Krstić za "Kompas": "Svuda su požari elementarna nepogoda, jedino je u Srbiji požar izazvao Vučić"

Kolumnu Nebojše Krstića za "Komas" prenosimo u celosti:

"To su, inače, isti oni mediji koji već 19 meseci svako malo u raznim situacijama upozoravaju predsednika na to da nije nadležan.

On pozove na dijalog, oni kažu: nemamo s tobom šta da pričamo, nisi nadležan. Šta god predsednik izjavi, N1 kao kontru pozove nekog iz CEPRIS-a, BIRN-a, CRTE, NUNS-a ili Proglasa da objasni da Vučić krši Ustav i da se bavi nečim što nije na spisku njegovih predsedničkih ovlašćenja.

Po ko zna koji put sam otvorio Ustav Republike Srbije i Zakon o predsedniku. Tražim deo koji se odnosi na Vučićeve nadležnosti u slučaju elementarnih nepogoda, a kad nije proglašeno vanredno stanje. Ništa o tome ne piše. Treba pitati i blokadere i njihove medije (Greška! Obrnuto je: nemaju blokaderi svoje medije, Šolakovi mediji imaju svoje blokadere!) da li žele da predsednik krši svoja ovlašćenja ili ne. Ovako postaje malo zamorno. Plašim se da i u Vučiću kontradiktorni zahtevi blokadera proizvode konfuziju.

Druga primedba bila je ozbiljnija. Ona, u stvari, nije primedba, već teška optužba. Iznela ju je prva Marinika Tepić. Potpredsednica Đilasove stranke izjavila je da je požar u Deliblatskoj peščari 'tragičan dokaz korupcije vlasti', dok je u pogledu eksploatacije i prenamene zemljišta optužila režim za višegodišnju organizovanu krađu šume i peska. (Zašto li je Marinika sve ove godine ćutala o uočenoj krađi peska?) Dalje, istakla je: 'Požar u Deliblatskoj peščari odavno bi bio lokalizovan i ugašen da država poseduje adekvatnu protivpožarnu opremu.' (Zaključujem, Srbija je posedovala adekvatnu opremu dok je njen šef Đilas bio ministar, a onda je vlast preuzeo Vučić i raskućio svu opremu.) Inače, za vreme Vučićeve vlasti nabavljeno je više vatrogasne opreme nego za 30 prethodnih godina, no to je činjenica koja se ne uklapa u Marinikine fiziološke potrebe, zato je treba zanemariti.

Iste tvrdnje odmah je ponovio i Zdravko Ponoš u stilu ciničnog pesnika amatera. Čovek je bio oficir u ratu, a u ratu nije učestvovao. To mu je, kao nagradu, donelo mesto načelnika generalštaba. Ovo je, sledstveno, kod pravih oficira probudilo osećanje melanholičnog šoka pomešano sa mučninom i gađenjem. Posledice i dan-danas osećaju i Ponoš i oficiri. A oseća i Srbija. Ministar prosvete u čijem se mandatu desio 'Ribnikar', Ružić, klevetu (o 'namernom paljenju Deliblatske peščare zbog planiranja prenamene zemljišta za vetro-parkove') plasirao je sa televizije Brankice Stanković, koja je, kao iskusan novinar, tu njegovu klevetničku tvrdnju odmah stavila u hedlajn, a sutra, kad neko Insajder optuži za neprofesionalnost i širenje lažnih vesti, reći će da nije moguće kontrolisati reči gostiju. To što nisu gosti urednici koji pišu hedlajne, to je sitnica koja je za 'Insajder' bitna kao za Mariniku zrnca peska koja je Vučić krao iz Deliblatske peščare.

Ako vlast želi da izvrši prenamenu zemljišta za vetro-parkove, to bi bio košer gest jer EU od nas zahteva određenu količinu obnovljivih izvora električne energije. Prema tome, zašto bi ova ili bilo koja sledeća vlada morala da izaziva šumske požare kad su elektro-vetrenjače daleko visočije od najvisočijeg drveća? Ovo pitanje postavljam kao potpuni laik i za vetro-parkove i za šumske požare. Ko velim, ako Zdravko Ponoš, kao tabula raza za zvučni top, može da daje svoje 'ekspertsko mišljenje' o tom topu koji nije top nego zvučnik, i ako taj isti, ne top nego Ponoš, koji je šumski požar video samo u Dnevniku 'Nove S' (čiji je direktor Slobodan Georgijev, takođe stručnjak za šumske požare, nadstrešnicu, toksične rude litijuma, pokvarene vakcine iz EU, 'Ribnikar' i sve ostale teme na kojima je njegova televizija lešinarila i proizvodila zlu krv i nasilje poslednjih desetak godina, od toga zadnjih 19 meseci intenzivno), ako on, dakle, ne top nego Zdravko, o svemu što ne zna daje svoje 'stručno' i zlonamerno tumačenje, zašto ne bih ja smeo da postavim jedno maleno dobronamerno nestručno pitanje?

