Na današnji dan, 9. avgust

117 – Umro je rimski car Marko Ulpije Trajan. U periodu njegove vladavine (98-117) rimska imperija je dostigla najveći teritorijalni obim i, prema proceni, imala je oko 70 miliona stanovnika. Trajan je poslednji rimski vladar koji bitno proširio rimsku državu, osvojivši Dakiju, nabatejsku državu, Jermeniju, Mesopotamiju. Između Rajne i Dunava podigao je "Veliki zid". Po projektu Apolodora iz Damaska sagradio je kameni most preko Dunava kod Kladova koji je vezivao Gornju Meziju sa Dakijom, put desnom obalom Dunava od Singidunuma (Beograd) do mosta, kao i niz utvrđenja u Trakiji. U Italiji je, između ostalog, podigao Trajanov forum na kojem se nalazi stub s bareljefima kojima su prikazane Trajanove pobede.

1655 – U nastojanju da skrši rojalističke težnje, pošto je početkom godine raspustio parlament, Oliver Kromvel je podelio Englesku na 11 okruga s general-majorima kao guvernerima, čime je otpočela njegova diktatorska vladavina.

1792 – U Parizu su vođe jakobinaca stvorile ustaničku komunu koja je sutradan organizovala marš na kraljevsku palatu u Tiljeriju. Gomila je masakrirala Švajcarsku gardu koja je do poslednjeg ostala verna kralju, opljačkala i razorila dvor i svrgla kralja Luja XVI, čime Francuska postaje republika.

1830 – Luj Filip je formalno prihvatio krunu francuskog kralja, dva dana pošto ga je Nacionalna skupština izabrala umesto zbačenog Šarla X Burbonskog, zbačenog u Julskoj revoluciji.

1842 – SAD i Velika Britanija potpisale su sporazum kojim je određena granica između SAD i Kanade od Mejna do Velikih jezera.

1858 – U Posavini je izbila buna srpskih seljaka protiv turske vlasti u Bosni zbog pokušaja nasilnog ubiranja trećine letine. Ustanak pod vođstvom sveštenika Stevana Avramovića i Petka Jagovića zahvatio je sela između Brčkog, Gradačca i Modriče. Glavni napad turske vojske krajem septembra 1858. ustanici su odbijali dva dana, a potom je otpor ugušen. Slom bune praćen je pokoljem, pa se narod masovno razbežao između ostalog i preko Save u Austriju.

1896 – Rođen je švajcarski psiholog Žan Pijaže, prvi predsednik Švajcarskog psihološkog društva, osnivač Međunarodnog centra za genetičku epistemologiju, jedan od najuticajnijih psihologa 20. veka. Zasnovao je kognitivno-razvojnu (ili genetičko-strukturalističku) školu, čiji upliv se može meriti s nekadašnjim uticajem psihoanalize. Najviše je istraživao razvoj jezika, mišljenja i prosuđivanja kod dece, smatrajući da taj razvoj nije stalan, već da ga karakterišu različite faze, genetski programirane na različitim uzrastima. Dela: "Jezik i mišljenje deteta", "Moralno suđenje kod dece", "Poreklo inteligencije".

1896 – Poginuo je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental, jedan od pionira avijacije, isprobavajući dvokrilac koji je ranije iste godine konstruisao. Lilijental je osmatrajući let ptica usavršio jedrilicu i dokazao superiornost zakrivljenih nad ravnim krilima.

1918 – Rođen je američki filmski režiser Robert Oldrič, koji je snimao trilere, vesterne, filmove strave, psihološke drame i komedije. Filmovi: "Šta se dogodilo s Bebi Džejn?", "Vera Kruz", "Apač", "Dvanaest žigosanih", "Poljubac smrti", "Tiho, tiho Šarlota", "Zatvorski krug", "Veliki nož", "Poslednji sumrak", "Po zakonu i pendreku", "Legenda o Lajli Kler", "Grisomova banda", "Ubistvo sestre Džordž", "Zatvorsko dvorište".

1919 – Umro je italijanski kompozitor Ruđero Leonkavalo. Napisao je veliki broj opera, ali uspeh svog komada "Pajaci" nije uspeo da ponovi.

1945 – Razvijen je prvi dokumentarni film snimljen u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata "Jasenovac". Svedočanstvo o zločinima hrvatskih ustaša u najvećem koncentracionom logoru na Jugoistoku Evrope režirali su Gustav Gavrin i Kosta Hlavati, koji su napisali i scenario. Strahote kojima su bili izloženi zatočenici, ogromnom većinom Srbi i Jevreji, rekonstruisane su pomoću snimaka pronađenih u zaplenjenim nemačkim i hrvatskim arhivima kao i kod pojedinaca.

1945 – Vazduhoplovstvo SAD je u Drugom svetskom ratu bacilo atomsku bombu na japanski grad Nagasaki, tri dana posle prve bombe bačene na Hirošimu. U Nagasakiju, gradu sa 260.000 stanovnika, usmrćeno je najmanje 74.000 osoba.

1962 – Umro je nemački pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. i jedan od najznačajnijih književnika 20. veka. Određivala ga je svojevrsna odbojnost prema normama građanskog poretka kao i zainteresovanost za duhovnost pa i misticizam. Bio je šezdesetih 20. veka neka vrsta idola omladine na Zapadu. Pisao je s velikim uspehom i poeziju. Dela: romani "Peter Kamencind", "Pod točkom", "Gertruda", "Roshalda", "Demijan", "Sidarta", "Stepski vuk", "Igra staklenih perli", "Narcis i Zlatousti".

