Mikrotalasno zračenje jednako nuklearnom

Moderan čovek kao da je postao zaovisnik od mikrotalasnih zračenja, piše nezavisni američki istraživač Ejmi Vortington dodajući da je čovečanstvo današnjice sa mobilnih telefona brzo prešlo na "teže droge" poput bežičnog interneta zahvaljujući čemu se kupamo u zračenjima koja je oslobodio naš bežični entuzijazam i koja su izuzetno opasna.

Vortingtonova u svom tekstu navodi primer Ile Garsije koja je leta 2002. godine radila kao šumski stražar u Kaliforniji. Intenzivna zračenja sa antena koje okružuju njenu osmatračnicu toliko su ugrejala metalni nakit koji je nosila da je zadobila opekotine.

"Još uvek imam ožiljke. Posle toga nikada više nisam nosila nakit na posao", rekla je ona dodajući da je toranj za mrežu mobilne telefonije bio podignut malo pre toga na svega tridesetak metara od osmatračnice i da je često mogla čuti zujanje koje je ova antena proizvodila.

Do kraja tog leta Garsija i njena koleginica Meri Džeso bile su toliko bolesne da su morale da se povuku, a njihova osmatračnica je zatvorena.

Garsija, stara 52 godine, sada pati od fibromijalgije, oboljenja tiroidne žlezde i akutne nervne degeneracije. Lekarski testovi potvrdili su prekide DNK u njenoj krvi i neprirodno odumiranje tkiva u njenom mozgu.

Džeso je, takođe, teško obolela. Ima oštećenja mozga i pluća, delimičnu paralizu leve strane, bol u kostima i oštećenja DNK.

Dokor Ganer Hojzer, specijalista za neurotoksičnost, tvrdi da su problemi koje imaju njih dve rezultat hroničnog izlaganja elektromagnetnom mikrotalasnom zračenju.

"Prema mom iskustvu, pacijenti posle izlaganja elektromagnetnom polju imaju iste sistemske poremećaje kao da su bili izloženi toksičnim hemikalijama", rekao je Hojzer.

Osmatračnica na kojoj su njih dve radile na planini Šasti, samo je jedna od više hiljada vrućih tačaka mikrotalasnih zračenja širom SAD.

Takođe, 22 člana njihove dve porodice bili su izloženi radijaciji i pate od teških bolesti uključujući tumore, krvne anomalije, stomačne probleme, bol u kostima, premor, kataraktu, gubitak memorije, degeneraciju kičme, pad imuniteta, gubitak kose ili pojave alergija.

Garsijina ćerka Tereza, na primer, provela je svega dva sata na osmatračnici tokom svoje prve trudnoće i rodila je dete koje je imalo oštećenja mozga i probleme s imunitetom, dok je tokom druge trudnoće tamo provela tri dana i rodila autistično dete.

Bolesti od kojih pate ove dve porodice identične su onima od kojih su patile japanske žrtve gama zračenja nakon nuklearnih eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju, navodi Voringtonova dodajući da je tokom pet decenija istraživanja potvrđeno da nejonizovana komunikaciona zračenja u mikrotalasnom spektru imaju isti efekat na ljudsko zravlje kao i jonizovana gama zračenja iz nuklearnih reakcija.

Vodeći nemački ekspert za radijaciju, Hejo Ekel, izjavio je da su "povrede proistekle iz radioaktivnog zračenja identične sa efektima elektromagnetnog zračenja" i da su "efekti toliko slični da ih je teško razlikovati".

Članovi porodica Garsija i Džeso bili su izloženi istoj vrsti zračenja koju emituju desetine, možda čak i stotine hiljada antena i predajnika raspoređenih šrom SAD i Evrope.

Primera radi, samo San Fransisko, koji zauzima površinu od 18 kvadratnih kilometara ima više od 2.500 registrovanih predajnika za mobilnu telefoniju raspoređenih na 530 lokacija širom grada koje emituju zračenje 24 časa dnevno.

Opasnosti koju po ljude predstavljaju ova zračenja svesne su i same telekomunikacione kompanije jer su im ili predstavljena državna istraživanja ili su i same sprovodile istraživanja na tu temu.

Na primer, istraživanje koje je zahtevao američki Kongres i istraživanje koje je sproveo evropski telekomunikacioni gigant "T mobile" saglasna su u tome da zračenje koje emituju mobilni telefoni stvara genetska oštećenja i može izazvati rak.

U američkom istraživanju navodi se da zračenja koja stvaraju bežične tehnologije predstavljaju "potencijalno najveću ikada viđenu pretnju po zdravlje nacije", te da to zračenje predstavlja veću opasnost od cigareta i azbesta.

Prema pojedinim predviđanjima, do 2020. godine u SAD će biti toliko obolelih od raka da doktori neće biti u stanju da se nose sa svim slučajevima, a da će uskoro nedostajati skoro 4.000 specijalista za rak.

Doktor Artur Firstenberg, koji se bavi uticajem mobilnih telefona na zdravlje ljudi, prikupljao je statistike američkih centara za kontrolu bolesti iz 122 američka grada i njihovom analizom došao do zaključka da je dolazilo do porasta mortaliteta od 10 do 25 posto u periodu od dva do tri meseca sa početkom od nedelju dana nakon instalacije prve mreže mobilne telefonije u tim gradovima. Gradovi bez mobilnih mreža nisu pokazivali takav porast smrtnosti.

Francuski specijalisti otkrili su 2002. godine da ljudi koji žive blizu mobilnih predajnika pate od ekstremnog poremećaja sna, hroničnog umora, problema sa kožom, mozgom i kardiovaskularnim sistemom.

Nemački istraživači otkrili su da ljudi koji žive u radijusu od 1.000 metara od predajnika u gradu Naila imaju veći procenat obolelih od raka. Do istovetnih rezultata došli su i istraživači u Španiji, Egiptu i Izraelu.

Stručnjaci ističu da je zbog toga što su gama zraci i mikrotalasna zračenja podjednako kancerogena i genotoksična bezbedna doza ovih zračenja jednaka je nuli.

Naime, oštećenja ćelija ne zavise od doze jer bilo koji nivo izloženosti ovim zračenjima, koliko god nizak bio, može izazvati promene.

Filip Rodić. Tanjug.