Na korak do eskalacije – Putinova kazna ili?

Japanska premijerka Sanae Takaiči saopštila je u objavi na društvenim mrežama da je Putinova poseta "apsolutno neprihvatljiva".

Ostrva, koja Japan naziva "Severnim teritorijama", opisala je kao "teritoriju koja po prirodi pripada Japanu".

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova potom je odgovorilo da su ostrva "sastavni deo" Rusije.

Tanjug/Yuki Sato/Kyodo News via AP

Kurili su vulkanski arhipelag dug 1.200 kilometara između ruskog poluostrva Kamčatka i japanskog severnog ostrva Hokaido.

Rusija njima upravlja od završetka Drugog svetskog rata.

Odricanje ili aneksija?

Međutim, pripadnost južnih Kurila, koje čine četiri glavna ostrva, i dalje je predmet spora. Sovjetske trupe zauzele su ih dve sedmice nakon zvanične kapitulacije Japana 15. avgusta 1945. godine. Nakon rata, 17.300 japanskih stanovnika bilo je primorano da napusti ta ostrva.

Rusija svoje pravo na ostrva zasniva na Mirovnom sporazumu iz San Franciska između savezničkih sila pobednica i Japana iz 1951. godine, kao i na zajedničkoj deklaraciji iz 1956. kojom su obnovljeni diplomatski odnosi. Tim sporazumom Japan se odrekao teritorije Kurila. Međutim, Sovjetski Savez nije potpisao sporazum 1951. godine zbog Hladnog rata.

Japan smatra da četiri glavna ostrva nisu obuhvaćena pojmom "Kurili" iz mirovnog sporazuma i da ih je Rusija nezakonito anektirala.

Najjužnije ostrvo Kunašir, sa gotovo 8.000 stanovnika, i nenaseljeno ostrvo Habomai nalaze se svega 15 kilometara od japanske obale Hokaida.

Oko 100 kilometara severnije nalaze se ostrva Šikotan, sa oko 3.000 stanovnika, i Iturup, najveće od četiri sporna ostrva po površini, na kojem živi oko 8.000 ribara. Većina njih pripada autohtonom narodu Ainua.

Rusija šalje jasnu poruku

Evropska unija smatra da su ta ostrva pod ruskom "okupacijom" i traži njihovo vraćanje. Sjedinjene Američke Države priznaju japanski suverenitet nad Južnim Kurilima.

Vašington je pozvao osobe rođene na spornim ostrvima da kao zemlju rođenja u zahtevima za američku vizu navedu "Japan".

Dan nakon Putinove posete SAD su ponovo potvrdile taj stav. Ujedinjene nacije pozvale su obe strane na uzdržanost kako bi se izbegla eskalacija.

Kada je prošle sedmice ruski predsednik Vladimir Putin posetio Iturup (Etorofu), iz Tokija su stigle glasne kritike.

"To je očigledno bila poruka Japanu", kaže Džejms Braun, profesor međunarodnih odnosa specijalizovan za Rusiju na tokijskom univerzitetu Templ.

Putinova poseta usledila je nakon godišnjice američkih atomskih napada na Hirošimu i Nagasaki, a uoči godišnjice japanske kapitulacije 15. avgusta.

"Rusija je ljuta zbog japanske podrške Ukrajini i zbog sve bližih odnosa koje Tokio razvija sa članicama NATO. Jasno je da Rusija na ovaj način želi da kazni Japan", kaže Braun.

"Ali postoji i unutrašnjopolitička dimenzija, jer se u septembru u Rusiji održavaju parlamentarni izbori. Među biračima raste zamor od rata. Ovakva poseta zato može da podstakne patriotsku podršku u svim političkim taborima, pošto ne postoji želja da se ostrva vrate Japanu."

Japanski pokušaj nije uspeo

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine i ekonomske teškoće koje su usledile probudili su u Japanu nadu da bi Moskva mogla da bude podstaknuta na vraćanje ostrva u zamenu za ekonomsku pomoć ili zajednički razvoj regiona.

Pokojni japanski premijer Šinzo Abe više puta se sastajao sa Putinom pokušavajući da ubedi ruskog predsednika da vrati ostrva.

Međutim, svi ti diplomatski napori ostali su bez rezultata. Rusija je 2020. godine izmenila Ustav i zabranila ustupanje državne teritorije stranim državama.

Tanjug/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Prema medijskim navodima, Tokio razmatra "protivmere" kako bi izrazio svoje nezadovoljstvo.

"Tokio je već pozvao ruskog ambasadora i uručio zvaničnu diplomatsku protestnu notu. Ali sankcije zbog rata u Ukrajini već postoje", kaže Tošimicu Šigemura, profesor političkih nauka na Univerzitetu Vaseda u Tokiju.

"Mislim da će Japanu biti teško da uvede dodatne mere."

Globalna energetska kriza dovela je Japan u složenu situaciju.

"Japan uvozi ruske energente, a zbog rata sa Iranom ruska nafta i gas dobili su još veći značaj", rekao je Šigemura za DW.

Prema njegovom mišljenju, povratak ostrva pod japansku kontrolu danas je "praktično nemoguć".

Bezbednosna arhitektura u istočnoj Aziji

Šigemura smatra da Putin, zajedno sa saveznicima u Kini i Severnoj Koreji, nastoji da politički oslabi japansku premijerku Sanae Takaiči.

Političarka desnog centra zastupa čvrst stav po pitanjima bezbednosti i zalaže se za jačanje vojske. Takva politika nailazi na odobravanje u Vašingtonu, ali izaziva glasne kritike i veliko nepoverenje u drugim azijskim zemljama.

"Putin možda trenutno jeste slab, ali sarađuje sa Kinom i Severnom Korejom", kaže Šigemura.

"A čak i kada više ne bude na vlasti, nova ruska vlada neće imati interes da vrati ostrva."

Prema rečima profesora Brauna, pojedini "usijani komentatori" u Japanu mogli bi eventualni Putinov odlazak iz Kremlja da vide kao priliku za ponovno preuzimanje spornih ostrva. Ipak, on smatra da je takav scenario malo verovatan.

"To se nije dogodilo ni nakon raspada Sovjetskog Saveza, niti tokom ekonomskih teškoća koje su usledile. Zato ne mogu da zamislim da bi čak i neki novi ruski predsednik bio spreman da razmotri vraćanje ostrva", kaže Braun.

Kurilska ostrva za Rusiju predstavljaju prirodni zaštitni pojas na Dalekom istoku, koji pomaže da se u promenjenim geopolitičkim okolnostima na Pacifiku ograniči američko vojno prisustvo u tom regionu.