Globalna potražnja za naftom pada: Vozači u SAD i dalje troše više goriva

Pad globalne potražnje, koja bi prema izveštaju 2026. godine trebalo da iznosi oko milion barela dnevno, povezan je sa višim cenama nafte i poremećajima u fizičkom snabdevanju.

Krizu je dodatno produbio sukob između SAD i Irana, zbog čega su tankeri sa sirovom naftom ostali blokirani u Persijskom zalivu duže od tri meseca, nemogući da bezbedno prođu kroz moreuz Hormuz – jednu od ključnih ruta za isporuku nafte i gasa.

"Budućnost moreuza Hormuz danas je verovatno neizvesnija nego što je bila na početku sukoba", izjavio je Džim Burkhard, potpredsednik i rukovodilac odeljenja za istraživanje tržišta sirove nafte u kompaniji "S&P Global Energy".

On je dodao da Iran i dalje pokušava da uspostavi kontrolu nad moreuzom, dok SAD nisu uspele u potpunosti da uspostave normalan saobraćaj.

Globalna potražnja za naftom u maju je u proseku iznosila 97,9 miliona barela dnevno, što je za 5,3 miliona manje nego godinu dana ranije. Najveći pad zabeležen je u Aziji, posebno u Kini, gde je potrošnja smanjena za 1,5 miliona barela dnevno, odnosno devet procenata.

Burkhard navodi da je zbog rasta cena u proleće Peking drastično smanjio kupovinu nafte na svetskom tržištu, dok je Danijel Sternof iz Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija objasnio da je Kina privremeno usporila popunjavanje strateških rezervi.

Krhko primirje je omogućilo nekim brodovima da napuste Ormuski moreuz u junu i povećalo ponudu na tržištu, što je snizilo cene nafte. Međutim, cene benzina, dizela i drugih derivata ostale su povišene duže od cene sirove nafte zbog oštećenja rafinerija u Rusiji i na Bliskom istoku.

Za razliku od većeg dela sveta, američki vozači nisu značajno smanjili potrošnju. Iako je prosečna cena galona običnog benzina u SAD u maju premašila 4,50 dolara i bila više od 50 odsto viša nego pre početka rata, potrošnja benzina je u drugom kvartalu porasla.

Sternof navodi da deo razloga leži u činjenici da američka domaćinstva već godinama izdvajaju manji deo svojih prihoda za gorivo, ali i u povratku pojedinih zaposlenih sa rada na daljinu u kancelarije.

"Iako je reč o ceni koja je politički veoma osetljiva i na koju ljudi obraćaju veliku pažnju, ako spadate u grupu sa višim primanjima u SAD, možda ćete se žaliti, ali zapravo nećete voziti manje zbog tog poskupljenja", rekao je Sternof.