Manjak samopouzdanja, anksioznost: Veliki broj tinejdžera ima problem sa mentalnim zdravljem

To je tema o kojoj se sada sve če&scaron;će i otvorenije govori i koja, za razliku od ranijeg perioda, vi&scaron;e nije tabu. &quot;Po mom mi&scaron;ljenju, na mentalno zdravlje najvi&scaron;e može da utiče okruženje u kojem se dete nalazi, kao i briga da li će biti prihvaćeno od strane drugara i kako će se oni pona&scaron;ati prema njemu. Imao sam dosta takvih slučajeva, gde je neko u dru&scaron;tvu odbačen. Ja lično uvek sam se trudio da prema svakome sa kim se družim budem korektan i da ga ispo&scaron;tujem. Ne treba nikoga odbacivati, niti se prema nekome pona&scaron;ati kao da manje vredi od drugih&quot;, rekao je za Regionalnu informativnu novinsku agenciju RINA Aleksandar Blagojević, učenik na smeru ma&scaron;inski tehničar za kompjutersko konstruisanje.Njegov vr&scaron;njak i drug Marjan Bović ističe da se tinejdžeri, prema njegovom mi&scaron;ljenju, najče&scaron;će suočavaju sa problemima kao &scaron;to su manjak samopouzdanja i anksioznost. Ističe i da je ključna uloga porodice i dru&scaron;tva.&quot;Smatram da je to jako bitno, jer su roditelji tu od samog početka, od najranijeg detinjstva, a kasnije veliki uticaj imaju dru&scaron;tvo i &scaron;kola.&quot;&quot;U na&scaron;em uzrastu i tokom odrastanja jako je važna podr&scaron;ka &scaron;kole, ali prvenstveno podr&scaron;ka porodice, koja je od samog početka uz nas. Porodica, njihova prisutnost, drugari iz odeljenja i &scaron;kola važan su deo na&scaron;eg odrastanja. Oni mogu da nas ohrabre, da nam pomognu da imamo vi&scaron;e samopouzdanja i da verujemo da ne&scaron;to možemo da uradimo, čak i kada nam drugi govore da ne možemo. Važno je da težimo ka tome da poku&scaron;amo, da se trudimo &scaron;to vi&scaron;e i &scaron;to bolje&quot;, rekao je Marjan Bović.Ermolaev Alexander/ShutterstockPrema rečima Tanje Marković, psiholo&scaron;kinje u Ma&scaron;insko-saobraćajnoj &scaron;koli, na mentalno zdravlje adolescenata, kao i dece uop&scaron;te, utiče vi&scaron;e faktora. Utiče genetika, ali i uslovi u porodici. Ukoliko u porodici postoje prihvatanje, razumevanje, komunikacija, poverenje i dobri odnosi, posledice po mentalno zdravlje biće manje, čak i ako dođe do sukoba ili problema u vr&scaron;njačkoj grupi.Međutim, dodaje da je u adolescenciji veoma važan uticaj vr&scaron;njačke grupe. Adolescenti imaju snažnu potrebu da budu prihvaćeni među vr&scaron;njacima. Zbog toga su opasne i dru&scaron;tvene mreže, izazovi i sve ono &scaron;to one danas nose. Mladi zbog potrebe za prihvatanjem nekada budu spremni na razne stvari. Naravno, i &scaron;kola ima veliki uticaj, ali su vr&scaron;njaci u ovom uzrastu posebno važni.&quot;Postoje dve najče&scaron;će situacije kada se srednjo&scaron;kolci obraćaju &scaron;kolskom psihologu. Nekada ih po&scaron;alju predmetni nastavnici ili odeljenske stare&scaron;ine, najče&scaron;će zbog neprimerenog pona&scaron;anja na času, izostanaka ili slabih ocena. Kada učenici sami dođu, najče&scaron;će su u pitanju anksioznost, sukobi u vr&scaron;njačkoj grupi, problemi u porodici, lo&scaron;i porodični odnosi ili nerazumevanje. Sve je vi&scaron;e učenika koji imaju anksioznost i panične napade. Nekada te probleme možemo da re&scaron;imo u okviru &scaron;kole, razgovorom i uključivanjem roditelja. Međutim, vrlo često je potrebno uključiti i druge institucije, odnosno učenici moraju da potraže pomoć u dečjem dispanzeru, kod specijaliste medicinske psihologije ili kod dečjeg psihijatra&quot;, izjavila je psiholo&scaron;kinja.Na pitanje kako &scaron;kola može da prepozna da je učeniku potrebna psiholo&scaron;ka podr&scaron;ka, kaže da je to vidno kroz promenu pona&scaron;anja.&quot;Ako je učenik bio miran, redovno izvr&scaron;avao zadatke i odjednom postane buntovan, to je signal da se ne&scaron;to desilo. To može biti sukob sa vr&scaron;njacima, problem u porodici, razvod roditelja, smrt člana porodice, nasilje ili neka druga te&scaron;ka situacija. Promena može da ide i u suprotnom smeru. Ako je učenik ranije bio buntovan, aktivan i stalno se javljao, a onda se odjednom povuče, postane ćutljiv i miran, i to je znak da ne&scaron;to nije u redu. Učenici se nekada i sami jave kada prepoznaju problem. Najče&scaron;će su to ljubavni problemi, &scaron;to je u tom uzrastu očekivano, ali često budu i anksioznost, nesigurnost, neprihvatanje od strane vr&scaron;njaka, ismevanje, odbacivanje, lo&scaron;i porodični odnosi, nerazumevanje kod kuće i sukobi sa autoritetom&quot;, nagla&scaron;ava Tanja Marković.Shutterstock/Rawpixel.comDodaje da je uloga porodice veoma važna. &Scaron;to su odnosi u porodici stabilniji, &scaron;to su deca vi&scaron;e i bolje prihvaćena od roditelja, &scaron;to su odnosi između roditelja bolji i &scaron;to deca imaju vi&scaron;e poverenja da kažu koji problem imaju, to je situacija povoljnija po njih.&quot;Ako se problem i pojavi, lak&scaron;e će biti saniran ukoliko porodica ume da ga prepozna i želi da radi na njegovom re&scaron;avanju. Važno je i da porodica sarađuje sa &scaron;kolom, predmetnim nastavnicima, odeljenskim stare&scaron;inama i psihologom, kako bi se napravila zajednička strategija i pomoglo učeniku&quot;, poručuje psiholo&scaron;kinja.

Manjak samopouzdanja, anksioznost: Veliki broj tinejdžera ima problem sa mentalnim zdravljem

0 Komentari