Prognoza je sumorna; Tramp propušta ključan momenat

Američki predsednik je potpuno fokusiran na Iran, pa samim tim, smatra ovaj stručnjak, mogo bi da propusti priliku da odigra uloga mirotvorca u ratu Rusije protiv Ukrajine. 

Ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski Volodimir Zelenski nedavno su izrazili želju da se Vašington ponovo uključi u pregovore.

Grejem je za Njujork tajms napomenuo da Kijev i Moskva "neće čekati večno", uz napomenu da brojni visoki zvaničnici i komentatorisada već dovode u pitanje sposobnost američkog lidera da preuzme ulogu efikasnog i pouzdanog posrednika. 

Istovremeno, Ukrajina nastavlja blisku saradnju sa Evropljanima na pregovaračkim taktikama. Neki u Kijevu bi želeli da vide Evropu direktnije uključenu, što bi produbilo jaz sa Moskvom i smanjilo šanse za mir, piše dalje  Grejem.

Ovaj stručnjak ističe da je argument u prilog hitnom obnavljanju učešća SAD u pregovorima ubedljiv iz dva razloga.

Sukob je ušao u opasnu spiralu eskalacije, navodi Grejem. Ukrajinske snage pojačavaju napade na rusku teritoriju, posebno na vojne objekte i energetsku infrastrukturu.

S druge strane, Rusija ubrzano pojačava napade na ukrajinske gradove i vitalnu infrastrukturu, koristeći prednost koju joj pruža nedostatak ukrajinske protivvazdušne odbrane. 

Razaranja su sve veća, a raste i broj civilnih žrtava.

Istovremeno, u evropskim zemljama raste strah od širenja rata, a zbog svega toga obe strane trebalo bi da što pre okončaju rat, naglašava autor teksta.

"Sa svakim danom rata, budućnost izgleda sve sumornije. Međutim, kada bi se rat danas okončao, svaka strana bi mogla da proglasi pobedu", uveren je on.

U takvim okolnostima, piše Grejem, hitno su potrebni intenzivni pregovori kako bi se iskoristio trenutak i okončao rat. A samo Vašington raspolaže vezama, političkom težinom i uticajem da to učini, dodaje.

SAD mogu da pregovaraju i sa Moskvom i sa Kijevom, kao i sa ključnim evropskim prestonicama, napominje stručnjak.

Grejem smatra da bi Tramp trebalo što pre da pošalje svoje izaslanike, Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, najpre u ukrajinsku prestonicu, a zatim u Moskvu.

Takvi potezi neće dovesti do trenutnog proboja, ali će postaviti temelj za period aktivne "šatl-diplomatije", čiji će cilj biti prevazilaženje ogromnih razlika između sukobljenih strana, ističe stručnjak.

Istovremeno, uspeh nije zagarantovan i neće dovesti do brzih rezultata kakve bi Tramp želeo. Ipak, ta mogućnost je realna, mada bi se mogla pokazati kao kratkotrajna, ističe autor.

Vašington mora da deluje odmah, pre nego što diplomatske prilike nastale usled iscrpljenosti snaga budu zasenjene eskalacijom, zaključio je Grejem.