Pitanje svih pitanja: Putine, šta sad?

Zbog toga se, prenosi Jutarnji list, zapadni kreatori politike pripremaju za leto obeleženo mogućom eskalacijom sukoba. &quot;Pitanje koje svi postavljamo jeste &scaron;ta će Putin učiniti&quot;, rekao je jedan od njih, pi&scaron;e &quot;Fajnen&scaron;el tajms&quot;.Među zapadnim stratezima postoje dve &quot;&scaron;kole&quot; mi&scaron;ljenja, kako pi&scaron;e u svom komentaru autor Gideon Račman. Prva smatra da se ulazi u vrlo opasno razdoblje i da bi Vladimir Vladimirovič Putin, steran u ćo&scaron;ak, mogao da posegne za novom eskalacijom kako bi promenio tok rata. Druga &scaron;kola smatra da su Putinove stvarne mogućnosti za eskalaciju zapravo prilično ograničene.Stoga bi veća opasnost mogla biti da se zapadni političari toliko upla&scaron;e pretnje ruske eskalacije da počnu da vr&scaron;e pritisak na Ukrajinu kako bi odustala od daljeg otpora.Četiri glavna smera moguće eskalacije:1. Konvencionalne vojne operacije na frontu u Ukrajini; 2. Kori&scaron;ćenje nuklearnog oružja3. Direktan napad na NATO;4. Tzv. hibridno ratovanje, odnosno tajne ruske operacije napada na zapadnu infrastrukturu ili pojedince; Takođe, očekuje se da će Moskva tokom leta poslati jo&scaron; vi&scaron;e vojnika u &quot;ma&scaron;inu za mlevenje mesa&quot; na frontu;Zapadni zvaničnici procenjuju da Rusija sada gubi vojnike brže nego &scaron;to ih uspeva zameniti &ndash; oko 35.000 poginulih ili ranjenih mesečno. Pojavile su se i spekulacije da bi Putin mogao proglasiti op&scaron;tu mobilizaciju, ali takav bi potez mogao izazvati nezadovoljstvo u javnosti.FT pi&scaron;e da da je nakon vi&scaron;e od četiri godine skupih borbi malopokazatelja da je Rusija na pragu odlučujućeg vojnog proboja. Putinova želja za osvetom i eskalacijom mogla bi se stoga ogledati u jo&scaron; neselektivnijim napadima, poput raketnih napada i napada dronovima koji su pro&scaron;le sedmice u Kijevu usmrtili 30 civila. Ali, koliko god bili brutalni i razorni, takvi napadi te&scaron;ko da mogu promeniti tok rata, pi&scaron;e kolumnista FT-a.Takođe, podseća se da su tokom celog sukoba Putin i ljudi iz njegovog okruženja često davali naslutiti mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja. Ipak, danas s tim pretnjama pridaje znatno manje ozbiljnosti nego na početku rata jer zapadni zvaničnici veruju da je kineski predsjednik Si Đinping upozorio Putina da ne poseže za nuklearnim oružjem. Također smatraju da Kremlj razumije rizik direktne vojne intervencije Zapada ako bi Rusija koristila nuklearno oružje. Neki zapadni čelnici stoga se vi&scaron;e pripremaju za moguću rusku provokaciju usmerenu prema baltičkim državama ili Poljskoj. Direktan ruski napad, procenjuje autor, čini se malo verovatan. Ipak, zapadni stratezi već dugo upozoravaju na mogućnost neke vrste ruske intervencije koja bi bila predstavljena kao odgovor na navodnu agresiju NATO-a ili kao poku&scaron;aj za&scaron;tite ruskog stanovni&scaron;tva u baltičkim državama. Cilj bi mogao biti izazivanje vojne i diplomatske krize koja bi podelila zapadni savez i dovela do pojačanog američkog pritiska na Ukrajinu da pristane na teritorijalne ustupke.Ali, pitanje je da li bi Putin zaista bio spreman da preuzme takav rizik. Tokom protekle četiri godine dosledno je izbegavao takav sukob s NATO-om, uprkos zabrinutosti da bi Rusija mogla da napadne rute za snabdevanje na teritoriju Saveza preko kojih Ukrajina prima zapadno oružje. Eskalacija na Baltiku takođe bi mogla zahtevati preme&scaron;tanje ruskih snaga s ukrajinskog fronta, a pritom bi morao uzeti u obzir i mogućnost da bi otvaranje drugog, direktno protiv NATO-a, moglo zavr&scaron;iti neuspjhom i predstavljati ozbiljno poniženje za Rusiju.Sve lo&scaron;eStoga, kako pi&scaron;e Rahman, preostaje hibridno ratovanje. Takvih aktivnosti bilo je mnogo tokom protekle četiri godine. Ali, dodatna eskalacija hibridnog ratovanja usmerena na civilnu infrastrukturu takođe bi nosila sa sobom ozbiljne rizike, a gotovo je sigurno, kako se navodi, da bi Zapad odgovorio kontramerama. Bezbednosni zvaničnici upozoravaju da su Rusija, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici, kao i Kina, verovatno već postavili svojevrsne &quot;sajber-ekvivalente neeksplodiranih bombi&quot; unutar međusobne kritične infrastrukture.Putin, dakle, ima mogućnosti za eskalaciju, ali njegov problem je u tome &scaron;to su sve one lo&scaron;e.

Pitanje svih pitanja: Putine, šta sad?

16 Komentari