Greška koju mnogi prave dok pokušavaju da smršaju: Nije važno samo šta jedete, već i kada

Iako ne postoji univerzalno pravilo koje odgovara svima, nutricionistkinje smatraju da dosledan raspored obroka može doprineti lak&scaron;em održavanju zdrave telesne težine.&quot;Doslednost je važnija od strogog određivanja vremena. Va&scaron;e telo najbolje reaguje na rutine koje vam odgovaraju&quot;, kaže nutricionistkinja Ketlin Garsija-Benson.Ističe da izbor vremena za svaki obrok može podržati ciljeve mr&scaron;avljenja.Kada doručkovatiNutricionistkinja Vanesa Imus savetuje da doručak bude u prva dva sata nakon buđenja.&quot;Savetujem klijentima da doručkuju u prva dva sata nakon buđenja. Posle noćnog posta, va&scaron;e telo je spremno za proteine i hranljive materije koje obezbeđuju energiju i pomažu u održavanju stabilnog nivoa &scaron;ećera u krvi tokom celog dana&quot;, kaže Imus.Olga Miltsova/ShutterstockNavodi da doručak u prvom satu nakon buđenja može biti najbolje usklađen sa prirodnim ciklusom spavanja i budnosti i podržati zdrav metabolizam. S druge strane, doručak bliže dva sata nakon buđenja može vi&scaron;e odgovarati osobama koje vežbaju rano ujutru.&quot;Najbolje vreme za doručak je pre nego &scaron;to postanete previ&scaron;e gladni. Raniji obrok pomaže u sprečavanju prejedanja kasnije, podržava stabilniju energiju i održava apetit predvidljivijim tokom dana&quot;, dodaje Garsija-Benson.Razmak između obroka je ključanKada je reč o ručku, stručnjaci smatraju da je važniji razmak između obroka nego tačno vreme kada se jede.&quot;Ne mislim da ručak treba da bude u određeno doba dana, ali mislim da je vreme između svakog obroka važno&quot;, kaže Imus.Preporučuje da ručak bude tri do pet sati nakon doručka, uz užinu ako je razmak duži, kako bi se izbegla preterana glad.vkuslandia/Shutterstock&quot;Jedenje ručka u razumno vreme i neodlaganje do trenutka kada ste potpuno gladni pomaže vam da izbegnete popodnevne padove energije, emocionalno grickanje ili dolazak na večeru pregladneli&quot;, kaže Garsija-Benson.Dodaje da takav raspored doprinosi stabilnijem raspoloženju i nivou energije tokom dana.Večeru ne treba odlagatiSličan princip, prema rečima stručnjaka, važi i za večeru.&quot;Izbegavanje dugih pauza pre večere olak&scaron;ava uzimanje odgovarajuće porcije i smanjuje prejedanje tokom noći&quot;, obja&scaron;njava Garsija-Benson.Imus preporučuje da večera bude četiri do pet sati nakon ručka, uz užinu između obroka, i najmanje dva sata pre odlaska na spavanje.&quot;Prekasno odlaganje večere može otežati varenje ili uticati na va&scaron; san, u zavisnosti od toga koliko blizu odlaska u krevet na kraju jedete&quot;, dodaje.Navodi se i da je istraživanje objavljeno u časopisu British Journal of Nutrition pokazalo da su osobe koje su tokom 12 nedelja ranije večerale ostvarile veći gubitak telesne težine, kao i veće smanjenje ukupnog holesterola i insulinske rezistencije u poređenju sa onima koji su večerali kasnije.Kako dodatno pobolj&scaron;ati rezultateGarsija-Benson ističe da je za mr&scaron;avljenje važnije izbegavati preduge periode bez hrane nego pridržavati se tačno određenog vremena obroka.&quot;Predug period između obroka može otežati regulaciju apetita i često dovodi do brzog jedenja, većih porcija ili želje za hranom bogatijom kalorijama kasnije. Raspodela obroka na način koji sprečava ekstremnu glad može podržati svesnije dono&scaron;enje odluka, stabilniju energiju i prijatniji osećaj sitosti tokom dana&quot;, kaže ona.Imus preporučuje i da se veći deo dnevnog kalorijskog unosa rasporedi ranije tokom dana.Doucefleur/Shutterstock&quot;Postoje neka starija istraživanja koja su pokazala da su ljudi koji su jeli doručak koji je bio obilniji od večere brže gubili kilograme od grupe koja je radila suprotno&quot;, kaže Imus.Dodaje da nije neophodno pratiti takav obrazac, ali da ravnomernija raspodela kalorija može biti korisna za kontrolu telesne težine i op&scaron;te zdravlje. Takođe nagla&scaron;avaju važnost uravnoteženih obroka.&quot;Pobrinite se da va&scaron;i obroci sadrže proteine, masti i ugljene hidrate, a idealno i vlakna i povrće, kako biste podržali dugotrajniji osećaj sitosti. Uravnoteženi obroci pomažu u regulaciji &scaron;ećera u krvi, smanjuju želju za hranom i olak&scaron;avaju održavanje doslednosti&quot;, kaže Garsija-Benson.Za osobe koje pre spavanja osete glad, Imus predlaže laganu užinu oko dva sata pre odlaska na spavanje.&quot;To telu daje vremena da svari hranu pre nego &scaron;to legnete, kako biste izbegli goru&scaron;icu ili refluks, ali vam takođe daje malo energije za održavanje ravnoteže &scaron;ećera u krvi pre spavanja, bez osećaja gladi&quot;, zaključuje.

Greška koju mnogi prave dok pokušavaju da smršaju: Nije važno samo šta jedete, već i kada

0 Komentari