Milioneri 13 odsto: I dalje najbogatija nacija na svetu

Prema švajcarskoj banci, prosečna neto vrednost po odrasloj osobi u toj zemlji je 910.382 dolara.

Na drugom mestu su Sjedinjene Američke Države, sa prosečnom imovinom od 696.277 dolara po odrasloj osobi, dok je Luksemburg treći sa 654.732 dolara.

UBS definiše imovinu kao zbir finansijske i materijalne imovine, uključujući nekretnine, umanjen za dugove. U proračun su uključena i sredstva privatnih penzionih fondova.

Milioneri čine 13 odsto odraslog stanovništva

Iza ovog impresivnog proseka krije se izražena koncentracija bogatstva. U Švajcarskoj živi oko 944.000 dolarskih milionera, što čini 13,1 odsto odraslog stanovništva. Ova grupa raspolaže sa približno 69 odsto ukupne privatne imovine u zemlji.

Slika je drugačija kada se posmatra medijana imovine, odnosno vrednost koja deli stanovništvo na dve jednake polovine – 50 odsto ljudi poseduje više, a 50 odsto manje od tog iznosa. Prema ovom pokazatelju, Švajcarska je tek na osmom mestu u svetu, sa 145.555 dolara po odrasloj osobi.

Lider po visini medijane imovine je Luksemburg sa 394.005 dolara, ispred Belgije sa 277.166 dolara i Australije sa 210.783 dolara.

Prosek raste, srednja klasa ne drži korak

Podaci banke UBS pokazuju da je situacija u Švajcarskoj mnogo složenija od same činjenice da je ta zemlja, gledano kroz prosek, najbogatija. U periodu od 2000. do 2025. godine, prosečna imovina po odrasloj osobi realno je porasla za nešto više od 11 procenata, dok je realna medijalna imovina u istom periodu opala za gotovo 15 procenata.

To znači da je rast ukupnog bogatstva u velikoj meri koncentrisan u imućnijem delu stanovništva, dok prosečan stanovnik nije imao iste koristi od rasta vrednosti imovine.

Globalno bogatstvo najbrže raslo od 2017. godine.

Na globalnom nivou, privatna imovina je porasla za 10,8 procenata u američkim dolarima u 2025. godini, što je najbrži rast u poslednjih nekoliko godina. Poređenja radi, rast u 2024. godini je bio 4,6 procenata, a u 2023. godini 4,2 procenta.

Najveći rast je zabeležen u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike, gde je imovina porasla za 17,5 procenata. Slede Amerika sa rastom od 8,5 procenata i Azijsko-pacifički region sa 5,9 procenata. UBS navodi da su regionalne razlike delimično posledica kretanja valuta, posebno slabljenja američkog dolara.