Šokantni scenariji za 2200. godinu: Manje ljudi na Zemlji moglo bi da uspori klimatske promene i spasi planetu

U najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu  "Održivi razvoj" (Sustainable Development), navode se globalni podaci od 1970. do 2020. godine, a autori su uporedili rast stanovništva sa osam ekoloških pokazatelja - emisije ugljen dioksida, potrošnje energije i slatke vode, eksploatacije minerala, proizvodnje plastike, upotrebe pesticida, ekološkog otiska i promene u populacijama divljih životinja.

Za samo 50 godina čovečanstvo je postalo nekoliko puta "teže" na planeti - između 1970. i 2020. godine, svetska populacija se više nego udvostručila, dok se globalna potrošnja energije gotovo utrostručila, vađenje minerala povećalo se više od četiri puta, a proizvodnja plastike porasla je otprilike 13 puta, prenosi Kazinform.

Sedam tona minerala po čoveku

Danas se godišnje iskopava oko sedam tona minerala po osobi na planeti, što je ekvivalentno težini nekoliko automobila i proizvodi se gotovo 60 kilograma plastike po osobi, u poređenju sa manje od 10 kilograma 1970. godine. 

Situacija s emisijama ugljen dioksida je drugačija - tokom 50 godina, ukupne emisije su se više nego udvostručile, iako je godišnja brojka po osobi porasla samo neznatno, sa 3,87 na 4,09 tona, a autori studije smatraju da je rast stanovništva bio glavni faktor ukupnog povećanja.

Posledice su očigledne i izvan statistike potrošnje jer svaki novi grad, put ili poljoprivredno polje zahteva zemljište koje je nekada moglo da bude šuma, stepa ili stanište divljih životinja. 

Tokom ispitivanog perioda, Indeks žive planete, koji prati populacije više od 5.000 vrsta kičmenjaka, pao je sa 1 na 0,27.

Shutterstock/Dmitrijs Dmitrijevs

Kako navode autori, šta će se dalje događati zavisi od demografske putanje sveta, a istraživači razmatraju dve dramatično različite vizije budućnosti, prenosi Kazinform.

Dva scenarija

Prema jednoj globalna populacija bi se smanjila na 6,9 milijardi do 2100. godine i približila bi se 4,1 milijardi do 2200. godine godišnje emisije ugljen dioksida mogle bi da padnu sa 32 milijarde na 16 milijardi tona, proizvodnja plastike mogla bi da se smanji sa 460 miliona na 54 miliona tona, a prirodni ekosistemi bi imao priliku da se postepeno oporavi.

Drugi scenario predviđa da će globalna populacija da dostigne 11,4 milijarde do kraja ovog veka i 21,2 milijarde do 2200. godine, a tada bi, ako se odnosi uočeni od 1970. godine nastave, godišnja proizvodnja plastike mogla da premaši 13 milijardi tona, potrošnja energije mogla bi da se utrostruči u poređenju sa sadašnjim nivoima, a populacije divljih životinja mogle bi da se približe kritičnom pragu.

Dodaje se i da manja populacija sama po sebi ne bi rešila problem bez promena u potrošačkim navikama i naglašava da najbogatije zemlje koriste znatno više resursa - zemlje s visokim prihodima troše, u proseku, 13 puta više energije po osobi od zemalja s niskim prihodima.