1965 – Singapur, ranije britanska kolonija, postao je nezavisna država posle otcepljenja od Malezije, čija je federalna jedinica postao posle sticanja nezavisnosti od Britanije.

1974 – Zbog umešanosti u aferu "Votergejt" predsednik SAD Ričard Nikson podneo je ostavku, a zakletvu kao novi šef države položio je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford.

1975 – Umro je ruski kompozitor Dmitrij Dmitrijevič Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom. Napisao je monumentalnu "Petu simfoniju", a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu "Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju". Ostala dela: opere "Nos", "Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)", oratorijum "Šume pevaju", simfonije, koncerti, kamerna muzika.

1992 – U Barseloni su završene 25. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 15.000 sportista iz 172 zemlje. Zbog sankcija UN, Srbija (SRJ) nije učestvovala u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili naši strelci, Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu.

1995 – Gvatemalski putnički avion upao je u nevreme na letu od Majamija i srušio se u jedan vulkan, što nije preživeo niko od 65 lica u letelici.

1998 – U sukobu s policijom u severnoj indijskoj državi Kašmir poginuo je Ali Muhamed Dar, samoproklamovani "zamenik vrhovnog komandanta" zabranjene separatističke islamske terorističke grupe Hizb-ul-Mudžahedin, organizacije koja nastoji da Kašmir pripoji Pakistanu.

1999 – Predsednik Rusije Boris Jeljcin ukazom je smenio predsednika vlade Sergeja Stepašina, kojeg je nepuna tri meseca ranije postavio na to mesto, i za novog šefa ruske vlade imenovao je Vladimira Putina.

2000 – Predsednik Venecuele Ugo Čaves doputovao je u Bagdad kao prvi izabrani šef države koji je posetio Irak posle invazije armije te zemlje na Kuvajt 1990.

2001 – U napadu palestinskog teroriste samoubice u Jerusalimu poginulo je 15 osoba.

2007 – Filipinske trupe su u intenzivnim borbama protiv islamskih ekstremista na južnom ostrvu Jolo ubile najmanje 54 osobe. Islamski ekstremisti, pripadnici grupe Abu Sajaf, povezane sa Al-Kaidom, bore se za otcepljenje tog dela Filipina.

2008 – Umro je palestinski pesnik Mahmud Darviš, najpriznatiji palestinski pesnik, čija je poezija prevođena na više od 20 jezika. Opisivao je borbu svog naroda, kritikujući pritom i Izrael i palestinsko rukovodstvo kao i neslogu Palestinaca. Studirao je u Sovjetskom Savezu. Njegov Manifest, napisan 1988. poslužio je kao deklaracija nezavisnosti Palestine, a PLO je napustio 1993. posle potpisivanja privremenog mirovnog sporazuma.

2013 – Palata Srbija, nekada zgrada SIV-a, odnosno formalno Palata Federacije, u Novom Beogradu, odlukom Vlade Srbije dobila je status spomenika kulture. Monumentalno zdanje projektovano u obliku slova H, površine 5.500 kvadrata sa 744 prostorije, ima posebno vredan enterijer u čijem su nastanku, odnosno dekorisanju, učestvovali brojni znameniti umetnici negdašnje Jugoslavije, poput Petra Lubarde, Mladena Srbinovića, Mila Milunovića, Đorđa Andrejevića Kuna, Marija Pregelja, Save Sandića, Ratomira Gligorijevića.

2019 – Kineska telekomunikaciona kompanija Huavej predstavila je operativni sistem za smartfone, "HongmengOS", na engleskom poznatiji kao "HarmonyOS2", koji, kako je saopšteno, može da zameni Guglov android.

2020 – U Belorusiji su započeli protesti opozicije pošto su objavljeni rezultati izbora na kojima je pobedio dugogodišnji predsednik te zemlje Aleksandar Lukašenko.

2023 – Srpska atletičarka Angelina Topić osvojila je zlatnu medalju u skoku uvis na Evropskom prvenstvu do 20 godina, održavanom u Izraelu. Skokom 1,90 metara osvojila je zlato i tako postala dvostruka juniorska prvakinja Evrope u skoku u vis.

2023 – Kandidat za predsednika Ekvadora Fernando Vilavisensio ubijen je tokom predizbornog skupa u Kitu, glavnom gradu zemlje. Napadač je neutralisan u razmeni vatre s policijom. Vilavisensio je bio jedan od najoštrijih kritičara ekvadorskih vlasti, osuđen na 18 godina zatvora zbog navodne klevete. Uživao je politički azil u Peruu. Prema prethodnim istraživanjima, imao je podršku 7,5 odsto birača, odnosno bio je peti po popularnosti među predsedničkim kandidatima.

2024 – Umrla je Rada Stefanović, srpska književnica. Živela je u rodnoj Jagodini pišući kako za decu tako i za odrasle. Prevođena je na više svetskih jezika. Autor je pesama pretočenih u poznate kompozicije. Dobitnica je raznih priznanja, od Zlatnog pera, preko Pomoravskog Orfeja, Oktobarske nagrade Jagodine do Nagrade za životno delo UKS. Autor je 43 knjige, među njima i: "Žena od kamena", "Ulica moje duše", "Šarene priče", "Nebeski suncokret", "Plavi biseri".

2024 – Prilikom pada aviona u mestu Vinjedo, Brazil, poginule su 62 osobe. Letelica kompanije Voepas ATR-72 kretala se za Sao Paulo iz Kaskavela, u brazilskoj državi Parana, i srušila se oko 13.30 u gradu Vinjedo, nepunih osamdesetak kilometara severozapadno od Sao Paula.