Vanredna sednica Skupštine; Na dnevnom redu izmene pravosudnih zakona; Vujić: "Jačanje nezavisnosti pravosuđa"

Sednici prisustvuje 120 poslanika.

Poslanici su najpre usvojili predlog da se održi zajednička načelna i jedinstvena rasprava po svim tačkama.

Zajednički načelni pretres poslanici su izglasali na predlog narodnog poslanika i šefa poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Milenka Jovanova.

Takođe, poslanici su na početku sednici usvojili i predlog Jovanova da se pretres u pojedinostima o predlozima zakona od prve do 15. tačke dnevnog reda obavi odmah po završetku načelnog pretresa tih predloga zakona.

Poslanici će razmatrati predloge za izmenu i dopunu Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Izmene ovih pravosudnih zakona usvojila je u januaru Skupština Srbije, a nakon primedbi iz Brisela na te izmene, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je u februaru zatražila hitno mišljenje Venecijanske komisije. 

Pošto je Venecijanska komisija 24. aprila objavila hitno mišljenje o tim izmenama zakona, u maju su dostavljene unapređene verzije izmena i dopuna seta pravosudnih zakona, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. 

Brnabić je, nakon što je prisustvovala sednici Venecijanske komisije održanoj 12. juna, na kojoj je razmatrano mišljenje o izmenama pravosudnih zakona, izjavila da je Komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje na izmene.

Venecijanska komisija je juče povodom izmena seta pravosudnih zakona, saopštila da su institucije Srbije u veoma veoma kratkom roku preduzele ozbiljne korake u cilju usklađivanja zakonodavnog okvira sa preporukama iz hitnog mišljenja. 

• Venecijanska komisija: "Pozdravljamo usvajanje 7 od 9 ključnih preporuka"
• Venecijanska komisija objavila finalni izveštaj: Blokaderi su opet obmanjivali narod

Na dnevnom redu sednice, koja je zakazana na zahtev 101 poslanika,  su i predlozi za izmene Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje je takođe podnela Vlada Srbije.

Poslanici treba da raspravljaju i o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti i o dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina, koje je podnela Vlada Srbije.

Na utvrđenom dnevnom redu je i više predloga zakona za davanje garancija za kreditne aranžmane, kao i potvrđivanje više međunarodnih sporazuma.

Vujić: "Izmenama seta pravosudinih zakona do daljeg jačanja nezavisnosti pravosuđa"

 

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je danas na vanrednoj sednici Skupštine Srbije da izmene i dopune seta pravosudnih zakona predstavljaju rezultat intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom, ali i potvrdu pune posvećenosti Srbije daljem jačanju nezavisnosti pravosuđa i dodao da je izmenama taj proces unapređen i da su ispunjeni najviši standardi koje je naša zemlja i sama sebi postavila za cilj.

Vujić je obrazlažući izmene i dopune seta pravosudnih zakona, ali i drugih tačaka koje su na dnevnom redu ispred predlagača Vlade Srbije, kazao da te izmene podrazumevaju i potvrdu pune posvećenosti Srbije daljem jačanju nezavisnosti sudstva, samostalnosti javnog tužilaštva i efikasnosti pravosudnog sistema i dostupnosti pravde građanima. 

Podsetio je da su ti zakoni usvojeni u januaru ove godine i kazao da su doneti sa legitimnim ciljem da se unapredi funkcionisanje pravosuđa, poveća efikasnost rada sudova i tužilaštva, otklone određene praktične teškoće koje su se pojavile nakon usvajanja ustavnih reformi iz 2022. godine.

"Sledstveno tome, zakoni su doneti kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje pravosudnih institucija, što je i sama Venecijanska komisija konstatovala", rekao je Vujić. 

TANJUG/ Narodna skupština Republike Srbije/ Peđa Vučković/ bg

Dodao je da je u svom Hitnom mišljenju komisija izričito konstatovala da prepoznaje značaj ciljeva koje su srpske vlasti nastojale da ostvare i u vezi unapređenja efikasnosti pravosuđa, javnog tužilaštva, sudstva, kao i veću jasnoću i koherentnost pravnog okvira.

Naveo je da je komisija ocenila da su pojedina rešenja otvorila mogućnost za dodatno unapređenje i zato je i dala preporuke u svom Hitnom mišljenju za dodatno unapređenje.

"Srbija je na te preporuke odgovorila odgovorno, otvoreno i konstruktivno i naglašavam da je sama Srbija zatražila početkom februara hitno post-ante mišljenje Venecijanske komisije, jer smo bili sigurni da su ciljevi koje smo postavili pred nama januarskim izmenama postavljeni u pravom smeru, a i da bi kroz jedan konstruktivni dijalog sa stručnim telom Saveta Evrope te izmene još dodatno unapredili", rekao je Vujić.

