Istraživanje pokazalo: Nedostatak sna u ranom detinjstvu može povećati rizik od autizma

Prema studiji, bebe koje manje spavaju ili imaju lošiji kvalitet sna imaju veći rizik od pojave autističnih karakteristika, a kod dela dece kasnije može biti postavljena i dijagnoza iz spektra autizma.

Kako navodi Autism Research Institute, autizam je neurorazvojno stanje koje se prvenstveno odnosi na razlike u socijalnoj komunikaciji, kao i na obrasce ograničenih i ponavljajućih interesa i ponašanja.

Istraživači su podsetili da autizam pogađa do 3,2 odsto dece u Australiji, što je slično stopama u Sjedinjenim Američkim Državama i Engleskoj. U 2016. godini ovaj poremećaj bio je najveći uzrok invaliditeta kod dece mlađe od pet godina u Australiji.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Archives of Disease in Childhood, pratilo je više od 1.000 parova majka–beba, analizirajući obrasce spavanja u uzrastu od šest i 12 meseci.

Istraživači su potom procenjivali autistične osobine dece u uzrastu od dve i četiri godine, na osnovu izveštaja roditelja.

Kada su deca napunila 12 godina, kod 64 njih već je bila postavljena dijagnoza autizma.

Rezultati su pokazali jasnu povezanost: bebe sa lošijim snom imale su veću verovatnoću da kasnije pokažu autistične osobine ili dobiju dijagnozu autizma.

U uzrastu od šest meseci, svaki dodatni sat noćnog sna bio je povezan sa 4,5 odsto manjim rizikom od razvoja autističnih osobina u uzrastu od dve i četiri godine, kao i 22 odsto manjom verovatnoćom dijagnoze autizma do 12. godine. Suprotno tome, u uzrastu od 12 meseci, bebe kojima je duže trebalo da zaspu — svako povećanje od pet minuta latencije sna (vreme od odlaska u krevet do uspavljivanja) — pokazivale su 1,5 odsto veći nivo autističnih osobina i 7,7 odsto veću verovatnoću kasnije dijagnoze.

Autori studije poručili su: "Naši nalazi sugerišu da obrasci spavanja u ranom detinjstvu, posebno noćni san, mogu služiti kao rani pokazatelji autizma, omogućavajući ranije otkrivanje i intervenciju, uključujući podršku usmerenu na san".

Iako se autizam može pouzdano dijagnostikovati do 24. meseca života, mnogoj deci u Australiji dijagnoza se postavlja znatno kasnije, u proseku oko 45. meseca, čime se propušta važan period za rane intervencije.

Zbog toga istraživači sve više zagovaraju višemetodne, dugoročne skrininge koji uključuju više merenja tokom vremena, umesto oslanjanja na pojedinačne procene u određenim tačkama.

Studija navodi da bi podaci koje daju roditelji o spavanju, poput trajanja noćnog sna i vremena uspavljivanja, mogli biti koristan dodatak ovim pristupima.

Takođe je utvrđeno da je 42 odsto dece kojoj je kasnije dijagnostikovan autizam koristilo melatonin u prethodnom periodu, što ukazuje na pokušaje roditelja da ublaže probleme sa spavanjem.

Autizam je stanje koje se može manifestovati u različitim oblicima i zahteva različite nivoe podrške, a povezuje se i sa određenim zdravstvenim izazovima te nižim očekivanim životnim vekom.

Stručnjaci naglašavaju da su rana dijagnostika i pravovremene, naučno utemeljene intervencije ključne za bolje ishode, te da je važno unaprediti sisteme podrške kako bi deca na vreme dobila potrebnu pomoć.