BiH za 25 godina izgradila 250 kilometara auto-puteva

Od 2001. godine izgrađeno je oko 250 kilometara, uz ulaganja od približno 2,1 milijardu evra, ali brojni delovi mreže i dalje nisu međusobno povezani.

Prvobitno je bilo planirano da Koridor Vc bude završen 2012. godine. Aktuelne procene završetak pomeraju najmanje do 2030. godine, pod uslovom da evropske finansijske institucije nastave da kreditiraju projekat, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE).

BiH je tako, posle 25 godina izgradnje, dobila oko 138 kilometara auto-puta u Federaciji BiH i približno 111 kilometara u Republici Srpskoj. Međutim, zbog različitih prioriteta, sporih tendera i administrativnih problema, veliki delovi mreže funkcionišu kao odvojene saobraćajne celine.

Dva entiteta, dve mreže auto-puteva

Jedan od glavnih problema predstavlja činjenica da BiH nema jedinstvenu saobraćajnu politiku. Izgradnja infrastrukture u nadležnosti je entiteta, njihovih ministarstava i javnih preduzeća, pa Federacija BiH i Republika Srpska razvijaju različite pravce.

Federacija BiH gotovo sva ulaganja usmerava na panevropski Koridor Vc, koji bi preko Budimpešte, Osijeka i Sarajeva trebalo da vodi do hrvatske luke Ploče. Projekti se najvećim delom finansiraju kreditima evropskih razvojnih banaka i grantovima Evropske komisije.

Republika Srpska istovremeno razvija mrežu od Banjaluke prema Doboju, Prijedoru, Brčkom, Bijeljini i Srbiji. U finansiranje i izvođenje tih projekata, pored evropskih institucija i domaćih kompanija, sve više se uključuju kineske državne banke i građevinske firme.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Sarajevu Mustafa Mehanović ocenio je za RSE da bi prioritet trebalo da bude uključivanje auto-puteva i brzih saobraćajnica u evropsku mrežu. Kako je upozorio, sadašnji sistem uglavnom povezuje manje centre unutar entiteta, bez dovoljne povezanosti ukupne mreže.

Najteža deonica Sarajevo–Mostar još nije ni počela

U Federaciji BiH trenutno se gradi oko 55 kilometara Koridora Vc. Ipak, početak ili nastavak radova na pojedinim deonicama još nema precizan datum.

Najveći izazov je približno 50 kilometara auto-puta između Sarajeva i Mostara, uključujući dvocijevni tunel Prenj, dug oko deset kilometara. Izgradnja ovog tehnički najzahtevnijeg dela Koridora Vc još nije počela.

Vrednost projekta procenjuje se na oko 1,5 milijardi evra. Finansiranje su obezbedile evropske razvojne banke i Evropska komisija, ali se već duže od dve godine razmatra izbor izvođača među prijavljenim turskim kompanijama.

Problem nepovezanih deonica najbolje ilustruje auto-put Buna – Počitelj, južno od Mostara. Ta deonica završena je pre nekoliko godina, ali još nije puštena u punu funkciju jer nisu izgrađeni delovi koji bi je povezali s ostatkom mreže.

Auto-putevi se plaćaju kreditima, akcizama i putarinama

Izgradnja auto-puteva u BiH finansira se iz više izvora: kredita evropskih razvojnih banaka, grantova Evropske komisije, entitetskih budžeta, naplate putarine i prihoda od akciza na gorivo.

Na svaki litar goriva prodat u BiH obračunavaju se akcize od približno 15 evrocenti i posebna putarina od oko 12 centi. Novac se prikuplja na državnom nivou, a zatim raspoređuje entitetima.

Republika Srpska se poslednjih godina značajnije oslanja na kineski kapital. Auto-put Banjaluka – Prijedor gradi kineska kompanija China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group, na osnovu koncesionog ugovora čiji su finansijski detalji proglašeni poslovnom tajnom.

Vrednost tog projekta od 2018. godine povećana je za oko 90 miliona evra.

Kineske državne kompanije angažovane su i na pravcima Vukosavlje–Brčko i Bijeljina–Brčko, dok su krediti obezbeđeni kod kineskih banaka pod uslovima koji nisu javno objavljeni. Ukupna vrednost auto-puteva koji se trenutno grade u Republici Srpskoj premašuje milijardu evra.

Domaće, turske i kineske kompanije na Koridoru Vc

Najveći broj poslova na centralnom delu Koridora Vc u Federaciji BiH dobile su domaće kompanije Euro-Asfalt i Hering. Na tehnički zahtevnim deonicama, posebno tunelima, bila je angažovana turska kompanija Cengiz.

Na hercegovačkom delu koridora radili su Hering, azerbejdžanski Azvirt i kineske kompanije Sinohydro Corporation i Powerchina Roadbridge Group, uključujući izgradnju mosta Počitelj i deonica prema granici s Hrvatskom.

Prema podacima CompanyWalla koje prenosi RSE, Euro-Asfalt je od 2019. do kraja 2025. prijavio oko 813,4 miliona evra prihoda, a Hering približno 241,9 miliona. Azvirt je od 2021. prijavio gotovo 112 miliona evra prihoda.

Autoceste Federacije BiH stavile su u maju 2024. Hering, Azvirt, Sinohydro i Powerchina na svoju „crnu listu“ zbog kršenja ugovora. Kompanijama je time na dve godine bilo onemogućeno učešće na novim tenderima ovog javnog preduzeća.

Evropski tužioci istražuju ugovore

Radovi na nekoliko deonica kroz Federaciju BiH privremeno su obustavljeni, dok je deo sredstava za izgradnju blokiran zbog istraga.

Evropsko javno tužilaštvo istražuje postupke dodele pojedinih ugovora, dok domaći tužioci proveravaju naknadna povećanja troškova izgradnje za desetine miliona evra.

Vlasti oba entiteta najavljuju da bi do jeseni 2026. moglo biti otvoreno oko 50 kilometara novih deonica. Taj rok poklapa se s opštim izborima u BiH, zakazanim za 4. oktobar.

Ni njihovo otvaranje, međutim, neće ostvariti cilj postavljen pre četvrt veka – neprekinutu saobraćajnu vezu koja bi sever BiH preko Sarajeva i Mostara povezala s Jadranom i ostatkom evropske putne mreže.