Filip Grbić za "Kompas": "Prijateljstvo u politici"; "Vučića su izdali oni za koje je najviše učinio"

Kolumnu Filipa Grbića za "Kompas" prenosimo u celosti:

"Levičarski aktivisti i ostali zgubidani svima oko sebe neprestano nabijaju na nos da se privatni život ne može razdvojiti od politike. Ova trivijalna misao podiže se na nivo filozofske mistifikacije onda kada kažu da je i privatno, u suštini, političko. Prave se kao da su time rekli bogzna šta. Rasprava sa neistinama je naporan poduhvat ali barem nije sasvim beznadežan. Za razliku od rasprave sa neistinama, rasprava sa besmislicama je nalik na pokušaj da racionalnim sredstvima ubedite paranoika da ga niko zaista ne prati, ne nadzire, ne progoni itd. Ideolozi i psihotičari imaju tu zajedničku crtu. Pre će pasti u ludilo, nego prihvatiti činjenicu da njihova egzistencija u ovom svetu nema preveliki značaj.

Nasuprot popularnoj mistifikaciji koja rasteže pojam političkog preko svake razumne granice, ja, naprotiv, tvrdim da se jezgro privatnog života nalazi van domašaja politike i pronalazim izvesnu utehu u ovoj tvrdnji. Politika je oblast u kojoj se sudaraju privatni i javni interesi, apstraktna načela i istorijska protivrečja, osećanja i dužnosti, zakoni i običaji… Ukratko, politika je strast, koja, kao i svaka druga velika strast, podrazumeva stradanje, borbu i žrtvu. Zato smo zahvalni onim retkim povlašćenim trenucima kada nam svest utone u neodređeno lirsko stanje, kada nikakva briga i nikakvo htenje ne pomućuju čistu radost sadašnjeg trenutka.

Manični, kvazireligiozni moralizam jeste ono što nagoni pojedince da stoje u demonskoj tišini na raskrsnicama oko podneva. Očekivanja ovih fanatika od istorije infantilna su koliko i opasna

Postoje vrste odnosa koje vatra političke strasti ne može da opeče. Prijateljstvo nije takav odnos. Na tragu Šmitovih analiza, ispostavlja se da je razlika prijatelj/neprijatelj konstitutivna za politiku u onoj meri u kojoj je razlika lepo/ružno konstitutivna za estetiku, a dobro/zlo za etiku. Karl Šmit razjašnjava pojavu koja mnoge ljude stalno iznova zbunjuje. Neprijatelj uopšte ne mora istovremeno da bude ružan i zao, ali to ne znači da je zbog toga manje neprijatelj. Važi i obrnut slučaj. Estetska lepota i moralno držanje sami po sebi nisu garancija za prijateljstvo. Slobodoumlje i trpeljivost prema različitim životnim stilovima jesu bez sumnje vrline u privatnom životu ali se na tim vrlinama ne može graditi delotvorna politika. Drugim rečima, politika je oblast u kojoj lični afiniteti i averzije jednostavno nisu relevantni. Politička zajednica se raspada onda kada estetska i etička merila prekorače čisto retoričku upotrebu i postanu jedini argumenti u borbi za vlast. Tako nastaju snobizam i moralizam. Ne zna se koje je grđe zlo od ova dva.

Manični, kvazireligiozni moralizam je ono što nagoni pojedince da stoje u demonskoj tišini na raskrsnicama oko podneva. Očekivanja ovih fanatika od istorije infantilna su koliko i opasna. Manjak ideja i višak emocija zakonito vode u propast, kako u privatnom, tako i u javnom životu. Ne morate da budete cinični da biste primetili da su naparfemisane fraze o pravnoj državi, institucijama, empatiji i ljudskosti sve do jedne lišene svakog političkog sadržaja. Jer tu i nije reč o idejama, već o borbenim pokličima koji prikrivaju vlastito ništavilo. Nema sumnje da će kultura uličnih protesta i blokada u godinama koje predstoje postati predmet brojnih teorijskih studija. Psihoanalitičari s razlogom čovekovo ponašanje posmatraju takoreći iskosa i istražuju u čemu se sastoji ne toliko očigledna, sekundarna dobit od naizgled nerazumljivog, autodestruktivnog oblika ponašanja. U slučaju sledbenika kulta 'krvavog dlana', ovu dobit treba tražiti u porivima koji tapkaju u najmračnijim predelima ljudske duše, čekajući (ne)povoljnu priliku da se ispolje ali tako da ne pokažu odmah svoja gadna lica. Moralizam deli ljude na bolje i gore. Moralizam takođe obećava mediokritetima da će im utoliti paklenu žeđ za osvetom. Prava meta svakog moralizma nije politička klasa, već ustrojstvo sveta i njegov Tvorac. U tom smislu, moralizam filozofa i pisaca već vekovima okrepljuje i nadahnjuje duše. S druge strane, moralizam uličnih aktivista nagoni na povraćanje.

Ne tako davno, predsednik Vučić je izjavio da u politici ništa ne traje kraće od zahvalnosti. Koliko se sećam, on je to kazao dok je govorio o nekom prijatelju za kojeg je mnogo učinio i koji mu se 'zahvalio' tako što je otišao na protest na Autokomandi. Neprijatelj ne može da vas povredi onako kako može prijatelj. U svom dijalogu o prijateljstvu Ciceron piše da ti neprijatelj barem ponekad kaže istinu, dok lažni prijatelj to nikada ne čini. Ponavljam, prijateljstvo je osnovna politička kategorija. To znači da mi je prijatelj onaj s kojim ne delim samo zadovoljstva ili zajedničku korist. Prijatelj mi je, pre svega, onaj na koga mogu da se oslonim u borbi za ostvarenje zajedničkih vrednosti. Vučića su izdali oni za koje je najviše učinio. Laskavci i grebatori dolaze i prolaze. Neprilike uvek isteraju na videlo prave i lažne prijatelje. Prijateljstvo Srbije i Rusije izdržalo je najteža iskušenja.  

Prava meta svakog moralizma nije politička klasa, već ustrojstvo sveta i njegov Tvorac. U tom smislu, moralizam filozofa i pisaca već vekovima okrepljuje i nadahnjuje duše. S druge strane, moralizam uličnih aktivista nagoni na povraćanje

Elitni srpski nacionalisti koriste svaku priliku da naškode prijateljstvu Srbije i Rusije. Putuju u Moskvu da bi po kabinetima i po opskurnim konferencijama ogovarali sopstvenu zemlju. Šire lažne vesti o uvođenju viza za građane Rusije iako je Srbija, po nekim procenama, primila približno 130.000 migranata iz Rusije i izdala hiljade radnih dozvola za građane ove zemlje u vreme kada ovi ljudi nigde na Zapadu nisu dobrodošli. Požurili su elitni srpski nacionalisti da fantaziraju o 'osveti Kremlja' zbog posete Zelenskog. Time su još jednom pokazali da ne poznaju Rusiju i da, samim tim, ne razumeju rusku politiku. Umesto 'osvete', veteran svetske diplomatije, Sergej Lavrov, odao je neočekivano priznanje Aleksandru Vučiću. Ali snobizam ne dopušta elitnim srpskim nacionalistima da vide ono što vide veliki strani državnici."