijanskih destinacija koje su kroz vekove menjale izgled, Sijena je uspela da zadrži autentičan karakter.
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Hrvatski turizam u 2026. ulazi sa jednom od do sada najambicioznijih regulatornih reformi, osmišljenom da zada konačan udarac sivoj ekonomiji u privatnom smeštaju.
Letovanje u Grčkoj ove godine za mnoge podrazumeva i pažljivo planiranje troškova, a među informacijama koje turiste najviše zanimaju svakako su cene ležaljki na popularnim plažama.
Iako je za mnoge pravi raj na zemlji, ovu ostrvsku državu godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi, što je svrstava među najmanje posećene zemlje na svetu.
Grčka je druga na svetu prema broju nagrada "plava zastavica" za 2026. godinu, što potvrđuje da je jedan od globalnih lidera u upravljanju obalom i zaštitom životne sredine, prenosi Greek Reporter.
Zagrebačko kupalište Bundek ove godine ponovo će imati važeću dozvolu za kupanje, pa će posetioci moći bezbedno da uživaju u vodi i uređenoj gradskoj plaži.
Velika pravoslavna svetinja manastir Tumane, u nedelju, 24. maja 2026. godine obeležava dva velika jubileja - 90 godina od obretenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i 10 godina od obnove velike tumanske litije i presvlačenja moštiju.
Letovanje u Grčkoj ove godine za mnoge podrazumeva i pažljivo planiranje troškova, a među informacijama koje turiste najviše zanimaju svakako su cene ležaljki na popularnim plažama.
U srcu Toskane nalazi se Sijena, grad koji se često opisuje kao jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova Evrope. Za razliku od mnogih italijanskih destinacija koje su kroz vekove menjale izgled, Sijena je uspela da zadrži autentičan karakter.
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
Modni magnat Isak Andik, 71, bio je sa svojim sinom Džonatanom Andikom kada je poginuo tokom planinarenja u decembru 2024. godine, nakon pada sa litice visoke skoro 500 stopa (oko 150 metara) u blizini Barselone.
Svemirsko telo, koje je dobilo oznaku 2026 JH2, proći će danas veoma blizu naše planete, na udaljenosti manjoj od orbite pojedinih satelita, a naučnici upozoravaju da nema razloga za brigu.
Masovni javni protesti u Moldaviji zbog glasanja na prošlonedeljnom takmičenju za Pesmu Evrovizije doveli su u ponedeljak do ostavke direktora moldavskog javnog medijskog servisa.
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS), saopštila je pres služba Univerziteta "Sečenov".