Podsetio je na saradnju sa Venecijanskom komisijom od aprila i dodao da su nacrti zakona pre usvajanja dostavljeni Venecijanskoj komisiji na dodatno razmatranje i usaglašavanje.

"Imali smo nekoliko ciklusa i tokom maja meseca, pa i onlajn sastanke sa izvestiocima Venecijanske komisije. Rezultat tog procesa je potpuno jasan", kazao je Vujić.

Navodeći da je Srbija sprovela preporuke iz hitnog mišljenja koje se odnose na zakone, da su značajno unapređene i prihvaćene preporuke koje se odnose na odlučivanje o prigovorima, Vujić je naveo i da je međunarodna saradnja dodatno pojašnjena kako bi se izbegle neke nedoumice u vezi te saradnje i jasno je predviđeno da sve ono što su međunarodni ugovori obavezuje sve institucije. 

"Ograničenje trajanja funkcije, odnosno vršenja funkcije glavnog javnog tužioca, je nešto što je cilj i efikasnosti, ali i jasnog i predvidivog i održivog sistema. Kada govorimo o režimu privremenog upućivanja, Venecijanska komisija je u svom hitnom mišljenju iz aprila meseca jasno naglasila da je njen stav i 2022. godine bio da to treba da radi Visoki savet tužilaštva i na taj način i pohvalila izmene iz januara meseca, zato što smo tim ispunili i jednu od preporuka koja je bila iz 2022. godine i dodatno unapredili čitav taj proces", rekao je Vujić. 

Kako je istakao, ono što je u konsultacijama sa Venecijanskom komisijom zaključeno, to je da je proces jasniji, transparentniji jer je uveden sistem po kom se upućivanje vrši na osnovu javnog poziva koji je dostupan svim javnim tužiocima koji do sada to nisu imali mogućnosti.

Izbegnuta je i situacija, kako je dodao, gde smo imali da pojedinac predlaže upućivanje po nejasnim i neobjektivnim kriterijumima.

"Ovim izmenama i ovim konsultativnim procesom, taj čitav proces je unapređen dodatno i ispunjeni su i ti najviši standardi koje je sama Srbija postavila sebi za cilj. Takođe, Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije, ona ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka i ona ih je prihvatila i kroz ove zakone implementirala", kazao je Vujić. 

Dodao je da upravo zbog toga danas imamo mišljenje koje potvrđuje da su preporuke sprovedene.

Vujić je naveo i da postoje dve preporuke koje su temporalnog karaktera, koje traže određeno vreme, a to je izmena Zakona o visokotehnološkom kriminalu, jer on ne obuhvata samo tužilaštvo, on obuhvata i sudove i policiju i druge institucije koje se bave visokotehnološkim kriminalom. 

Ukazao je i da je Venecijanska komisija konstatovala da pitanje vezano za reupućivanje, u delu koji se tiče nadležnosti ustavnog tela, a to je Visoki savet tužilaštva, nije nadležnost ni Skupštine ni izvršne vlasti i da je to telo svoje odluke donosilo u skladu sa svojom nadležnošću.

Vujić je naveo i da je komisija konstatovala da će upućivanjem još većeg broja tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal nego što je bilo ranije, to tužilaštvo ojačati i dodao da su raspisani konkursi za popunu svih mesta u Tužilaštvu za organizovani kriminal, što je komisija pohvalila.

Ministar je istakao da je Venecijanska komisija ukazala da je Visoki savet tužilaštva postupao u okviru svojih nadležnosti kao nezavisno tužilačko telo koje je izmenama iz januara meseca dodatno ojačano.

Kada je reč o posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, Vujić je napomenuo da je izmenama učinjen iskorak u daljem jačanju tog odeljenja koliko je moguće u sadašnjim uslovima i u sadašnjem kratkom vremenskom periodu.

Dodao je da je formirana radna grupa koja će uraditi analizu i dodao da se očekuje uskoro da će izaći sa analizom i izaći sa nacrtom Zakona o borbi protiv visokotehnološkog kriminala. 

"Ovim mišljenjem Venecijanska komisija pokazuje da januarske izmene nisu bile korak unazad", rekao je Vujić i dodao da je i parlament pokazao da je spreman da učini dalje korake u reformi pravosuđa.

Kako je rekao, reforma nikada nije statična, niti zakoni i to je nešto što uvek može biti bolje.

