Ko je došao na ideju da uvede letnje i zimsko računanje vremena? Sve je počelo šalom pre 240 godina

Pre pet godina 84 posto građana EU glasalo je za ukidanje te dokazano nezdrave stvari. Ali - džabe. A ko je uopšte došao na "genijalnu" ideju da se uvede letnje i zimsko računanje vremena?

Unutar EU se promena vremena primenjuje u svim državama članicama od 1996. (osim prekomorskih teritorija) za oko 512 miliona građana i za milione suseda u Evropi.

Diskusije za i protiv se vode od samog početka, a još 2018. u online anketi Evropske komisije 84 posto ispitanih glasalo za ukidanje pomeranja sata. Od tada se - ništa nje promenilo. A evo kako je to počelo...sa pomerenjam sata.

Sve je počelo sa jednom šalom pre 240 godina

Uvođenje letnjeg računanja vremena je daleke1784. - u šali - predložio 75-godišnji Benjamin Franklin (1706-1790) jedan od očeva SAD koji se bavio raznim stvarima. U to vreme je bio ambasdor SAD u Parizu već osam godina, voleo da igra šah do ranih jutarnjih sati i obično spavao do podne.

U jednom članku je opisao kako se slučanjo probudio u 6 ujutro i video - Sunce. I onda je izračunao koliko sveća i ulja za svetiljke se može uštedeti ako se pomeri sat. A budući da je poznato da Parižani nerado menjaju svoje navike i ustaju ranije, moraju se preduzeti drastične mere, smatrao je veseli Frenklin te takođe preložio da bi Pariz trebalo da oporezuje roletne, i budi stanovništvo topovskim plotunima. Francuzima je to takođe bilo vrlo zabavno, a predložena promena vremena je pala u zaborav. No - 100 godina kasnije su dvojica naučnika, nezavisno jedan do drugog, predložili sezonsko pomeranje sata: 1895. novozelandski astronom Džordž Vernon Hadson i 1907. britanski pronalazač Vilijam Vilet. Takođe su pažljivo izračunali koliko bi moglo da se uštedi - na rasveti - pomeranjem sata. Samo je Vinston Čerčil bio oduševljen tom idejom.

Šale su se setili u ratovima i krizama

Tek kada su 1916. usred Prvog svetskog rata, Nemačka i Austro-Ugarska neočekivano uvele letnje računanje vremena, to su učinili i ratni protivnici Velika Britanija i Francuska kao i neke druge evropske zemlje. Kada je rat izgubljen, Nemačka je 1919. ukinula i nepopularni ratni relikt.

U Francuskoj su seljaci protestima uspeli da postignu da se i tamo 1922. ukine letnje vreme. Međutim, promena vremena je ponovno uvedena 1923. Velika Britanija je, pak, jedina zemlja koja se kontinuirano pridržavala letnjog računanja vremena.

Kad je ponovno počeo rat - 2. sveskti rat, Nemačka se setila ideje o štednji energije i ponovno uvela letnje računanje vremena 1940. Berlinsko računanje vremena moralo je da važi i na okupiranim područjima. Nemačka ponovno izgubila rat i promena računanja vremena je ukinuta 1949. u obe Nemačke.

Kada je naftni šok 1973. gurnuo Evropu u duboku krizu i kada su uvedene zabrane vožnje, ljudi su se setili i pomeranaj sata. Francuska je bila prva zapadnoevropska zemlja koja je ponovno uvela ljetno računanje vremena 1976. Od 1980. su to učinile i obe Nemačke.