Nemačka sprema veliki zaokret: Menjaju pravilo staro više od 100 godina

Plan šireg otvaranja prodavnica suočava se sa ustavnom zaštitom nedelje kao dana odmora, ali i protivljenjem sindikata.

Ustavna zaštita nedelje datira iz 1919. godine, dok je zakonom iz 1956. nedelja definisana kao dan odmora i "duhovnog uzdizanja". Taj status i danas predstavlja glavnu prepreku svakoj ozbiljnijoj reformi, jer bi njegova promena verovatno zahtevala izmene ustavnog okvira, a ne samo zakona.

Raspravu je pokrenuo nacrt nemačkog Ministarstva rada od 1. jula 2026. godine, prema kojem bi pekare i poslastičarnice od 1. januara 2027. nedeljom mogle da rade do osam sati, a biblioteke do šest.

Trgovinsko udruženje Nemačke (HDE) smatra da je taj korak nedovoljan. Njegov generalni direktor Stefan Gent rekao je za Bild da se zalažu za otvaranje prodavnica kako bi gradski centri ostali "atraktivni i živi", uz cilj da se na nacionalnom nivou omogući rad prodavnica deset do 12 nedelja godišnje.

Nils Buš-Petersen, direktor Trgovinskog udruženja Berlin-Brandenburg, otišao je korak dalje i poručio da je vreme da se odluka o radu nedeljom prepusti "trgovcima i kupcima". Kako je primetio, svako ko u Nemačkoj nedeljom proda košulju tehnički krši zakon, što je, prema njegovim rečima, "potpuna glupost" u eri interneta.

Korist ili ne?

Ekonomisti su podeljeni kada je reč o koristima takve promene. Kai Hudec iz Instituta za istraživanje trgovine (IFH) ističe da je nedelja već najprometniji dan u nedelji za većinu internet prodavnica, što ukazuje na to da bi fizičke prodavnice mogle da iskoriste sličan potencijal.

Institut IFO zaključio je u svojoj analizi da ne postoji čvrsto ekonomsko opravdanje za ograničavanje radnog vremena i da bi liberalizacija pozitivno uticala na privredu. Institut predlaže potpuno ukidanje ograničenja radnim danima i prepuštanje odluke o radu nedeljom lokalnim vlastima.

Međutim, profesor Mihael Oberfihtner, koji se bavi istraživanjem tržišta rada, upozorava da bi prodavnice u ruralnim područjima mogle da imaju problema da pronađu dovoljno zaposlenih za nedeljne smene, dok bi otvaranje prodavnica dodatnog dana vlasnicima donelo i veće troškove energije i rada.

Prema procenama iz trgovinskog sektora, klasična maloprodaja godišnje gubi oko 2,5 milijardi evra prometa u korist internet platformi, a procenjuje se da je zbog toga u sektoru već izgubljeno oko 40.000 radnih mesta.

Sindikat Verdi kategorički odbija liberalizaciju. Silke Cimer, članica uprave sindikata zadužena za trgovinu, rekla je da je slobodna nedelja za zaposlene u maloprodaji jedini predvidljiv slobodan dan u nedelji koji mogu da provedu sa porodicom i prijateljima ili da ga posvete volontiranju i da tako mora i da ostane.

Verdi je najavio da će, ukoliko bude potrebno, pravo na slobodnu nedelju braniti pred Saveznim ustavnim sudom.

Nadležnost saveznih pokrajina

Sprovođenje šire liberalizacije, čak i kada bi postojala politička volja, suočilo bi se sa samim uređenjem nemačke države.

Nemačka je federacija u kojoj je uređivanje radnog vremena prodavnica od 2006. godine isključivo u nadležnosti saveznih pokrajina. Svaka od 16 pokrajina ima sopstveni zakon o radnom vremenu prodavnica, sa različitim ograničenjima broja nedelja tokom kojih prodavnice mogu da rade, uz uslov da postoji "poseban povod", poput sajma ili gradske proslave.

To znači da savezna vlada ne može jednostrano da propiše opšte radno vreme nedeljom za celu zemlju, čak i kada bi to želela.

Ona može da menja samo zakonski okvir i sektorske izuzetke, poput onih za pekare i biblioteke, dok bi stvarno šire otvaranje prodavnica zahtevalo usklađeno delovanje vlada i parlamenata svih 16 pokrajina. Neke od njih, poput Bavarske, tradicionalno zadržavaju stroža pravila.

Dodatnu prepreku predstavljaju nemački sudovi, koji postojeće izuzetke tumače veoma restriktivno. Kad god lokalne vlasti odobre rad prodavnica nedeljom bez dovoljno konkretnog povoda, sudovi takve odluke redovno poništavaju na osnovu tužbi Verdija ili crkvenih udruženja. To trgovcima stvara stalnu pravnu nesigurnost čak i u okviru postojećeg, ograničenog sistema.

Prodavnice bez zaposlenih

Zbog toga je realniji scenario niz paralelnih promena koje bi se razlikovale od pokrajine do pokrajine, a ne jedna velika reforma. Pojedine savezne pokrajine, poput Bavarske i Hesena, već pripremaju izmene zakona kojima bi omogućile rad potpuno automatizovanih prodavnica bez zaposlenih nedeljom, dok bi savezna vlast za sada ostala ograničena na uske sektorske izmene najavljene za 2027. godinu.

Takav postepen i fragmentisan pristup znači da je stvarna, sveobuhvatna liberalizacija rada nedeljom i dalje politički i pravno dalek cilj, čak i ako pritisak trgovinskog lobija nastavi da raste.

Za potrošače bi promena, tamo gde do nje dođe, značila veću fleksibilnost pri kupovini.

Za zaposlene u maloprodaji rizik je dvostruk: nova radna mesta i smene za one koji ih žele, ali i gubitak zagarantovanog zajedničkog neradnog dana. Postoji i opasnost da rad nedeljom od mogućnosti postepeno postane prećutna obaveza. Upravo na to upozoravaju Verdi i crkve, tvrdeći da pravo pitanje nije da li neko želi da kupuje nedeljom, već da li zaposleni mogu da budu zaštićeni od pritiska da drugima to omoguće.