Stiglo hitno upozorenje: Preti nestanak 40 odsto plaža

U novom izveštaju "Uništenje duž cele obale - Portret portugalske obale u opasnosti" Portugal se upozorava na neposredne rizike koje predstavljaju klimatske promene i decenije razvoja i urbanog pritiska.

Kako se navodi, napredovanje mora i povlačenje plaža nisu ništa novo, ali oluje koje su se dogodile početkom godine u Portugalu pogoršale su situaciju pa je tako došlo do povlačenja plaža između 10 i 20 metara, na nekim mestima i 40, prenosi Juronjuz.

Organizacija navodi i da je Portugal "postao epicentar" uticaja klimatskih promena i velikih rizika zbog svoje obale dugačke 2.500 kilometara i porasta nivoa mora koji je brži od globalnog proseka.

Procenjeno je i da je više od 100.000 ljudi žive u primorskim područjima u opasnosti od poplava.

Direktor portugalskog ogranka Grinpisa Toni Melajoki Reserio kaže da ne može da se čeka da plaža nestane, da se litica uruši ili da infrastruktura bude ugrožena, i da s obzirom na sva već dostupna znanja, sada bi trebalo da se donesu političke odluke kako bi se "zaštitili ljudi, priroda i teritorija koja pripada svima".

Najugroženija područja

Prema podacima Portugalske agencije za zaštitu životne sredine (APA), na više od 25 odsto kopnene obale more se u nekim regionima pomera prema unutrašnjosti i do dva metra godišnje, a najalarmantnija situacija je u Kaškaišu sa prosečnim porastom nivoa mora od 9,7 centimetara u poslednjih 25 godina.

Iako se klimatske promene često navode kao glavna pretnja, izveštaj ističe i širenje urbanih područja i turizma, prekomernu izgradnju u osetljivim područjima i veštačko oblikovanje obale kao faktore koji su povećali rizik i uništili ili smanjili kapacitet prirodnih sistema poput dina i slanih močvara.

Ove prirodne barijere su prva linija odbrane od erozije, poplava i prodora slane vode, a njihovo uništavanje povećava verovatnoću katastrofalnih događaja.

Ovogodišnje oluje otkrile su neke od problema istaknutih u izveštaju, s poplavama uzrokovanim obilnim padavinama, porastom vodostaja, nedostatkom propustljivosti zemlje, kao i nedostatkom sedimenta na plažama. 

Kao primeri navode se plaža Kosta de Lavos u Figueiri da Fozu, gde je u poslednjoj deceniji zabeleženo povlačenje od 50 metara, i plaža Faro, koja je izgubila 25 metara u širini od 1950. godine.

Takođe u Espinju se obala povlači za 5,2 metra godišnje, Viana do Kastelo je izgubila 30 odsto svoje plažne površine od 1990. godine, a grad Povoa de Varzim se suočava s visokim rizikom od erozije i poplava.

U centralno-zapadnom regionu Aveiro je jedno od najkritičnijih područja, s projekcijama povlačenja do 40 metara kod Kosta Nove u narednih 20 godina.

Vitor Miranda / Shutterstock.com

U Lisabonu i na poluostrvu Setubal, Kosta da Kaparika je područje koje je najviše pretrpelo povlačenje - oko 200 metara peska od 1960. godine.

Obala Alenteja, koja je takođe pod sve većim pritiskom turizma i urbanizacije, među najpogođenijima je - procenjuje se da bi do 2100. godine moglo da nestane i do 50 odsto plaža Alenteja, a da bi u Algarveu moglo da bude izgubljeno oko 40 odsto plaža.

Za Greenpeace, razvoj duž obale je "multiplikator kritičnih rizika" u vreme dubokih klimatskih promena, posebno zbog porasta nivoa mora.

Izveštaj upozorava na posebno zabrinjavajuću situaciju u opštinama Sesimbra i Grandola, u okrugu Setubal, gde je bilo mnogo "primera zanemarivanja zaštitnih pravila".

Izveštaj ističe projekte u opštini Sesimbra, kao što su Pinjal da Prata, Pinjal do Atlantiko i Etosoto, koji zauzimaju više od 260 hektara u zaštićenim područjima i koji su nastavljeni bez adekvatnih procena uticaja na životnu sredinu.

Navode se u drugi projekti koji ugrožavaju životnu sredinu, a Grinpis poziva i na garancije javnog pristupa obali i plažama, posebno nakon nekoliko kontroverzi oko plaža u Komporti koje su ogradili privatni vlasnici.