Kraj? "Ukrajina će napraviti haos..." VIDEO

Za razliku od prethodnog talasa nestašice goriva, koji je počeo krajem maja i trajao do sredine jula, trenutna kriza posebno snažno pogađa Moskvu i Moskovsku oblast, prema mišljenju korisnika društvenih mreža. Lanci benzinskih pumpi Gasprom njeft i Tatnjeft već su ograničili prodaju goriva u Moskvi.

"Ne može se reći da uopšte nema goriva, ali kriza postoji. Ovo nije samo lični problem i neizvesnost oko toga da li neko može da napusti grad i vrati se, već i ekonomski", rekao je u intervjuu za Dojče vele Oleg Grigorenko, glavni urednik ruskog nezavisnog internet portala 7x, koji je u Rusiji označen kao "strani agent".

Prema Grigorenkovim rečima, taksisti, kurirske službe i građevinski sektor u nekoliko regiona već beleže pad porudžbina. Razlog je, kaže on, zavisnost mnogih lanaca snabdevanja od goriva.

"Logistika privatnih građevinskih kompanija u velikoj meri zavisi od snabdevanja gorivom", ističe Grigorenko.

U južnom ruskom regionu Krasnodar, prema izveštajima regionalnih medija, takođe se formiraju dugi redovi na benzinskim pumpama. Vlasti kažu da je situacija navodno uzrokovana velikom potražnjom tokom sezone praznika.

Međutim, mnogi meštani već opisuju letnju sezonu kao katastrofu.

"Sa svojom mirnom atmosferom i sporim tempom života, današnji Soči podseća na vreme pre Olimpijskih igara, kada je na putevima bilo malo automobila, a grad je imao znatno manje turista i stanovnika. Ali evo u čemu je stvar: u Sočiju nema gasa", napisao je na Instagramu Igor Zaharčenko, agent za nekretnine koji potiče iz ovo grada na Crnom moru.

Posledice lošeg kvaliteta goriva

Igor Ananskih, zamenik predsednika Odbora za energetiku ruske Državne dume, rekao je ruskoj televizijskoj kući RTVI da će se snabdevanje gorivom verovatno vratiti u normalu u roku od dve do tri nedelje.

Međutim, ekonomski stručnjak Nikolaj Koršenjevski, koji je napustio Rusiju u znak protesta protiv agresivnog rata Rusije u Ukrajini, a sada živi u inostranstvu, smatra da je to malo verovatno. U intervjuu za DW, on takođe ukazuje na sve lošiji kvalitet naftnih derivata. On kaže da su mu poznanici poslali fotografije svojih automobila sa upozorenjima o kvaru na kontrolnim tablama, što ukazuje na oštećenja motora uzrokovana lošim kvalitetom goriva.

"Automobil više ne pali i potrebna mu je popravka. Od istih tih ljudi znam da postoje liste čekanja u autoservisima koje traju mesecima, čak i u Moskvi. A onda se mesecima čekaju rezervni delovi. Izgleda da neka vozila ne mogu da podnesu gorivo koje se sipa u njihove rezervoare. Naravno, rat je u toku i ne zna se tačno šta se proizvodi i u kojim količinama se sastojci mešaju u gorivo", kaže Koršenjevski.

Trenutne probleme u naftnoj i gasnoj industriji vidi kao najavu duboke krize. Kako izveštava Blumberg, izvoz ruske nafte je tokom rata opao naglije nego ikada ranije. Istovremeno, smanjena je i proizvodnja nafte.

"Rusija je 2019. godine proizvodila 11,5 miliona barela dnevno. Danas je ova brojka manja od devet miliona. Ako se ovaj trend nastavi, a problemi u preradi nafte se pogoršaju, proizvodnja bi verovatno mogla pasti na osam miliona barela. To bi stvorilo uslove za potpunu ekonomsku i sistemsku krizu", predviđa Koršenjevski.

On ne vidi brzo rešenje za ove probleme i smatra da je situacija u Rusiji slična onoj u Venecueli i da je to ekonomija koju karakteriše hronični pad domaćeg bruto proizvoda.

