Koža upozorava na visok šećer: Ako primetite ove promene, proverite krv

Ponekad hronične bolesti dolaze sa simptomima koje ne očekujemo. Na primer, dijabetes može biti praćen promenama u izgledu ili teksturi kože, a u nekim slučajevima one mogu biti rani znak da se bolest razvija.

"Nivo šećera u krvi može značajno da utiče na zdravlje i funkciju kože. Budući da je koža vidljiv organ, ponekad može da ukaže na to da se metaboličke promene dešavaju i negde drugde u telu", kaže dermatolog Brendan Kemp.

Kako nivo šećera u krvi utiče na zdravlje kože

Postoji nekoliko načina na koje hronično visok nivo šećera u krvi može doprineti promenama i različitim stanjima kože.

"Hronično povišen nivo glukoze u krvi može da utiče na male krvne sudove, cirkulaciju, nerve i imuni sistem, a svi oni imaju važnu ulogu u održavanju zdrave kože i zarastanju rana", objašnjava Kemp.

Dermatološkinja Šari Lipner kaže da dugotrajno visok nivo šećera u krvi stvara upalno okruženje koje može da ošteti krvne sudove.

"Dijabetes takođe može doprineti dehidraciji i promenama kožne barijere, zbog čega koža može postati sklonija suvoći, svrabu i iritaciji", kaže Kemp.

Dodaje da u nekim slučajevima visok nivo šećera u krvi i insulinska rezistencija mogu uticati na proizvodnju kolagena, što može dovesti do specifičnih dermatoloških problema.

Uobičajene promene na koži koje mogu ukazivati na dijabetes

"Nekoliko promena na koži može biti povezano sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom, iako nijednu od njih ne bi trebalo automatski smatrati znakom da osoba ima dijabetes", kaže Kemp.

Shutterstock/H_Ko

Tamne mrlje – akantoza nigrikans

Akantoza nigrikans najčešće se pojavljuje kao tamnija, zadebljala i baršunasta koža, uglavnom na vratu, u pazuhu ili preponama.

Često je povezana sa insulinskom rezistencijom, jer povišen nivo insulina može da podstakne rast ćelija i procese stvaranja pigmenta u koži.

Prema Američkoj akademiji za dermatologiju (AAD), akantoza nigrikans može biti prvi vidljivi znak predijabetesa ili dijabetesa.

Kožni fibromi

Kada u organizmu postoji višak insulina, može doći do prekomernog rasta ćelija kože, što rezultira pojavom malih kožnih izraslina, poznatih kao kožni fibromi.

Prema AAD-u, najčešće se pojavljuju na kapcima, vratu, u pazuhu i preponama.

Suva i svrbljiva koža

Osobe sa dijabetesom mogu imati i suvu kožu koja svrbi. To može biti povezano sa dehidracijom, oslabljenom cirkulacijom i promenama kožne barijere.

Dijabetička dermopatija

Dijabetička dermopatija podrazumeva pojavu svetlosmeđih mrlja na potkolenicama. One su povezane sa načinom na koji hronično visok nivo šećera u krvi utiče na male krvne sudove u koži.

Prema AAD-u, mrlje na potkolenicama u početku obično mogu da se perutaju, a kasnije mogu izazvati mala udubljenja na koži.

Osobe sa dijabetesom mogu razviti i žućkaste, crvenkaste ili ljubičaste mrlje na potkolenicama koje se šire i postaju voštane u sredini. Ovo stanje poznato je kao nekrobioza lipoidika i može biti znak dijabetesa ili ukazivati na to da dijabetes nije dobro kontrolisan.

Infekcije kože

Infekcije kože, uključujući bakterijske i gljivične infekcije, mogu se češće javljati kod osoba sa dijabetesom. Povišen nivo šećera u krvi može oslabiti određene delove imunskog odgovora i stvoriti uslove koji omogućavaju razmnožavanje pojedinih mikroorganizama.

AAD navodi da su oralna kandidijaza i vaginalne gljivične infekcije takođe češće kod osoba sa dijabetesom.

Posekotine, rane ili čirevi koji sporo zarastaju

Dijabetes može uticati i na cirkulaciju i funkciju nerava, zbog čega osoba teže primećuje povredu, a organizmu je otežano njeno zarastanje.

Rezultat mogu biti rane koje sporo zarastaju, naročito na stopalima.

Žućkaste kvržice oko očiju

Tehnički nazvane ksantelazme, ove žućkaste kvržice mogu biti znak da dijabetes nije dobro kontrolisan. Uzrokovane su povišenim nivoom masti u krvi.

Eruptivna ksantomatoza

Još jedan znak da dijabetes nije dobro kontrolisan i da su nivoi masti u krvi previsoki jeste eruptivna ksantomatoza.

Ovo stanje karakteriše pojava malih, osetljivih i svrbljivih kvržica, navodi AAD. Nakon što se nivo šećera u krvi stavi pod kontrolu, kvržice se najčešće povlače same od sebe.

Da li svi ljudi sa dijabetesom imaju simptome na koži?

"Ne, ne svi. Samo oko trećine pacijenata sa dijabetesom razvija specifične promene na koži. Dakle, iako njihovo prisustvo može povećati sumnju na dijabetes, njihovo odsustvo ne isključuje bolest, posebno kod ljudi kojima je ona rano dijagnostikovana ili je dobro kontrolisana", kaže Lipner.

Slično tome, Kemp dodaje da mnoge promene na koži povezane sa dijabetesom mogu imati i druge uzroke koji nisu povezani sa nivoom šećera u krvi. Zbog toga pojava jedne ili više ovih promena ne znači automatski da osoba ima dijabetes.

Kada se promene na koži javljaju kod dijabetesa?

To zavisi od vrste promene.

Neke promene povezane sa insulinskom rezistencijom, poput akantoze nigrikans, mogu se razviti pre nego što osobi formalno bude dijagnostikovan dijabetes tipa 2 i mogu biti rani znak da je potrebna dodatna procena.

"Drugi problemi, poput ponavljanih infekcija, sporog zarastanja rana, dijabetičke dermopatije ili čireva na stopalima, verovatnije će se pojaviti nakon što je dijabetes prisutan neko vreme, naročito kada nivo šećera u krvi nije dobro kontrolisan ili su se razvile komplikacije povezane sa krvnim sudovima i nervima", ističe Kemp.

Simptomi na koži takođe mogu da se pojavljuju i nestaju, posebno ako osoba ima poteškoća da dugoročno održi stabilan nivo šećera u krvi.

"Promene na koži uzrokovane dugotrajnim oštećenjem krvnih sudova i kolagena, poput mrlja na potkolenicama, mogu potrajati čak i nakon što se nivo šećera u krvi dobro kontroliše", dodaje Lipner.

Shutterstock/Dermatology11

Kada treba pozvati lekara?

Sve nove, neobjašnjive i zabrinjavajuće promene na koži razlog su da se obratite dermatologu.

U kontekstu dijabetesa, Kemp savetuje da posebnu pažnju obratite na rane na stopalima ili potkolenicama koje sporo zarastaju, znakove infekcije poput crvenila, topline ili otoka, kao i na pojavu novih područja zadebljale, baršunaste ili tamne kože.

Na kraju, promene na koži mogu pružiti korisne informacije, ali lekar je taj koji može utvrditi da li su one povezane sa dijabetesom ili nekim drugim kožnim ili zdravstvenim stanjem i preporučiti odgovarajuće preglede i lečenje.