"Danas pred sobom imamo zakone koji istovremeno čuvaju ustavne reforme iz 2022, jačaju institucionalne garancije nezavisnosti pravosuđa i omogućavaju efikasnije funkcionisanje sudova i tužilaštva", rekao je Vujić. 

Vujić: "Cilj dopuna zakona u vezi auto-puta Pojate - Preljina povećanje bezbednosti"

 

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je danas da se dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije deonice autoputa Pojate-Preljina, usklađuje unapređenje autoputne infrastrukture u Srbiji, kao i da je osnovni cilj izgradnje moto-puta Kraljevo-Ušće-Raška-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje povećanje nivoa usluga i povećanje bezbednosti saobraćaja.

Vujić je na sednici Skupštine, obrazlažući predložene zakone u ime Vlade Srbije, naveo da se u deonici Pojate-Preljina proširuje infrastrukturno Moravski koridor dodavanjem značajnog saobraćajnog kraka Kraljevo-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje.

Dopunama se predviđa, kako je rekao Vujić, promena naziva, odnosno dodaje se posle Pojate-Preljina i krak deonice Kraljevo-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje.

"Ovim zakonom definisano je utvrđivanje javnog interesa za potpunu i neophodnu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju Moravskog koridora, određivanje korisnika eksproprijacije, način obezbeđivanja finansijskih sredstava za realizaciju projekta. Ovo je jako značajna izmena jer ovim krakom povezuje se deonica Novi Pazar-Kraljevo sa vezom Raška-Jarinje. Usvajanjem ovog zakona, pored 112,4 kilometara deonice Pojate-Preljina, veže se za 93,5 kilometara buduće brze deonice od Pojata do Preljine, odnosno saobraćajnice Kraljevo-Ušće-Raška-Novi Pazar, sa vezom sa petljom Jarinje, što je ukupno 205,9 kilometara autoputa i brze saobraćajnice", kazao je Vujić. 

Napomenuo je da je u Kraljevu skoncentrisan najveći deo privrednih kapaciteta jugozapadne Srbije, kao i da je taj grad sedište velikog broja privrednih društava (oko 1.130) i preduzetnika (oko 535). 

"Kraljevo ima i izuzetan značaj za Rašku i Novi Pazar, a kada govorimo o Novom Pazaru, to je grad sa velikim brojem privatnih malih i srednjih preduzeća, izuzetno razvijenim privatnim sektorom sa preko 500 preduzeća koja se bave proizvodnjom odeće, obuće i nameštaja i oko 2.650 preduzeća koja se bave prevozom robe i putnika. Poboljšanje infrastrukture će značajno uticati na dalji razvoj ovog područja", kazao je Vujić. 

Dodatni krak brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje je od velikog značaja u putnoj mreži Srbije, naveo je ministar i dodao da se na taj način dobija izuzetno značajan veliki koridor od 206 km.

"Osnovni cilj izgradnje moto-puta Kraljevo-Ušće-Raška-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje je povećanje nivoa usluga i povećanje bezbednosti saobraćaja u uslovima promenjenog stanja u putnoj mreži", kazao je Vujić.

TANJUG/ Narodna skupština Republike Srbije/ Peđa Vučković/ bg

Precizirao je da se trasa budućeg koridora prostire od auto-puta Pojate-Preljina-Moravski koridor, odnosno petlje Adrani, na teritoriji grada Kraljeva, do planirane obilaznice oko Novog Pazara. 

"Trasa prevashodno prati doline reke, prvo Vrdilske i Musine reke, a zatim i zone kod Konareva - Ibar, duž Mataruške banje, Bogutovačke banje i Maglič grada sve do Ušća, zatim se trasa prebacuje u dolinu Raduše do Bujanovca, a zatim se vraća ponovo u dolinu Ibra, do Raške, i završava u dolini reke Raške, kao i kroz teritoriju opštine Raške, čime ceo ovaj kraj dodatno dobija na zamahu privredne aktivnosti", naveo je Vujić. 

Kako je dodao, trasa auto-puta ukupne dužine 112,4 km proteže se kroz dolinu reke Zapadne Morave u okviru projekta Moravski koridor i uređenje reke Zapadne Morave u dužini od 56 kilometara.

"Predviđeno je da se izgradi i rekonstruiše 13 denivelisanih raskrsnica. Takođe, na trasi autoputa predviđena je izgradnja ukupno 120 objekata: mostova, nadvožnjaka i podvožnjaka. Od Pojata do Vrbe i do kraja juna biće pušteno još skoro 29 kilometara od Adrana do Preljine, čime ćemo imati završene sve deonice", dodao je Vujić.

Ministar je kazao da se ovim zakonom unapređuje ne samo putna infrastruktura, nego se unapređuje i cela zemlja.