Iluzorne nade za uvoz nafte

Rešavanje nestašice goriva uvozom iz Indije, Kine ili drugih zemalja, kako predlažu ruske vlasti, neće dati rezultate, prema rečima Vjačeslava Širjajeva, ruskog ekonomskog analitičara koji takođe živi u inostranstvu.

"S obzirom na izolaciju sa kojom se Rusija suočava, nemoguće je obezbediti snabdevanje od 200.000 tona goriva dnevno, što je otprilike količina benzina i dizela koja je Rusiji potrebna svakog dana", rekao je za DW. A Širjajeva, koji se javno protivio ratu u Ukrajini, ruske vlasti su označile kao "stranog agenta".

U intervjuu za DW, ruski ekonomista Igor Lipšič ističe da je nemoguće brzo obnoviti oštećene rafinerije. Istovremeno, kako kaže, one su i dalje ranjive na moguće nove vazdušne napade. Zato vlasti ograničavaju potrošnju goriva.

"Taj trend je već počeo", napominje on. Medicinskim ustanovama, policiji i vatrogascima, kao i komunalnim vozilima, kao i onima koja pripadaju snagama bezbednosti i vladinim organima, dozvoljen je pristup stanicama i točenje goriva.

"Ovo se dešava pred očima ljudi koji čekaju satima, što izaziva veliko negodovanje", naglašava ovaj kritičar Kremlja, koji je zbog sve većeg političkog pritiska završio karijeru profesora na Višoj školi ekonomije u Moskvi, a sada živi i radi u egzilu u Evropi.

Lipšič takođe kaže da je trenutna situacija u Rusiji i veoma podseća na raspad Sovjetskog Saveza.

"Elita je imala pristup posebnim sistemima snabdevanja, ekskluzivnim prodavnicama i skladištima gde je mogla da kupi šta god želi bez većih poteškoća, bez čekanja u redovima i po relativno niskim cenama. To je izazvalo veliko negodovanje među ruskim narodom. Kada je Boris Jeljcin objavio planove za ukidanje ovih zatvorenih distributivnih centara, javnost ga je oduševljeno podržala. Sada se ponovo suočavamo sa sličnom situacijom", ističe stručnjak. On smatra da se u današnjoj Rusiji stvara zatvoreni sistem distribucije goriva, koji će vožnju automobila pretvoriti u luksuz.

Ključ za okončanje rata?

Prema rečima ekonomskog analitičara Vjačeslava Širjajeva, ukrajinski napadi na ciljeve unutar Rusije, koji se fokusiraju na vojne i civilne ciljeve, mogli bi ozbiljno da potresu rusku ekonomiju i ubrzaju kraj rata. Prema njegovim procenama, sukob bi mogao biti okončan u roku od nekoliko nedelja, ako Zapad podrži Ukrajinu i dozvoli joj da udvostruči ili utrostruči intenzitet ovih napada.

"Ukrajina bi tako mogla da izazove haos u ruskoj unutrašnjosti i izazove potpuni gubitak kontrole", ističe Širjajev.

On smatra da bi nestašica goriva mogla da igra ključnu ulogu u potkopavanju stabilnosti režima Vladimira Putina.

"Ako nestane dizela, ruska železnička mreža od 6.000 kilometara bi stala. To bi moglo da izazove paralizu stotina industrijskih postrojenja. Bez dizela, desetine hiljada kamiona ne bi mogle da rade, hrana ne bi stizala do prodavnica, a poljoprivrednici ne bi mogli da sakupljaju žetvu", naglasio je.

Prema rečima Širjajeva, ovo bi moglo značajno da ubrza osujećivanje Putinovih planova za nastavak rata.

 "Ako Ukrajina uništi celu infrastrukturu za preradu nafte, Putin će otkriti da se njegova naređenja ne izvršavaju", kaže ruski stručnjak. Tada bi, zbog nedostatka goriva, sve stalo.