Osiguranje od požara: Da li ste osigurali samo zidove ili i ono što je između njih?

Neka od njih su: Da li smo adekvatno osigurani? Šta je sa robom u magacinu? A šta sa izgubljenom zaradom ako firma zbog štete nekoliko meseci ne može da radi?

Za firmu ozbiljan požar može da znači istovremeno oštećenje poslovnog prostora, mašina, računara, opreme i zaliha, ali i prekid proizvodnje ili pružanja usluga.

U nastavku nam stručnjaci sa sajta Osiguranik.com daju odgovore na pitanja koja su se prethodnih dana, nakon požara u magacinu kurirske službe u Novom Sadu, verovatno nametnula mnogim donosiocima odluka u kompanijama. 

Šta zapravo pokriva osiguranje od požara?

Iako ga kolokvijalno nazivamo osiguranjem od požara, na našem tržištu ovaj proizvod uglavnom obuhvata širi paket: požar i neke druge opasnosti.

U zavisnosti od ugovorenog pokrića, među osnovnim rizicima mogu se naći požar, udar groma, eksplozija, oluja, grad, pad letelice, manifestacije i demonstracije i drugi rizici definisani uslovima konkretnog osiguravača. 

Međutim, zaštita imovine firme ne mora da se završi na ovim rizicima. Pokrića mogu da se prošire i na poplavu i bujicu, izlivanje vode iz instalacija, zemljotres, provalnu krađu i razbojništvo, lom stakala, ali i druge rizike koji se smatraju dopunskim.

Za firme koje u poslovanju koriste vredne mašine i uređaje posebno je značajno osiguranje mašina od loma, dok kompanije sa skupom elektronskom opremom treba da razmotre kombinovano osiguranje računara i druge elektronske opreme.

Koja pokrića imaju smisla zavisi pre svega od toga čime se firma bavi i gde su njeni najveći rizici. Proizvodnom pogonu kvar ili lom ključne mašine prave ozbiljniji problem od provalne krađe, dok firmi koja u magacinu drži robu velike vrednosti upravo krađa, poplava ili požar predstavljaju znatno veću pretnju.

Zgrada je osigurana. A mašine, računari i roba?

Kod osiguranja imovine različite kategorije imovine predstavljaju zasebne predmete osiguranja. To znači da treba precizno da se utvrdi šta firma želi da zaštiti.

To mogu da budu: 

•    građevinski objekti i poslovni prostori;

•    mašine, uređaji, računari i druga oprema;

•    nameštaj;

•    sirovine;

•    poluproizvodi i gotovi proizvodi;

•    roba i druge zalihe;

•    određena druga imovina, u zavisnosti od delatnosti firme i uslova osiguravača.

Zato činjenica da je kompanija osigurala halu ili magacin ne znači automatski da je osigurala i robu koja se nalazi unutra.

To postaje naročito važno kod proizvodnih i trgovinskih kompanija. Građevinska vrednost magacina može, recimo, biti znatno manja od vrednosti robe koja se u njemu nalazi. 

Posle velikog požara može da se ispostavi da je zgrada adekvatno osigurana, ali da zalihe nisu bile obuhvaćene polisom ili da je za njih ugovoren nedovoljan limit.

Kako se ugovara osiguranje od požara za firmu?

Zadatak ugovarača osiguranja (firme) jeste da osiguravaču pribavi podatke o kompaniji, delatnosti, lokaciji i karakteristikama objekta, ali i preciznije informacije o imovini koja će biti predmet osiguranja.

Za građevinski objekat utvrđuje se odgovarajuća suma osiguranja ili ugovorena vrednost, ako podatke preuzimamo iz poslovnih knjiga osiguranika. Dok se oprema, mašine i zalihe posmatraju zasebno, u skladu sa pravilima konkretnog osiguravača.

Kod složenijih ili vrednijih rizika, osiguravač uglavnom traži dodatne informacije, specifikaciju imovine ili procenu rizika.

Suma osiguranja jedna je od stvari kojoj treba da posvetite najviše pažnje.

Ako firma iz godine u godinu obnavlja polisu osiguranja imovine, a u međuvremenu kupi nove mašine, proširi proizvodnju, renovira objekat ili značajno poveća zalihe, stara pokrića, a pre svega stare suma osiguranja, verovatno više ne odgovaraju stvarnoj izloženosti riziku i neće pokriti celokupnu štetu ukoliko do nje dođe. 

Upravo zbog svega navedenog, od izuzetnog je značaja da prilikom ugovaranja polise osiguranja imovine, jednog od najkompleksnijih proizvoda osiguranja, imate stručnjaka koji će znati da postavi prava pitanja, upozna vaše poslovanje do srži i da vam savet o tome šta je najpametnije da uključite u svoju polisu. 

Posebno obratite pažnju na zalihe

Kako navode sa sajta osiguranik.com, kod zaliha postoji još jedan problem: njihova vrednost nije uvek ista.

Recimo, prodavnica sportske opreme može pred zimsku sezonu da napuni magacin skijaškom opremom i garderobom, pa vrednost robe bude znatno veća nego tokom leta. Slično je i sa firmom koja uvozi i distribuira robu. Nakon velike isporuke u magacinu, ima nekoliko puta veću vrednost zaliha nego neposredno pre nje. Kod proizvodnih firmi količina sirovina i gotovih proizvoda takođe dosta varira tokom godine.

