Naučnici razbili jedan od najvećih mitova o kafi: "Ljudi često nisu toga svesni"

Za ljubitelje kofeina ili bilo koga ko tokom popodneva doživi pad energije, pitanje koliko kasno u toku dana treba piti kafu dugo je predmet rasprava, piše nemačka novinska agencija dpa.

U zavisnosti od toga koliko rano neko ustaje ili popije svoju prvu šoljicu kafe, preporuke se kreću od toga da se kafa ne pije posle podneva do toga da je ne bi trebalo piti nakon 15 časova.

Smatra se da ispijanje kafe kasnije tokom dana može dovesti do toga da noću ne možete da zaspite, bez obzira na umor.

Shutterstock/ Bukhta Yurii

Međutim, prema naučnicima sa Medicinskog univerziteta u Vroclavu u Poljskoj, problem nije u tome da li kafa odlaže san, već šta se tokom noći dešava sa mozgom pod uticajem kofeina.

Istraživački tim je utvrdio da se efekti ne ispoljavaju nužno kroz kraće spavanje ili teškoće sa uspavljivanjem. Umesto toga, kvalitet noćnog odmora može biti narušen jer kofein izaziva "plitak" san.

"Telo može da provede osam sati u krevetu, ali mozak možda neće biti potpuno obnovljen", poručuju naučnici, pozivajući se na podatke dobijene elektroencefalografijom (EEG), odnosno snimanjem moždane aktivnosti.

"Ljudi često nisu toga svesni", navodi se u saopštenju univerziteta, uz objašnjenje da kafa različito utiče na ljude u zavisnosti od brojnih faktora, uključujući godine, metabolizam, fizičku kondiciju i nivo stresa.

"EEG nam omogućava da vidimo ne samo da li osoba spava, već i kako spava njen mozak", rekla je profesorka Donata Kurpas.

Zaključci istraživanja ukazuju na to da bi svako ko želi da poboljša kvalitet sna trebalo da svom organizmu ostavi dovoljno vremena da potpuno metaboliše sav uneseni kofein pre večeri.

"Kofein nije ni dobar ni loš", kaže Kurpas.

"To je biološki aktivna supstanca čiji efekti zavise od doze, doba dana, uzrasta, načina života, kvaliteta sna, nivoa stresa i individualne osetljivosti."

Za neke ljude jutarnja kafa može biti podjednako rizična kao što je za druge kafa neposredno pred spavanje.

"Kvantitativna EEG analiza otkriva suptilnije promene, poput smanjene aktivnosti sporih moždanih talasa, što je važan pokazatelj dubine sna i njegovog regenerativnog efekta", istakla je Donata Kurpas, upozoravajući da takvi efekti mogu proći neprimećeno kod ljudi koji pogrešno veruju da su se dobro naspavali.