Visoke temperature ugrožavaju zdravlje; Evo kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa

Primenom preventivnih mera koje preporučuje Batut – pravilnom hidratacijom, prilagođenom ishranom i odgovornim ponašanjem u životnom okruženju, moguće je znatno umanjiti rizike po zdravlje i bezbedno prebroditi period toplotnih talasa.

Odgovorno ponašanje u životnom okruženju

Tokom najtoplijeg dela dana preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom, a ukoliko je izlazak neophodan, obavezno je nošenje lagane odeće svetlih boja, šešira ili kape sa širokim obodom, naočara za sunce, kao i nanošenje kreme sa zaštitnim faktorom (30+) pola sata pre izlaganja suncu i ponavljanje nanošenja na svaka dva sata. Takođe, treba izbegavati naporne fizičke poslove i treninge, a ukoliko se moraju obavljati, savetuje se da se to čini u najhladnijem delu dana, između četiri i sedam časova ujutru.

Bebe i mala deca ne bi trebalo da borave napolju u najtoplijem delu dana.

Trudnice bi trebalo da izbegavaju duži boravak na suncu, da uvek imaju flašicu vode i prave češće pauze u hladu.

Starije osobe treba da izbegavaju boravak napolju u vreme ekstremnih vrućina.

Životni prostor treba održavati rashlađen (idealno ispod 32 °C danju i 24 °C noću), što se postiže provetravanjem noću i u rano jutro, uz zatvaranje prozora i spuštanje roletni tokom najtoplijeg dela dana. Takođe, treba isključiti nepotrebne električne uređaje i izbegavati kuvanje. Pri upotrebi klima-uređaja termostat se podešava na 27 °C uz ventilator.

Hronični bolesnici i osobe koje uzimaju više lekova treba da se posavetuju sa lekarom zbog uticaja terapije na termoregulaciju.

Srčani bolesnici treba češće da kontrolišu pritisak i vode evidenciju o vrednostima krvnog pritiska, dok dijabetičari treba redovno da proveravaju glukozu i izbegavaju hodanje bosonogi radi prevencije povreda. Takođe, preporučuje se održavanje kontakta sa bližnjima, nošenje mobilnog telefona i kartice sa ličnim podacima i dijagnozama.  

Alliance Images/Shutterstock

Hidratacija i prilagođena ishrana

Za odrasle je preporučljivo unositi dva do tri litra tečnosti dnevno (otprilike jednu čašu na jedan sat), uz izbegavanje alkohola, kafe i zaslađenih napitaka. Preporučuje se često tuširanje mlakom vodom i nošenje lagane, svetle odeće od prirodnih materijala. Kada je reč o bebama preporučuje se da se češće nudi majčino mleko, a bebama na adaptiranoj formuli treba, između obroka, davati prokuvanu i ohlađenu vodu.

Odojčadi koja već jedu čvrstu hranu i maloj deci treba redovno nuditi vodu, voće i povrće bogato tečnošću, uz izbegavanje zaslađenih napitaka.

Trudnice bi trebalo da ravnomerno hidriraju organizam vodom, uz obavezno izbegavanje zaslađenih i kofeinskih napitaka.

Starije osobe i hronični bolesnici moraju piti vodu preventivno, pre pojave žeđi, uz prethodnu konsultaciju sa lekarom u vezi sa terapijom. Stepen hidratacije najlakše se kontroliše preko boje urina: svetložuta boja potvrđuje dovoljan unos tečnosti, dok tamna boja signalizira dehidraciju.

Tokom vrućina preporučuje se pet manjih obroka dnevno: doručak, dve užine, lagan ručak i večera. Jelovnik treba bazirati na oko 500 grama voća, 300 grama svežeg povrća, nemasnim mlečnim proizvodima, ribi i dobro obrađenom mesu, uz supe i čorbe za nadoknadu elektrolita.

Neophodno je izbegavati tešku, prženu i brzu hranu, kao i jela sa sirovim jajima, uz strogu higijenu i čuvanje hrane u frižideru.

Za osetljive grupe: trudnice treba da jedu češće a manje obroke, bez previše soli i masnoća, radi sprečavanja otoka i lakšeg varenja; ishranu dece i beba treba bazirati na lakšoj hrani i voću; starijim osobama odgovara lako svarljiva hrana radi zaštite kardiovaskularnog sistema i sprečavanja pada krvnog pritiska, dok hronični bolesnici treba da unose supe i čorbe, uz strogu kontrolu unosa soli u skladu sa savetima lekara. 

Ukoliko putujete...

Pre puta se dobro naspavajte i posavetujte sa lekarom ako ste trudnica, starija osoba ili hronični bolesnik.

Pre ulaska u zagrejani automobil provetrite ga, a klima-uređaj podesite da hladi pet do sedam stepeni Celzijusovih niže u odnosu na spoljašnju temperaturu.

Tokom vožnje pravite pauze na svaka dva sata radi provetravanja, osveženja, unosa tečnosti i laganog istezanja.

Nikada ne ostavljajte decu, starije i kućne ljubimce u parkiranom vozilu zbog opasnosti od brzog pregrevanja i toplotnog udara.  

Shutterstock/Dragana Gordic

Moguće zdravstvene tegobe i stanja

Pravovremeno prepoznavanje zdravstvenih tegoba i simptoma izazvanih visokim temperaturama ključno je za adekvatnu reakciju i sprečavanje ozbiljnijih posledica.

Toplotni osip nastaje zbog neisparavanja znoja i vlažne kože i rešava se češćim presvlačenjem u suvu odeću, dok toplotni edem predstavlja oticanje ruku i nogu kod neaklimatizovanih osoba koje prolazi boravkom u rashlađenoj ili klimatizovanoj prostoriji, podizanjem nogu iznad nivoa srca i stavljanjem hladnih obloga.

Toplotna sinkopa je kratkotrajni gubitak svesti usled dehidracije koji zahteva vodoravan položaj, podizanje nogu, rashlađivanje i uzimanje vode ili napitaka sa elektrolitima u malim gutljajima, ali tek kada se osoba osvesti, a toplotni grčevi se manifestuju bolnim grčevima mišića i zahtevaju da odmah prekinete aktivnost, sklonite se u hlad, uzimate napitke sa elektrolitima i mirujete (uz lekarsku pomoć ako traju duže od jednog sata).

Toplotna iscrpljenost se prepoznaje po obilnom znojenju, nesvestici, glavobolji, mučnini i grčevima u mišićima.

Toplotni udar je najteže stanje opasno po život, sa suvom, crvenom i vrelom kožom jer prestaje znojenje, a javljaju se i teški neurološki simptomi poput konfuzije, dezorijentacije, bunila, grčeva celog tela ili potpunog gubitka svesti. Kod sumnje na toplotni udar odmah pozovite Hitnu pomoć (194), a dok lekari ne stignu, osobu hitno premestite u hlad, skinite joj suvišnu odeću i započnite agresivno hlađenje prskanjem vodom, polivanjem, stavljanjem leda ili hladnih obloga na vrat, pazuhe i prepone, dok unošenje tečnosti na usta nije dozvoljeno ako je osoba dezorijentisana ili bez svesti.

Svaka promena opšteg stanja u uslovima ekstremnih vrućina zahteva ozbiljnost i hitnu reakciju. Ukoliko primetite simptome poput upornih grčeva, jake iscrpljenosti ili znakove toplotnog udara, nemojte odlagati traženje stručne medicinske pomoći, jer brza intervencija spasava život.