U kojim evropskim državama su "klinci" najimućniji

Dok je medijalno neto bogatstvo osoba od 16 do 34 godine u Evrozoni 24.600 evra, na Malti ono iznosi čak 257.500 evra, a u Finskoj svega 5.700 evra.

Visoke kirije, skupe nekretnine i rastući troškovi života otežavaju mladima da štede, investiraju ili kupe prvi stan. Ipak, u pojedinim zemljama bolja primanja, dostupnije stanovanje ili snažna podrška porodice omogućavaju mladima da ranije akumuliraju značajniju imovinu.

Prema istraživanju Evropske centralne banke o finansijama i potrošnji domaćinstava, Household Finance and Consumption Survey (HFCS), objavljenom sredinom 2026. godine, medijalno neto bogatstvo mladih od 16 do 34 godine u Evrozoni iznosi 24.600 evra. To je svega 18 odsto ukupnog medijalnog neto bogatstva svih starosnih grupa, koje iznosi 140.100 evra.

Neto bogatstvo podrazumeva vrednost ukupne imovine, uključujući nekretnine, štednju i finansijsku imovinu, umanjenu za dugove. Medijalna vrednost znači da polovina posmatrane grupe ima više, a polovina manje od tog iznosa.

Razlike među državama su izuzetno velike. Među 22 evropske zemlje za koje postoje dostupni podaci, medijalno neto bogatstvo mladih kreće se od 5.700 evra u Finskoj do 257.500 evra na Malti.

Malta najveći izuzetak

Profesor Fabijan Pfefer sa Univerziteta LMU u Minhenu, osnivački direktor Munich International Stone Center for Inequality Research, za Euronews Business kaže da kod mladih odraslih osoba razlike u bogatstvu naročito otkrivaju širu sliku, jer ljudi od 16 do 34 godine najčešće nisu imali dovoljno vremena da značajnu imovinu steknu isključivo radom.

Kamil Macniak/Shutterstock

"Kada kod mladih domaćinstava vidimo veliku imovinu, treba biti oprezan i ne tumačiti je samo kao rezultat individualne štedljivosti", kazao je Pfefer.

Malta je ubedljivo najveći izuzetak u Evropi. Osim nje, medijalno neto bogatstvo mladih iznad 100.000 evra beleži samo Luksemburg, gde iznosi 135.000 evra. Belgija je treća, sa oko 97.200 evra.

Zanimljiv je i primer Hrvatske, gde medijalno neto bogatstvo mladih iznosi 82.000 evra. To je iznenađujuće visok iznos imajući u vidu da je Hrvatska znatno niže rangirana po neto godišnjim zaradama. Prema Evrostatu, prosečna godišnja neto zarada samca bez dece u Hrvatskoj iznosila je 17.256 evra u 2025. godini.

Visoko medijalno bogatstvo mladih beleže i Slovačka sa 74.600 evra, Estonija sa 62.200 evra, Češka sa 59.900 evra i Litvanija sa 59.600 evra, iako su zarade u tim zemljama ispod proseka Evropske unije.

Među četiri najveće ekonomije EU, najbogatiji mladi su u Italiji, gde medijalno neto bogatstvo osoba od 16 do 34 godine iznosi 53.500 evra. To je znatno više nego u Francuskoj, gde iznosi 27.700 evra, i Španiji, gde je 23.700 evra.

Ko je na dnu liste

Najnižu neto imovinu među velikim ekonomijama imaju mladi u Nemačkoj – svega 17.600 evra. To znači da su mladi Italijani, prema ovom pokazatelju, tri puta bogatiji od svojih nemačkih vršnjaka.

Na dnu evropske liste nalazi se Finska, sa 5.700 evra medijalnog neto bogatstva mladih. Odmah iznad nje je Grčka sa 9.900 evra. Slabije rezultate beleže i Austrija sa 13.400 evra i Letonija sa 16.900 evra, koje su ispod Nemačke.

U Irskoj medijalno neto bogatstvo mladih iznosi 23.900 evra, u Portugalu 36.200 evra, Mađarskoj 36.300 evra, a u Holandiji 40.900 evra.

Prema Pfeferu, rana imovina mladih često govori manje o tome koliko su već zaradili, a više o okruženju iz kojeg dolaze. Ključni faktori su pristup stanovanju, hipotekarnim kreditima, podrška porodice, pokloni, nasleđivanje i nivo zaduženosti.

"U tom uzrastu visoko privatno bogatstvo nije samo priča o individualnom uspehu. To je i porodična i institucionalna priča", naveo je Pfefer.

On ističe da je kupovina prve nekretnine često trenutak kada mladi od skromne štednje prelaze u kategoriju stvarnih vlasnika imovine. Međutim, ulazak na tržište nekretnina najčešće ne zavisi samo od discipline i dobrog finansijskog planiranja.

Shutterstock/Nick Starichenko

Za kupovinu stana potrebni su pristup kreditu, stabilni prihodi, prihvatljive cene, ali vrlo često i roditelji koji mogu pomoći pri učešću za kredit ili direktno preneti nekretninu na decu.

"Tu porodično bogatstvo postaje tih, ali veoma moćan mehanizam razdvajanja“, ocenjuje Pfefer.

On upozorava da se nejednakost u bogatstvu ne prenosi tek u poznim godinama, kroz nasleđivanje, već mnogo ranije – kada mladi napuštaju roditeljski dom, studiraju, počinju da rade, formiraju porodice ili pokušavaju da kupe stan.

Drugim rečima, bogatstvo mladih u Evropi sve manje zavisi samo od plate, a sve više od toga da li iza njih stoji porodična imovina. To je posebno vidljivo u zemljama u kojima je vlasništvo nad nekretninama rašireno, a stanovi se češće prenose unutar porodice.

Podaci ECB-a zato ne pokazuju samo gde mladi danas imaju najviše novca. Oni otkrivaju i kako se evropska nejednakost reprodukuje mnogo pre nego što mladi uopšte stignu do vrhunca radne karijere.