"Zlatna koka" Evrope prkosi Briselu

Ministar energetike Terje Aasland rekao je u razgovoru i da Norveška sebe više ne smatra zelenom baterijom Evrope, piše Rojters.

Norveška je nakon početka sukoba Rusije i Ukrajine 2022. godine postala najveći evropski dobavljač prirodnog gasa. Danas obezbeđuje oko 30 odsto gasa potrebnog Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Prošlogodišnja proizvodnja gasa bila je blizu rekordnih nivoa, dok je proizvodnja nafte dostigla najviši nivo od 2009. godine. Zvanične prognoze ipak pokazuju da će proizvodnja značajno pasti nakon 2030. ako se ne otkriju i ne razviju nova nalazišta.

Barencovo more ključno za Evropu

"S obzirom na današnje geopolitičko i bezbednosno okruženje, kao i stanje sa resursima, smatram da je nastavak aktivnosti u Barencovom moru u interesu i Norveške i Evrope", rekao je Aasland uoči energetske konferencije ONS, koja počinje u Stavangeru, prenosi Indeks.

Evropska unija formalno podržava zabranu novih bušenja na Arktiku radi zaštite životne sredine, ali zbog zabrinutosti za energetsku bezbednost razmatra promenu takvog stava.

Aasland je istakao da Norveška planira da zadrži proizvodnju i izvoz nafte i gasa na sadašnjim nivoima najmanje do 2035. godine, a Barencovo more u tome ima ključnu ulogu. "Ako Norveška želi da ostane dugoročan dobavljač nafte i gasa za Evropu, Arktik mora da bude deo te priče", dodao je ministar.

"To je naše suvereno pravo"

Norveška u razgovorima sa zvaničnicima EU ističe da su delovi Barencovog mora bez leda i otvoreni za aktivnosti u vezi sa naftom, slično kao i Severno more. Zbog toga su, tvrde, ti delovi manje osetljivi na izlivanje nafte i druge ekološke rizike, dok eksploatacija istovremeno pomaže očuvanju radnih mesta i naseljenosti u severnim regionima uz granicu sa Rusijom.

Aasland smatra da se norveški argumenti u Briselu čuju, ali naglašava da je razvoj resursa u Barencovom moru suvereno pravo njegove zemlje, bez obzira na to da li će EU insistirati na moratorijumu.

"Mi ćemo ta područja razvijati, a na Evropskoj uniji je da odluči da li će uvesti moratorijum na kupovinu tog gasa ili nafte“, poručio je Aasland. Dodao je da bi se arktička nafta u svakom slučaju prodavala na svetskom tržištu, dok bi gas mogao da se izvozi širom sveta kao tečni prirodni gas (LNG) iz Equinorovog postrojenja Melkoja kod Hamerfesta.

EPA/ADAM VAUGHAN

I izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol pozvao je EU da preispita svoje protivljenje novim naftnim i gasnim projektima na Arktiku. On tvrdi da su buduće zalihe neophodne za energetsku bezbednost.

S druge strane, kritičari ističu da će proći godine pre nego što novi arktički projekti postanu operativni i da neće značajnije pomoći u rešavanju aktuelnih energetskih izazova u Evropi.

Ideja o zelenoj bateriji bila je pogrešna

Norveška, osim nafte i gasa, većinu godina proizvodi i viškove obnovljive energije iz svoje razgranate mreže hidroelektrana, koju je izvozila u Evropu podmorskim kablovima.

Zemlja se ranije predstavljala kao zelena baterija Evrope, ali ministar Aasland sada kaže da je ta ideja zastarela jer Norveška sama ne može da uravnoteži evropsko tržište električne energije. "To je bila pogrešna zamisao", rekao je.

EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

Ta zamisao podstakla je izgradnju novih dalekovoda, među kojima su i veze sa Britanijom i Nemačkom, ali je u Norveškoj izazvala otpor zbog rasta cena struje. Dublja integracija sa evropskim elektroenergetskim sistemom učinila je Norvešku osetljivijom na cenovne oscilacije na kontinentu.

Aasland je najavio da Norveška neće graditi nove interkonektore, ali ostaje posvećena snažnoj saradnji sa Evropom u oblasti energetike. Pozvao je evropske zemlje da ojačaju sopstveno stabilno snabdevanje energijom, koje je, kako kaže, oslabljeno zatvaranjem nuklearnih elektrana i elektrana na ugalj, kao i nedostatkom ulaganja u nove gasne elektrane.

Smatra da bi to snizilo cene i stvorilo bolju ravnotežu u protoku energije između država. "Budućnost je u veoma snažnom i integrisanom sistemu", zaključio je Aasland.