Falilo je samo jedno

Bilo je to "varljivo leto" 2019. godine i evropske kvalifikacije crno-belih u punom jeku, a na stadionu u Humskoj tog 8. avgusta gostovala je turska Malatija.

Ostvarena je pobeda rezultatom 3:1, euforija je počela da trese navijače tadašnjeg pobednika Kupa Srbije usled golova Umara Sadika, Takume Asana i Sejdube Sume, ali je te večeri posebno navijače "zagrejala" vest da bi u Partizan mogao da dođe, već tada, dugogodišnji kapiten reprezentacije Izraela i kreativac na visokom glasu – Bibars Natho.

Malo upućeniji u fudbal su znali o kakvom se igraču radi, a ubrzo su to spoznali i "grobari" koje je Natho momentalno kupio lakoćom pokreta i dodavanja već na debiju protiv Moldea u plej-ofu za Ligu Evrope.

Srđan Stevanović/Starsport

Ušao je u igru u 73. minutu umesto Sume i odmah poslao teledirigovanu dijagonalu dugu 50 metara, kojom je podigao sve prisutne na stadionu na noge.

Usledio je još jedan dugi pas, pa novi u prostor za Sadika. I svi su videli kakvog je igrača Partizan "za džabe" dobio na tacni od Olimpijakosa.

U prvom meču koji je počeo kao starter, Natho je protiv AZ Alkmara u grupnoj fazi Lige Evrope dao dva gola u Humskoj.

Da je već tada otišao, mogao bi da kaže da je uradio mnogo više nego 90 odsto drugih stranaca koji su kroz istoriju dolazili u Partizan.

Protivno svim praksama i pravilima, ostao je ubedljivo najduže od svih – punih sedam godina. I za to vreme probio mnoge granice u crno-belom klubu.

Nizali su se važni golovi, poput onog u polufinalu Kupa Srbije za pobedu protiv Crvene zvezde ili, takođe protiv najvećeg rivala, ali u prvenstvenom okršaju, levicom sa 20 metara u bliži ugao gola Milana Borjana.

Falilo je samo jedno

Mirisalo je da će to biti najlepša fudbalska bajka, makar kada se radi o inostranim fudbalerima, ali za upis u istorijske almanahe kluba kakav je Partizan falilo je ono krajnje nužno – trofeji.

A njih Bibars baš nikako nije uspevao da dosegne.

Sa CSKA je bio šampion Rusije, baš kao sa Hapoel Tel Avivom u Izraelu, dok je sa Rubinom podigao pehar nacionalnog Kupa.

Bez obzira što je u Srbiji proveo najviše vremena, trofeji su mu redovno izmicali.

Izgubio je čak tri finala Kupa, a dva posle jedanaesteraca: od Vojvodine u Nišu i Crvene zvezde na "Marakani”.

Paradoksalno, iako je važio za najboljeg izvođača penala kod nas godinama unazad.

Srđan Stevanović/Starsport

Tri puta jesenja titula ostajala je prazno slovo na papiru, pošto nikada Natho sa Partizanom nije uspeo da prođe kroz cilj pre Crvene zvezde.

A činilo se da je, od svih koji su oblačili crno-beli dres, baš on to najviše želeo.

Svake godine ju je najavljivao i priželjkivao, ali je nikada nije dosanjao. Uostalom, kao ni navijači Partizana u poslednjih devet godina. 

Na kraju je i sam Natho digao ruke.

"Nije važno šta Partizan uradi. Danas u Srbiji titulu je nemoguće osvojiti. Nedavno, jedan sudija iz Superlige (prim. aut. Novak Simović) pričao je o greškama na štetu Partizana. To je bio jedan od razloga zašto tada nismo postali prvaci (prim. aut. u sezoni 2021/2022). Na kraju, šta smo mi mogli da uradimo...", rekao je prošle godine razočarani Izraelac.

Srđan Stevanović/Starsport

To ga je, sigurno, godinama tištilo. Ali nije jedina stvar protiv koje se borio u Partizanu.

Već godinama "u penziji"

Uprkos ogromnom kvalitetu, borbenom karakteru, velikom iskustvu i svom doprinosu na terenu – često se nalazio u nemilosti trenera u Humskoj.

Ponajviše kod Aleksandra Stanojevića kod kog je Natho šansu dobijao na "kašičicu" i, praktično, već bio proglašen "za penziju".

A onda, posle par meseci, bilo je utakmica u kojima je Izraelac orao teren 90 i kusur minuta i pokazivao da još ima šta da ponudi.

Boleo ga je, nema dileme, i odnos čelnika prema njemu i dugovi koji su se toliko nagomilali, da smo nedavno saznali da se broje sa sedam cifara.

Čak 1.200.000 evra Partizan je dužan Nathu na ime neisplaćenih rata i bonusa još od igara u grupnoj fazi Lige Evrope, te kasnijih klauzula koje je ostvarivao.

Ove sezone potpuno je skrajnut iz tima, kako god da se zvao trener Partizana, pa je svima bilo jasno da je došao kraj. Samo je Natho požurio da ga prvi oglasi, pre nego što pravnici uzmu stvari u svoje ruke.

"Dragi Grobari. Odlučio sam da će ovo biti moja poslednja sezona u Partizanu. Posle skoro sedam godina u klubu, želim da se zahvalim navijačima za konstantno podršku i mojim saigračima, koji su postali kao porodica za mene. Sa svakim danom koji je prolazio, shvatao sam koliko mi znači ovaj klub i šta on predstavlja. Bila je čast nositi crno-beli dres. Hvala svima što ste bili deo ovog putovanja. Verujem da će se naši putevi ponovo susresti", napisao je Izraelac na Instagramu.

Kako se, zapravo, zove?

Uoči pojave koronavirusa, januara 2020. godine, pratio sam pripreme Partizana u Antaliji, gde mi je jedno veče sagovornik bio baš Izraelac.

Tokom prve polusezone u Partizanu nemali broj medija i navijača su ga nazivali "Bibras Natko", pa mi je jedno od prvih pitanja bilo: Kako se tačno zove?

Odmah sam dobio odgovor i to u vidu izvađenog pasoša na kome je pisalo, a to je spelovanjem potvrdio i sam – Bibars Natho.

Baš te godine je boravak u Turskoj iskoristio da nadogradi kosu, što mu je na ličnom planu bila bolna tema, toliko da smo na treninzima Partizana imali zabranu da slikamo Natha bez kačketa ili kape.

Srđan Stevanović/Starsport

Posle par meseci se kosa primila, pa smo od proćelavog "Inijeste" dobili različite varijacije frizura i imidža.

Nekada golobrad, a češće sa bradom i to, u poslednje vreme, kao da je Deda Mraz iz Laponije, Partizanov veteran može reći da je dao sve Partizanu.

Šteta je što se neće pamtiti da je takav odnos uvek bio obostran.

Dugovi će biti namireni, novac će doći i proći, ali će Bibars Natho zasigurno ostati upamćen kao jedan od najboljih stranaca koji je ikada igrao za Partizan.

Mogla je da bude najlepša bajka, ali ni Partizanu ni Nathu se, naprosto, nije dalo da njihova zajednička priča ima srećan kraj.

Srđan Stevanović/Starsport