Kad smo kod pitanja, imam ih još. Šta čitalac (ako u slučaju moje kolumne takav postoji) misli o sledećem? Zamislimo da je Dragan Šolak kad je prodao svoj kabl i svoje medije, umesto da sa milijardu i po evra zapali iz Srbije (koja jeca pod diktatorovom čizmom) poželeo da investira taj novac u vetro-park u Deliblatskoj peščari, da li bi Ponoš, Georgijev, Ješić i Šolakova nedemontirana mašinerija vodili kampanju o 'prenameni zemljišta' sa kog Vučić 'krade pesak godinama unazad'? Da li bi se Marinika sekirala kao što se danas sekira što su 'u požaru stradale stogodišnje šume kao i jedinstveni stepski i močvarni ekosistemi te je ekološka šteta konačna i nepovratna'? Da li bi? Reci, čitaoče!

Dok ovo pišem, požari, osim u Deliblatskoj peščari, besne u Španiji, Portugaliji, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Belgiji, Grčkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji.

Inače, Nemačka, kurioziteta radi, zemlja sa 80 miliona stanovnika, nema nijedan kanader.

Šumski požari koji su pogodili Evropu tokom leta 2026. godine izazvali su katastrofalne ljudske, ekološke i ekonomske posledice uništivši preko 600.000 hektara zemljišta širom EU do druge polovine avgusta. Zabeležena su najmanje 22 smrtna slučaja širom Španije, Francuske, Grčke, Hrvatske i Crne Gore, među kojima su stradali meštani, turisti i vatrogasci na dužnosti. Više od 320.000 ljudi hitno je evakuisano iz svojih domova i letovališta. Procenjuje se da je ukupna šteta između 15 i 19 milijardi evra. Samo u Francuskoj, gde je oboren crni rekord po razaranju, šteta iznosi oko 15 milijardi evra, čineći ove požare najskupljim u istoriji te zemlje.

I zamislite, sve se to dešava u isto vreme kad i požar u Deliblatskoj peščari gde nije, hvala bogu, niko stradao i gde nije izgorela ni jedna jedina kuća. Međutim, u svim pomenutim pogođenim zemljama požari su tretirani od strane javnosti, uključujući i medije i opoziciju, kao elementarna nepogoda, jedino u Srbiji požar je izazvao Vučić jer namerava da prenameni zemljište i nastavi da krade pesak.

O čemu se ovde radi? Ili je Vučić zaista piroman i ljubitelj peska, ili mi u Srbiji imamo javnu elitu, onu koja oblikuje javno mnjenje, kakvu nema niko i kakva ne postoji nigde drugde. Mi, Srbi, uspeli smo da mikrobiološkim inženjeringom, nekakvom čudesnom genetskom modifikacijom dobijemo endemsku elitu koja zbog svoje unikatne vrednosti zaslužuje da se drži u formalinu i izlaže u Narodnom muzeju.

Zato koristim prostor koji sam dobio ljubaznošću urednice 'Kompasa' da ovim putem predložim pobedniku na sledećim izborima da formira jedno novo ministarstvo: Ministarstvo za borbu protiv elementarnih nepogoda uključujući i nevladine organizacije.

Na ovu su me ideju navele NVO koje dok Evropom mahnitaju požari, mahnitaju Srbijom. Njih sam, maločas, obuhvatio odrednicom 'elita'. Inače, nevladine organizacije su nevladine što se srpske vlade tiče, ali su i te kako vladine kada je reč o vladama nekih drugih zemalja, upravo onih koje finansiraju i organizuju delovanje 'krvave šake' koja ovih dana 'brine' zbog stogodišnjih šuma i močvarnog ekosistema u Deliblatskoj peščari i pokreće akciju 'za pomoć porodici stradalog vatrogasca' (!?), iako nijedan vatrogasac, milom Bogu hvala, stradao nije.

Nadaju se – stradaće, pa će najzad dobiti temu pogodnu za jahanje u predizbornoj kampanji."