Trgovci i proizvođači zapaprili Lalama?

Iako žive u jednoj od najvećih evropskih žitnica, Vojvođani jedu najskuplji hleb u Srbiji. Međutim, to nije jedini apsurd jer Vojvodina prednjači i po cenama drugih namirnica. Ovogodišnja suša je bila okidač mnogim proizvođačima hrane da podignu cene, a žitnica je prva bila na udaru. Tako, na primer, Novosađani jedu skuplje voće i povrće od Kragujevčana, Čačana... Navedimo samo primer da, prema podacima Ministarstva za poljoprivredu, kilogram bresaka na novosadskoj zelenoj pijaci košta 70 dinara, dok je na pijaci u Kragujevcu ovo voće svega 35 dinara. “Novosadske” kruške od 80 dinara su takođe dvostruko skuplje od “kragujevačkih”.

Da apsurd bude veći, Novosađani jedu i skuplji kupus, iako se nadomak grada ovo povrće proizvodi na nekoliko hiljada hektara. Naime, ovogodišnji rod letnjeg kupusa u regionu Novog Sada je dostigao rekordnu cenu od 40 dinara kilogram, a i sami proizvođači su iznenađeni ovako visokom, nelogičnom cenom.

Sličnih primera ima još, a zbog čega je tako – nije jednostavno odgovoriti. Trgovci za visoke cene optužuju proizvođače koji su, po njima, iskoristili sušu kao dobar povod da za svoj proizvod izvuku što više, a ovi, pak, misle da su za sve krive trgovačke marže koje idu i do 30 posto i niko ih ne kontroliše, alavi preprodavci, nakupci, šverceri...

– To je zaprepašćujuće i ne možemo da se pomirimo sa činjenicom da Vojvođani jedu tako skupu hranu– kaže predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović. – To je primer nefunkcionisanja lokalne samouprave, pokrajinskih i republičkih vlasti. One ne vode računa o tržištu, a kamoli o potrošačima. O tome koliko im je stalo da zaštite građane od mahinacija na tržištu kazuje i činjenica da je u Pokrajini praktično ugašen Savet potrošača.

Po rečima sekretara Odbora Privredne komore Srbije za poljoprivredu Milana Prostrana, u Vojvodini je hrana skupa zbog toga što je bolja kupovna moć njenih građana pa ima i “prostora za cenovne igre”.
– Međutim, potrošač je veoma obazriv pa neće “nasesti” na cenovne napade. Moraće, kada je reč o hlebu jer je to najvažnija namirnica bez koje ne može, redukovati druge namirnice, poput mesa, šećera... Kod njih će vrlo brzo doći do korekcije cenovnika naniže. Uostalom, država ne treba da reguliše tržište, a cene su samo jedan od njegovih segmenata. Valjalo bi pustiti tržište da se “razigrava” – kaže Prostran.

Generalno gledajući, hrana kod nas i nije skupa u poređenju sa zemljama Evropske unije, ocenjuje on. Problem je u tome što je platežna moć naših građana niska, a kako nam oko 50 odsto kućnog budžeta odlazi na namirnice, svako blago pomeranja cena nas i te kako zaboli.

– Naša poljoprivreda nija subvencionisana i nema prostora da se cena proizvoda snižava. Dok Evropska unija daje proizvođačima subvencije od 250 evra po hektaru, naši seljaci dobijaju 15. Od njih se ne može očekivati da još više obezvrede svoje proizvode. Drugo su pitanje trgovci koji pokušavaju da testiraju potrošače i dobro zarade, ali im sigurno neće biti u interesu da još dižu cene jer onda neće imati kome da prodaju hranu – objašnjava Prostran.