Problem nastaje ako je osiguranje ugovoreno prema vrednosti zaliha koja je uobičajena tokom većeg dela godine, a požar se dogodi baš u trenutku kada je magacin pun.

Zato sa osiguravačem treba proveriti na koji način polisa prati te promene, odnosno da li se osiguranje ugovara prema maksimalnoj očekivanoj vrednosti zaliha ili postoji drugi model prilagođen promenljivim zalihama (npr. osiguranje zaliha na flotantnoj osnovi). Tako firma smanjuje rizik da u trenutku štete ima veću vrednost robe nego što ugovoreno osiguranje može adekvatno da pokrije.

Važno je i da postoji trag o tome šta se zaista nalazilo u magacinu. Nakon požara osiguravač će tražiti dokumentaciju na osnovu koje utvrđuje obim štete. Neki od dokumenata koji će vam osiguravajuća kuća tražiti su ulazne fakture za oštećene ili uništene zalihe i stanje zaliha u skladištu u trenutku nastanka štete.

Uredna i ažurna evidencija zaliha pravi veliku razliku ako dođe do štete. 

Požar je ugašen, ali firma tri meseca ne radi: ko pokriva te troškove? 

Ovo je druga velika stvar koju kompanije lako previde.

Klasično osiguranje imovine prvenstveno rešava materijalnu štetu na osiguranoj imovini. Međutim, veliki požar pravi znatno veći finansijski problem od samog troška popravke.

Zamislimo proizvodnu kompaniju kojoj požar ozbiljno ošteti halu i proizvodnu liniju. Osiguranje može nadoknaditi pokrivenu materijalnu štetu u skladu sa polisom, ali proizvodnja možda neće biti ponovo pokrenuta narednih nekoliko meseci. Imamo primer fabrike Bambi, gde je pre dve godine došlo do požara koji je upravo sprečio nastavak rada fabrike određeni vremenski period. 

Šta se tada dešava? 

Za to vreme određeni fiksni troškovi i dalje postoje, dok prihodi mogu značajno pasti.

Zato se uz osiguranje imovine preporučuje i osiguranje od prekida poslovanja/rada. U zavisnosti od uslova i ugovorenog pokrića, ono može obuhvatiti određene fiksne troškove i izgubljenu dobit nastalu zato što je poslovanje prekinuto ili smanjeno usled osiguranog događaja.

To je važno razlikovati od same polise osiguranja od požara i drugih opasnosti. 

Šta još da proverite pre nego što ugovorite polisu?

Dobra polisa osiguranja imovine treba da prati realno poslovanje kompanije. Zato je pre ugovaranja korisno proći kroz nekoliko praktičnih pitanja.

•    Da li je osigurana sva imovina ili samo objekat? Proverite kako su na polisi navedeni objekat, oprema i zalihe. Nemojte pretpostaviti da sadržaj objekta automatski prati osiguranje same nekretnine.

•    Da li su vrednosti ažurne? Nova proizvodna linija ili značajno povećanje zaliha mogu promeniti ukupnu vrednost imovine mnogo pre nego što dođe vreme za obnovu polise.

•    Koji rizici su osnovni, a koji dopunski? Posebno proverite poplavu i zemljotres. To što je imovina osigurana od požara ne znači da je automatski pokrivena od svake prirodne nepogode.

•    Postoje li limiti i franšize? Za pojedina pokrića može da postoji (i često je praksa takva) maksimalan iznos naknade ili učešće u šteti. Zbog toga nije dovoljno da pogledate samo ukupnu sumu osiguranja.

•    Šta polisa eksplicitno isključuje? Uslovi osiguranja definišu situacije u kojima nema obaveze osiguravača. Na primer, nije svako dejstvo toplote automatski „požar“ u smislu uslova osiguranja. U pojedinim uslovima šteta nastala progorevanjem, pečenjem, kuvanjem ili sličnim delovanjem nije sama po sebi pokrivena kao požar. 

•    Da li je potrebno osigurati se u slučaju prekida rada? Za kompaniju kojoj jedan objekat ili jedna proizvodna linija praktično nose ceo biznis, ovo pitanje jednako je važno kao i sama vrednost objekta.

Koliko se imovina osigurava u Srbiji?

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da ovo nije mala ni marginalna kategorija tržišta.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da osiguranje imovine predstavlja značajan deo domaćeg tržišta osiguranja. Ukupna premija imovinskih osiguranja na kraju 2025. godine iznosila je 35,3 milijarde dinara, što je za 2% više nego prethodne, 2024. godine. 

Najveći deo ovog segmenta odnosi se upravo na privredu. Prema podacima NBS, osiguranje imovine pravnih lica čini 62% premije imovinskih osiguranja, dok domaćinstva učestvuju sa 21%, a poljoprivreda sa 16%. Premija osiguranja imovine pravnih lica tokom 2025. porasla je za dodatnih 2,4%.

Dakle, brojevi nam govore da kompanije u određenoj meri imaju svest o značaju ove vrste osiguranja.