Vršnjaci, trend i laka zarada: Zašto mladi u Čačku posežu za alkoholom, drogom i kockom

Problem konzumiranja alkohola, droge i kockanja među mladima predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju lokalne zajednice, pa tako i Grad Čačak. Stručnjaci ističu da su upravo period adolescencije i rane mladosti vreme kada su mladi najpodložniji različitim oblicima rizičnog ponašanja, najčešće zbog uticaja vršnjaka, želje za prihvatanjem ili pokušaja da se izbore sa stresom i pritiscima svakodnevnog života. Zato je uloga porodice, škole i institucija koje rade sa mladima od presudnog značaja u prevenciji bolesti zavisnosti.

Podaci u Srbiji pokazuju da je problem izražen. Prema istraživanjima, čak 89 odsto srednjoškolaca je probalo neko alkoholno piće, dok se 42 odsto mladih barem jednom napilo. Stručnjaci upozoravaju da se prvo iskustvo sa alkoholom često javlja već oko 13. godine života, što povećava rizik od razvoja zavisnosti i drugih oblika rizičnog ponašanja u kasnijem periodu.

"Nažalost je sve veća prisutnost droge, kockanja i alkohola među mladima što zbog vršnjaka, što zbog trenda i to je jako veliki problem. Ali, naravno postoje deca koja biraju pravi put i uz pomoć roditelja i drugara svoj život provode bez konzumiranja alkohola, droge i ne kockaju se. Ako bismo morali da pravimo neku paralelu, opet je više primera uzorne dece u odnosu na onu koja koriste opijate", kaže za RINU Anđela Joknić iz Kancelarije za mlade u Čačku. 

Kockanje je poslednjih godina postalo jedan od najbrže rastućih problema među mladima. Istraživanja pokazuju da je više od polovine mladih u Srbiji barem jednom učestvovalo u igrama na sreću, dok se značajan broj njih kladi više puta nedeljno. Posebno zabrinjava činjenica da se kockanje često povezuje sa konzumiranjem alkohola i psihoaktivnih supstanci, što dodatno povećava rizik od razvoja višestrukih zavisnosti i ozbiljnih psiholoških, socijalnih i finansijskih posledica.

Foto: RINA/Jovan Nikolić

"Razlozi zbog kojih mladi njačešće posežu za drogom, alkoholom i kockanjem su pre svega društvo. Jer, neko ko ne pije ili ne puši u pojedinim momentima može da se oseti da nije takoreći cool pred drugarima i zato to čini, iako možda i ne bi želeo. Takođe, veliki problem je taj što su kocakrnice otvorene u neposrednoj blizini mesta gde se mladi okupljaju, blizu škola i parkova. Jako im je dostupno i jako privlačno. Pomisao da se može zaraditi neki novac na brzaka , mladim osobama može biti primamljivo", ističe Joknić. 

Ističe da roditelji problem mogu da prepoznaju tako što se dete promeni kako psihički, tako i fizički, zatim na nastavnicama je veliki zadatak. Jer mogu da vide da se ocene menjaju, da se menja ponašanje. Potom i drugari treba da reaguju ako primete promenu, da vršnjacima pruže podršku. Važno je i da sama mlada osoba na vreme shvati da ima problem.

"Da otkriju svojoj okolini sa kojim problemom se suočavaju. Najteže je kad smo sami u problemi, ukoliko nemaju kome da se obrate od svojih bliskih ljudi, onda su tu možda školski psiholozi. Ne bi trebalo tu da bude straha od diskriminacije. Dobro društvo je tu da može pozitivno da utiče na svakog pojedinca i jako je važno za celokupno stanje jednog adolescenta", kaže Anđela iz Kancelarije za mlade u Čačku.